O nacrtu Zakona o istopolnim zajednicama u toku je javna rasprava, ali i njegove finalne izmene. Predlagač je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koje vodi ministarka Gordana Čomić, a ostala ministarstva bi o nacrtu mogla da se izjašnjavaju već naredne sedmice.
Za to vreme 212 javnih ličnosti među kojima su i akademici, umetnici i političari traži da se usvajanje takvog zakona spreči.
Povezane vesti
„Nije problem sprečiti diskriminaciju ljudi u istopolnim partnerstvima, ali je problem da se to zloupotrebljava da bi se ušlo u oblast bračnog i porodičnog prava da se pravi takva analogija i da na taj način se ide ka onome što je najneprihvatljivije, a to je otvaranje mogućnosti da istopolna partnerstva usvajaju decu“, smatra poslanik Vladan Glišić.
Stavovi apela 212 za aktivistu Gorana Miletića nisu ništa neobično i spadaju u domen slobode govora dokle god ne šire mržnju. Veruje da će većina poslanika ipak glasati „za“.
„Prva je mogućnost da oni svi glasaju za zakon a druga mogućnost je da to bude kao u Nemačkoj kada je Angela Merkel rekla poslanicima svoje stranke da svako slobodno glasa pa je sličan zakon u Nemačkoj na taj način prošao. Dakle ne vidim puno nekog protivljenja u parlamentu. Bilo je nekoliko disonantnih tonova iz vladajuće partije, ali očekujemo da će zakon proći“, ocenjuje Miletić.
Glišić, pak, navodi da ako se to ne promeni, očekuje da će mnogi poslanici vladajuće većine imati problem da glasaju za taj zakon. „Očekujem da i predstavnici tradicionalnih manjinskih nacionalnih grupa, koji imaju tradicionalno opredeljenje, kao što je gospodin Zukorlić i njegova poslanička grupa, takođe neće podržati ovaj zakon“, kaže.
Miletić poručuje da će zakon u sadašnjem obliku izgledati kao „švajcarski sir“ i da je neophodno regulisati sva pitanja. Kaže i da se atmosfera u Srbiji promenila u poslednjih pet godina i zbog činjenice što Srbija ima premijerku iz LGBT populacije. Na izradi zakona učestvuju i pravnici iz njenog kabineta.
„Mislim da premijerka treba da ima aktivniju ulogu u donošenju zakona. Ona treba da bude vokalnija, vidljivija u sredstvima inforimisanja i da podrži više“, ukazuje Miletić.
Potpisnicima apela 212 smetaju odredbe iz nacrta Zakona o zabrani diskriminacije. Poručuju da je na tragu verbalnog delikta.
Poverenici za zaštitu ravnopravnosti nije jasno gde su potpisnici apela to videli i poručuje da zakon od diskriminacije štiti sve.
„Ne možete naše sugrađane pripadnike LGBT populacije da diskriminišite, niti ispoljavate prema njima govor mržnje ili ponižavajuće postupanje kako zabranjuje naš zakon o zabrani diskriminacije. Ali to je bilo i do sada“, ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Nacrti ova dva zakona pred narodnim poslanicima bi mogli da se nađu početkom ili sredinom maja, pa je ključno pitanje kako će glasati poslanici vladajuće stranke.
