Na današnji dan, 7. septembar

Vesti 07. sep 202406:59 1 komentar
N1

Na današnji dan dogodilo se:

1533. Rođena je engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth), kćerka kralja Henrija VIII (Henry) i njegove druge žene Ane Bolen (Anne Boleyn). Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.

1566. U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska Sulejmana II Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.

1701. U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije i Holandije protiv Francuske, „Druga velika alijansa“.

1714. Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima „Badenskimir“ kojim je okončan Rat za špansko nasledje, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.

1764. Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik Stanjislav II Ponjatovski (Stanislaw Poniatowski), poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.

1788. Turci su zarobili, a potom ubili vodju srpskih dobrovoljaca u austrijsko-turskom ratu, Koču Andjelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočina krajina.

1812. Završena je Borodinska bitka, jedna od najkrvavijih u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova blizu Moskve izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000, medju kojima 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.

1813. Prvi put je za SAD upotrebljen naziv „Ujka Sem“, u uvodniku njujorškog lista „Troj Post“.

1822. Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije, a sebe za cara. Portugalija je nezavisnost Brazila priznala 1828.

1860. Italijanski revolucionar Djuzepe Garibaldi (Giuseppe) je sa svojim „crvenokošuljašima“ zauzeo Napulj u ratu za oslobodjenje od Austrijanaca i za ujedinjenje Italije.

1901. Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan „Bokserski ustanak“ u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.

1909. Rođen je američki filmski i pozorišni režiser Elija Kazan, dobitnik nekoliko Oskara („Tramvaj nazvan želja“, „Viva Zapata“, „Istočno od raja“, „Bebi Dol“).

1914. Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen (James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite „Eksplorer 1“ i „Eksplorer 2“ otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani „Van Elenovi radijacioni pojasevi“.

1940. Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa (Hermann Goering) počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.

1949. Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco). Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.

1964. U mestu Sip na jugoslovenskoj obali Dunava, i u Gura Vaji na rumunskoj, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije, Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža (Gheorghe Gheorghiu Dej), postavljen je kamen-temeljac buduće Hidroelektrane Djerdap 1.

1975. Završeno je preseljavanje Turaka na podeljenom Kipru. Pod nadzorom UN, 9.000 ljudi premešteno je sa juga na sever zemlje, pod turskom okupacijom.

1986. Dezmond Tutu (Desmond) postao je nadbiskup Kejptauna u Južnoj Africi, kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.

1990. Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom je značajno smanjena autonomna vlast pokrajina Vojvodina i Kosovo, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasila su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.

1991. U Hagu je počela Medjunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington (Carington).

1994. U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put je spuštena američka zastava, čime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.

1997. U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik i diktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila (Laurent).

1999. U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginula je 101 osoba.

2001. U nigerijskom gradu Džos izbili su hrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povredjeno.

2004. Umro je Bejer Naud (Beyers Naude) južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.

2005. Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima prvi put učestvovalo je više kandidata.

2011. U avionskoj nesreći kod Jaroslavlja u Rusiji poginule su 43 osobe, medju kojima i hokejaši Lokomotive koji su putovali na utakmicu u Minsk. U avionu je bilo 45 ljudi osam članova posade i 37 članova hokejaškog tima, a nesreću je preživio igrač Alexander Galimov i jedan član posade.

2012. Vrhovni sud Hrvatske osudio je na četiri godine zatvora bivšeg pripadnika karlovačke specijalne policije Mihajla Hrastova, zbog ubistva 13 i ranjavanja dvojice srpskih ratnih zarobljenika na Koranskom mostu kod Karlovca 1991. Tokom sudskog postupka koji je trajao 21 godinu Hrastov je tri puta oslobodjen i dva puta osudjen, a to je bila šesta presuda u istom slučaju. Vrhovni sud je 7. maja 2015. odbio žalbe Hrastova i karlovačkog Županijskog državnog tužilaštva, i Hrastovu potvrdio četvorogodišnju zatvorsku kaznu.

2015. Površina šuma u svetu se i dalje smanjuje, ali je tempo smanjenja u poslednjih 25 godina usporen za više od 50 odsto, navela je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu – FAO.

2019. Iz ruševina pritvornog centra na jugozapadu Jemena koji je iz vazduha pogodjen u napadu koalicije predvodjene Saudijskom Arabijom, izvučeno je 130 tela poginulih.

2020.  Preminuo je češki filmski i pozorišni reditelj Jirži Mencel. Za prvi dugometražni film „Strogo kontrolisani vozovi“ iz 1966. godine dobio je Oskara u kategoriji najbolji strani film.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare