Na današnji dan, 24. februar

Vesti 24. feb 202407:11 0 komentara
N1

Na današnji dan dogodilo se:

1389. Danci su u bici kod Folkepinga porazili Šveđane i zarobili njihovog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica Margaret postala vladar Danske i Švedske.

1443. Rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi, poznat kao Matija I Korvin. Sin Janjoša Hunjadija, vojvode iz Erdelja, izabran za kralja 1458. bio je poslednji ugarski vladar koji je uspeo da sredi unutrašnje prilike u zemlji i da uspostavi jaku kraljevsku vlast. Uspešno je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, 1486. zauzeo je Beč. Reformisao je državu, a u Požunu (Bratislava) osnovao je 1465. univerzitet i 1472. prvu štampariju. Posle njegove smrti 1490, Mađari su izgubili sve teritorije koje je osvojio.

1525. Španci pod komandom markiza od Peskare pobedili su francusko-švajcarsku vojsku u bici kod Pavije u Italiji, upotrebivši prvi put u istoriji ratovanja puške arkebuze (muškete). Poginulo je oko 14.000 vojnika, a francuski kralj Fransoa I je zarobljen.

1803. Rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević, poznat kao kapetan Miša koji je kneževini Srbiji 1863. poklonio zgradu današnjeg rektorata Beogradskog univerziteta (Kapetan-Mišino zdanje). Zvanje „kapetana dunavskog“ dodelio mu je 1833. knez Miloš Obrenović.

1847. Rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905.

1848. U Londonu je na nemačkom jeziku objavljen „Manifest komunističke partije“, koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja „Saveza komunista“ održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks i Fridrih Engels.

1868. Kongres SAD pokrenuo je, prvi put u američkoj istoriji, postupak impičmenta protiv predsednika države Endrjua Džonsona. Optužen za kršenje Ustava, Džonson je bio primoran da se naredne godine povuče sa predsedničkog položaja.

1938. U Arlingtonu u Nju Džersiju napravljen je prvi proizvod od najlona – čekinje za četkicu za zube.

1945. Egipatski premijer Ahmed Maher Paša ubijen je u parlamentu, neposredno nakon što je objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.

1945. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile Manilu, glavni grad Filipina koji je bio pod japanskom okupacijom.

1946. Huan Peron je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.

1966. Vojnim udarom u Gani zbačen je s vlasti predsednik Kvame Nkrumah, pod čijim je vođstvom Gana 1957. godine stekla nezavisnost od Velike Britanije. Puč pod vođstvom poručnika Džerija Rolingsa izvršen je tokom Nkrumahove posete Kini.

1974. Pakistan je saopštio da je zvanično priznao Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.

1974. Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, direktor Biološkog instituta Srbije. Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru. Od 1944. do 1952. bio je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Srbije.

1989. Sahranjen je car Japana Hirohito, regent od 1921, kada je zamenio bolesnog oca i car od 1926. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. „božanskog porekla“, a ustavom 1947. ukinuta mu je carska apsolutistička vladavina. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbi za ratne zločine koje su Japanci počinili tokom Drugog svetskog rata.

1990. Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije 1978-85. Učesnik u pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata, bio je jedan od najpopularnijih političara posleratne Italije.

1991. Američke i savezničke snage počele su u Zalivskom ratu kopnenu ofanzivu na iračke snage u Iraku i Kuvajtu.

1996. Palestinski islamski teroristi ubili su u dva samoubilačka napada u Izraelu 27 i ranili 77 ljudi.

1998. Francuski parlament je jednoglasno ratifikovao sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

2000. Savet bezbednosti UN odobrio je slanje 5.500 pripadnika mirovnih trupa za nadgledanje krhkog primirja u Demokratskoj Republici Kongo.

2001. Džordž Buš preuzeo je dužnost predsednika SAD, nakon što je na izborima pobedio Ala Gora.

2003. U zemljotresu u oblasti Ksindžijang, na severoistoku Kine poginulo je 268, a povređeno više od 4.000 osoba.

2003. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Slavoniji (Hrvatska), BiH i Vojvodini, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

2004. U snažnom zemljotresu u severnom Maroku, poginule su 572 osobe, a 30.000 ljudi je ostalo bez svojih domova.

2008. Za predsednika Kube izabran je Raul Kastro, brat Fidela Kastra koji se posle 49 godina vladavine 19. februara povukao sa vlasti.

2009. U antarktičkom ledu pronađeni su planinski venci veličine Alpa, objavili su istraživači.

2014. Harold Ramis, američki reditelj, scenarista i glumac preminuo je u 69. godini. Najpoznatiji film u kome je glumio je „Isterivači duhova“(prvi i drugi deo), a proslavio se po režiji fimova „Dan mrmota“ („Beskrajni dan“) i „Golf klub“.

2015. U seriji jakih lavina u planinskim delovima Avganista život su izgubile 124 osobe.

2017. Vladajuća britanska Konzervativna partija osvojila je upražnjeno mesto u britanskom parlamentu pobedivši na izborima opozicione laburiste i njihovog lidera Džeremija Korbina.

2019. U Moldaviji odžani parlamentarni izbori na kojima je većinu dobila Partija socijalista Moldavije, koja je početkom juna formirala novu vladu sa pro-evropskim blokom ACUM.

2022. Rusija je pokrenula vojni napad na susednu Ukrajinu, prelazeći njene granice i bombardujući vojne ciljeve u blizini velikih gradova. Napad Rusije na Ukrajine osudili su NATO, EU, SAD i mnoge države.

2023. Rezolucijom Generalne skupštine UN traženo je „smesta“ povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, pozivajući se na „pravedan i trajan“ mir. Za rezoluciju je glasala 141 zemlja, među kojima i Srbija, sedam je bilo protiv, a 32 zemlje su bile uzdržane uključujući Kinu i Indiju.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!