Tajna Dunavskog vilenjaka: Koliko je nacističkih brodova izvučeno za godinu i po dana kod Prahova?

Iako je jedan od naizazovnijih projekata svoje vrste, nema previše podataka o tome kako teče izvlačenje olupina iz Dunava kod Prahova, koji se na dnu reke nalaze od jeseni 1944. godine. Reč je o 21 plovilu, malom delu od više od 200 brodova koje su Nemci potopili povlačeći se od prodora sovjetske “Crvene armije” pretposlednje godine Drugog svetskog rata.

Brodovi su decenijama ležali na dnu, a tek je velika suša i istorijski nizak vodostaj Dunava u leto 2022. pokazao da ozbiljno ugrožavaju plovni put reke koja protiče kroz 10 zemalja. Projekat njihovog uklanjanja vredan je 30 miliona evra, od čega 16,5 miliona čine bespovratna sredstva Evropske unije, odnosno Evropske investicione banke. Realizacija je počela 2024. godine, a završetak se planira do 2028. godine.

Prvi brod je izvučen u avgustu 2024. godine što je ispraćeno u medijima. Od tada je nađena samo još jedna objava koja govori o vađenju još jednog broda, oktobra iste godine.

Ipak izvučenih brodova je više.

Kako za portal N1 navodi Centar za razminiravanje (CZR), koji je izradio "Projekat zaštite od eksplozivnih ostataka rata" (EOR) prilikom uklanjanja 21 potopljenog plovila u reci Dunav kod Prahova, "tokom realizacije do sada je rešeno sedam potopljenih brodova".

"Od toga, tri broda su izvađena, a četiri su potkopana i postavljena na veću dubinu, kako bi bila ispod kote 23,22 i samim tim ne bi ometali slobodnu plovidbu brodova", navode iz Centra za razminiravanje za N1.

Kako su ranije naveli u CZR, jedan brod može da se izvuče za dve do tri nedelje, a možda i za nekoliko dana, međutim to samo u slučaju kada nema eksplozivnih naprava, a njih u ratnim brodovima ima napretek. U jednom čak 50 bombi, dok se u drugima nalazi manji broj, ali velike razorne moći.

"Prilikom pripreme za vađenje osmog broda, koji je desantnog tipa, dužine 46 metara, naišlo se na dubinsku bombu koja se nalazi u srednjem delu tovarnog prostora. Utvrđen je tip dubinske bombe - nemačka proizvodnja, velike razorne moći, koja ima 136 kilograma brizantnog eksploziva", kažu u CZR.

Oni ističu da brizantni eksplozivi koji su snažnog razornog dejstva, a kojima se pune ubojna sredstva, nemaju oročeni vek trajanja, odnosno da su i posle više od 80 godina opasni i smrtonosni, "što iziskuje veliku opreznost prilikom njihovog uklanjanja i transporta".

"Pored navedene dubinske bombe, do sada je pronađeno više od 5.000 granata za protivavionske topove i drugih vrsta EOR (eksplozivni ostaci rata, prim. aut). Dalje se planiraju radovi u skladu sa Projektom, bezbedno uklanjanje dubinske bombe sa potopljenog broda i njeno uništavanje, kao i uništavanje drugih EOR", poručuju iz CZR.

"Tajna Dunavskog vilenjaka"

Uprkos obimnosti i značaju projekta, javnost o njemu zna vrlo malo. Tako dokumentarista Dušan Vojvodić, reditelj filma "Tajna Dunavskog vilenjaka" i istraživač koji ovu priču prati od 2007. godine, kaže da ima dozvolu – potpisanu od tadašnje potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović – ali da do sada nije imao prilike da snimi vađenje brodova.

"Imam dozvolu i komunikaciju sa Ministarstvom saobraćaja i Milenijum timom, izvođačima radova, ali nisam imao prilike da snimam na terenu. Može se reći da se projekt izvodi relativno tajno", kaže Vojvodić, dodajući da mu ta okolnost, "dramaturški odgovara – ima misteriju, dramu i tenziju što je odlično za snimanje nastavka filma o "Dunavskom vilenjaku".

