Na današnji dan, 13. jun

Vesti 13. jun 202406:13 0 komentara
N1

Na današnji dan dogodilo se:

323. p.n.e. U Vavilonu je umro Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki), jedan od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji. Njegove legendarne pobede su vekovima inspiracija likovnih umetnika i pesnika.

823. Rođen je francuski kralj Karlo II Ćelavi, kojem je Verdunskim ugovorom 843. pripao zapadni i srednji deo franačke države (danas Francuska).

1381. Pod vođstvom Vota Tajlera, u engleskim pokrajinama Kent, Norfok, Safok i Kembridžšir počeo je ustanak seljaka protiv feudalaca, izazvan visokim porezima.

1811. Rođen je književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač realističke estetike u ruskoj književnoj kritici. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog „naturalna škola“, a kao uzor isticao je Gogoljevo delo („Pismo Gogolju“, „Književne maštarije“).

1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Knez Milan je umro nekoliko nedelja pošto je izabran za vladara, a namesnici su pozvali njegovog mladjeg brata Mihaila da preuzme presto.

1865. Rođen je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts, uz Šoa i Džojsa  jedan od najvećih irskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1923. („Oisinova lutanja“, „Vetar u trsci“, „Grofica Ketlin“, „Žuđena zemlja“).

1876. Srpsko učeno društvo izabralo je slikarku Katarinu Ivanović za prvu ženu akademika.

1886. Pod misterioznim okolnostima utopio se bavarski kralj Ludvig II, tri dana nakon što je proglašen umobolnim i svrgnut s prestola. Pod njegovim pokroviteljstvom Rihard Vagner je 1864-85. u Minhenu radio na reformi muzike i drame, i izveo svoje čuvene muzičke drame „Tristan i Izolda“ i „Nirnbeški majstori pevači“.

1897. Rođen je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Oborio je 29 svetskih rekorda.

1899. Rođen je meksički kompozitor i dirigent Karlos Čaves, osnivač Simfonijskog orkestra Meksika. U svoje kompozicije uneo je obeležja meksičkog muzičkog folklora i instrumente meksičkih Indijanaca („India“, „Četiri sunca“).

1900. U Kini je počeo tzv. Bokserski ustanak – pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranog kapitala i domaćih feudalaca. Ustanak su u septembru 1901. ugušile evropske sile, Japan i SAD.

1917. Sa 14 bombardera tipa „Gota“ Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put iz vazduha bombardovali London. Poginule su 162 osobe. Pre toga, napadi na britansku prestonicu su vršeni iz cepelina.

1943. U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je Sava Kovačević, komandant Treće divizije i član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Posthumno je proglašen za narodnog heroja.

1944. Prve nemačke rakete F-1 ispaljene su u Drugom svetskom ratu na južnu Englesku. Do kraja rata 1945. na teritoriju Velike Britanije palo je više od 1.000 raketnih bombi, od kojih 660 na London.

1953. Državnim udarom na vlast u Kolumbiji došao je Gustav Rojas Pinilja koji je diktatorski vladao do 1957. kada je u Kolumbiji vraćen demokratski režim.

1956. Poslednji britanski vojnici napustili su bazu kod Sueckog kanala kojim je Velika Britanija upravljala 74 godine. Upravu nad Kanalom preuzeo je Egipat.

1965. Umro je jevrejski filozof i teolog Martin Buber, rođen u Austriji. Pred nacistima je 1938. pobegao u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu („Priče rabi Nahmana“, „Ja i ti“, „Hasidske priče“, „Gog i Magog“, „Slike o dobru i zlu“).

1982. Umro je kralj Saudijske Arabije Halid ibn Abdul Aziz. Nasledio ga je brat princ Fahd.

1983. Američka svemirska sonda „Pionir 10“ prošla je kroz orbitu Neptuna. To je bila prva letelica sa Zemlje koja je izašla izvan Sunčevog sistema.

