N1 u Pančevu: Radnici strepe, gašenje Rafinerije bi otvorilo niz drugih problema

Ispred Rafinerije ovog jutra zatekli smo uobičajenu situaciju, ona je, kako je to ova kompanija i saopštila, u procesu toplotne cirkulacije.

Novinar portala Pančevo City Nenad Živković kaže da se trenutno ne primećuju nikakve neposredne posledice ovih problema, ali da postoji izvesna doza bojazni od toga šta će se desiti u narednih nekoliko nedelja.

"Ali za sada još nisu vidljivi nikakvi konkretni rezultati ovih događaja. Radnici Rafinerije, njih 1.300 plus još znatan broj radnika koji dolaze iz ovih podizvođačkih firmi da rade, dolaze redovno na posao. Dakle, čitava Rafinerija radi u režimu tzv. toplotne recirkulacije, dakle, para još uvek prolazi kroz njih, ali niti je to tehnološki izvodljivo da traje duže od, recimo, narednog ponedeljka, a i tehnološki proces je takav da to ne treba da bude tako urađeno. Ako ne bude rešeno u nekoliko narednih dana, da ima dotok sirove nafte kroz jadranski naftovod, Rafinerija će morati da bude konzervirana do sledećeg pokretanja proizvodnje," objašnjava.

Prema rečima našeg saogovornika, ova situacija je stvorila čitav niz drugih problema na koje još uvek nema odgovora, kao što je, na primer, stara Petrohemija, koja za osnovnu sirovinu za proizvodnju plastike koristi sirovi benzin iz Rafinerije.

"Neizvesno je kako će raditi ova postrojenja termoelektralne, toplane iza naših leđa, koja je polu ruska, polu kineska, koja parom snabdeva rafineriju nafte, ali i učestvuje sa 4% proizvodnje struje u EPS-ovom sistemu, dakle ona je zakačena na elektromrežu koja dalje distribuira električnu energiju. Neizvjesno je šta će biti sa distribucijom, sa prodajom naftnih derivata na malo, pošto je to moguće raditi neko vreme na osnovu rezervi koje NIS i drugi distributeri imaju, ali to nije dugoročno rešenje. Znači, Srbija je sada praktično na, da kažem, rezervama naftnih derivata, nema nove proizvodnje benzina, dizela i kerozina."

Što se tiče ekoloških posledica, Živković kaže da one datiraju još iz 1968. godine kada je pogon otvoren.

"Istina, od kada je Gasprom preuzeo Rafineriju, dakle sada je već to 17. godina, tu su rađena izvesna renoviranja i, da kažem, osvežavanja, uvođenja naprednijih tehnologija. Ali ta bojazan Pančevaca od ekoloških posledica rada Rafinerije je stalno prisutna. Mi ovde imamo, praktično iza žice Rafinerije i Petrohemije, čitavu organsku i neorgansku hemiju. Od katalizatora od 50 ml godišnje, do prerade miliona tona sirove nafte. Tako da je ta ekološka dimenzija čitavog problema stalno prisutna. Pokušavamo da imamo poverenja u tehnologe Rafinerije da znaju šta rade," objašnjava naš sagovornik.

Živković kaže da Rafinerija ima veliki značaj kako za Pančevce, tako za celu Srbiji, pa bi gašenje izazvalo mnogo problema.

"Stvar je u tome što Rafinerija ima velik značaj i za ekonomiju Srbije. 11% budžeta se puni iz poreza, doprinosa i akciza na prodato gorivo. Tako da je to poseban problem finansijske prirode. Drugi problem je finansijsko poslovanje. Šta će biti sa bankama i sa platnim prometom uopšte... Gašenje Rafinerije bi izazvalo bezbroj drugih problema. Prvo, nemoguće je plaćati gorivo samo gotovinom. To bi značilo da svakog dana, sve i da bude goriva na pumpama, da se uvozi iz okolnih zemalja, to bi značilo da na kraju dana zaposleni u benzinskim pumpama moraju u džaku da iznose keš u najbližu ispostavu banke," kaže.

On smatra da takav scenario nije moguć, te da mora da se pronađe neko konstruktivno rešenje.

"Ovo je pitanje energetske bezbednosti Srbije i to nije stvar s kojom se može tako igrati. Sticajem okolnosti, eto, mi smo sada došli u situaciju da se praktično ti globalni politički i strateški odnosi prelamaju preko naše zemlje. Ali što se nas Pančevaca konkretno tiče, preko fabrike s kojom živimo skoro 60 godina," zaključuje Živković.