Kaže da se, prema njegovim saznanjima, na dnu nalazi više od 250 plovila, “računajući barže i manja plovila”, a da je između 90 i 150 pravih brodova.

"Ceo taj konvoj koji se povlačio pred Crvenom armijom u plovidbi je bio dug 25 km, a u stanju mirovanja pet kilometara - što govori o razmerama te operacije. Operacija se zvala "Dunavski vilenjak". To je do 2012. godine kada sam tu temu istražio i snimio film, bio jedan od najnepoznatijih događaja u Drugom svetskom ratu. Istorija je zabeležila tek nekoliko informacija o tome - da je bilo povlačenje, da su brodovi potopljeni, jer nisu mogli da prođu kroz Đerdapski tesnac", kaže Vojvodić.

"Mogli bismo da pomognemo"

On kaže da mu je žao što nema saradnje, jer on i njegova ekipa mnogo toga znaju i mogli bi, kako navodi, da budu “veoma korisni svima koji vade brodove". "I da im olakšamo stvari, jer te snimke ispod vode smo samo mi uspeli da zabeležimo”, dodaje naš sagovornik.

Ističe da kada je sniman prvi deo filma 2011. i 2012. godine imao je dozvolu, čak i podršku MUP koji je ustupiio na korišćenje savremeni sonar, koji je pomogao da se lociraju tačne pozicije brodova.

On kaže da su 2022. kada je Dunav bio na istorijskom minimumu, organizovali podvodno snimanje na terenu sa najsavremenijom opremom na svetu u tom trenutku.

“Zabeležili smo fenomenalne kadrove. Snimili smo mine koje izgledaju kao burići i u stanju kao da su sada izašli iz fabrike. Nalaze se u depou broda i zaista predstavljaju opasnost. Provele su decenije dobrim delom zasute peskom u hladnoj vodi bez svetla i pretpostavljam da su to razlozi zašto nisu zarđale”, kaže Vojvodić.

Rešenje misterije broda-bolnice

Nastavak filma potpisuje kao koautor zajedno sa Milinom Trišić, a snimatelj je Miodrag Lakić jedan od najnagrađivanijih podvodnih snimatelja u Evropi. U tom filmu će biti rešena jedna misterija.

“U prvom delu filma smo se mi bavili pronalaskom broda-bolnice za koje je vezana najveća misterija, odnosno priča da su najteži ranjenici potopljeni s tim brodom jer nisu mogli da ih evakuišu. U nastavku rešavamo misteriju broda-bolnice, dolazimo do sagovornika koji nam daju konkretne informacije o tome. Inače istraživali smo i nemačku dokumentaciju zbog koje smo išli u Frajburg”, kaže Vojvodić.

Ministarstvo i Milenijum tim bez odgovora

Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture je zadužno za sprovođenje projekta. Na sajtu ministarstva poslednja objava o tome se tiče izjave tadašnjeg ministra Gorana Vesića o izvlačenju prvog broda. Ministarstvo nije odgvorilo na pitanja portala N1 o tome kako teče projekat. Bez odgovora su ostala i pitanja poslata izvođaču radova - firmi Milenijum tim, o tome koliko je brodova izvučeno.

Pred ekipama koje rade na ovom projektu je još 14 brodova – a koliko bombi, granata i neeksplodiranih ubojnih sredstava krije svaki od njih, znaće se tek kada se do njih dođe. Završetak projekta planiran je za 2028. godinu. Tempo ne diktiraju rokovi ni budžeti, već ono što čeka na dnu.

Kao noseća institucija ovog projekta, Ministarstvo saobraćaja bi trebalo javnosti da pruži potrebne informacije kako ne bismo došli u situaciju da se licitira brojevima brodova, a što je još važnije, eksplozivnim napravama.