1986. Umro je američki klarinetista Beni Gudmen, najpopularniji muzičar džeza 1930-ih godina. Jedan je od prvih muzičara među belcima koji se usprotivio rasnoj segregaciji i crne muzičare uključio u svoj džez orkestar, osnovan 1934.

1990. Zbog neuspelog početka pregovora vlasti i opozicije u Srbiji (8. juna), u Beogradu je na Trgu Republike održan prvi protestni miting opozicije protiv vlasti Slobodana Miloševića.

1990. U Bukureštu su poginule četiri, a ranjeno je 200 ljudi kada je policija pokušala da suzbije proteste studenata.

1992. U organizaciji Udruženja kompozitora ispred zgrade Predsedništva Srbije u Beogradu je održan „Miting klečanja“, u znak protesta protiv ratne politike predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

1994. Severna Koreja je saopštila da se povlači iz Agencije za atomsku energiju UN i da više neće dozvoliti dolazak stranih inspektora.

2000. U Pjongjangu je počeo istorijski samit dve Koreje na kojem su predsednici južne – Republike Koreje i severne – Demokratske Narodne Reblike Koreje, Kim Dae-Džung i Kim Džong-Il razgovarali o pomirenju dve države. Lideri dve Koreje sastali su se prvi put posle raspada jedinstvene zemlje 1948.

2002. Na prvim slobodnim izborima u istoriji Avganistana za predsednika te države izabran je Hamid Karzai.

2003. U Briselu je usvojen prvi nacrt ustava EU, 46 godina posle potpisivanja Rimskog sporazuma, odnosno osnivanja Unije.

2004. Na izborima za Evropski parlament partija nemačkog kancelara Gerharda Šredera pretrpela je najveći poraz od II svetskog rata, a francuska opozicija – socijalisti, velikom većinom glasova porazili su konzervativnu partiju predsednika Žaka Širaka.

2005. Umro je bivši komunistički lider Portugala Alvaro Kunjal, koji je 31 godinu predvodio komuniste. Bio je simbol otpora nekadašnjem fašističkom režimu Antonia Oliveire Salazara.

2006. Umro je bivši irski premijer Čarls Hjui koji je dominirao političkom scenom u Irskoj od 1970. do početka 1990-ih godina.

2008. Irski birači odbacili su na referendumu sporazum o reformi institucija EU – Lisabonski ugovor. Irsko „Ne“ bacilo je EU u novu krizu poverenja, jer su donošenje prvobitnog, „evropskog ustava“ 2005. odbili i francuski i danski birači, te je taj dokument ublažen i pretvoren u Lisabonski sporazum.

2009. Nakon objavljivanja pobede Mahmuda Ahmadinedžada na predsedničkim izborima u Iranu, koju je osporio protivkandidat Mir Hosein Musavi, u Teheranu su izbili protesti.

2010. Pobedu na parlamentarnim izborima u Belgiji ostvarila je Nova flamanska alijansa (NVA) koja se zalaže za nezavisnost Flandrije. Izbori u Belgiji su usledili posle oštrih sporova oko veće samostalnosti Flandrije i Valonije.

2011. Na dvodnevnom referendumu ogromna većina Italijana izjasnila se za ukidanje zakona Berluskonijeve vlade o povratku nuklearnoj energiji, privatizaciji vodosnabdevanja i imunitetu premijera.

2012. Vojnim sud Tunisa osudio je u odsustvu bivšeg predsednika te zemlje Zina El Abidina Ben Alija na 20 godina zatvora zbog podsticanja na nerede, ubistva i pljačku.

2015. Manulene Karmen, sudija u penziji izabrana je za gradonačelnicu Madrida, i Ade Colau, liderka koalicije Barselona en komu (Zajedno za Barselonu) za gradonačelnicu tog grada. Vlast je u ta dva grada prešla u ruke krajnjih levičara, protivnika vladajuće konzervativne Narodne stranke premijera Marijana Rahoja.

2020. Od koronavirusa umrlo više od 41.000 ljudi u Brazilu, drugoj zemlji u svetu po broju smrtnih slučajeva, kojih je najviše zabeleženo u SAD.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!