Nakon Rezolucije o izborima, stigla "dimna zavesa" vlasti: Brnabić opoziciju naziva podanicima i muvama

Nije jasno kojim se principom rukovodila, ali je premijerka u tehničkom mandatu vratila sat do Gavrila Principa.

"1914. godine naši preci su ginuli, deca su ginula, deca su išla u Prvi svetski rat da odbrane suverinitet, nisu dali međunarodnu istragu", izjavila je premijerka u tehničkoj Vladi Srbije i dodala:

"Vi danas 110 godina kasnije imate nešto što će ostati večita sramota na njima, a to je sramota da tražite upravo ono što naši preci nisu nikako hteli da daju".
Svojevrsni čas istorije Brnabić je u samo 24 sata ponovila na četiri nacionalne frekvencije. Austrougarski ultimatum i Rezolucija EP potpuno su neuporedivi poručuje istoričarka Dubravka Stojanović.

"1914, Austro-Ugarska je samo čekala povod da bi napala Srbiju i krenula u ostvarenje svog plana prodora na Istok. To je bio uvod u objavu rata! Ovo je reakcija demokratskog Evropskog parlamenta na ukradene izbore u zemlji kandidatu za članstvo u EU. To je bila pretnja Austrougarske slobodi Srbije, a sada pretnja slobodi Srbije dolazi iznutra, od vladajućeg režima", rekla je Stojanović.

A onda se Brnabić iz istorije vratila na teren politike.

"Da vidim, da mi neko dođe i da mi taži međunarodnu istragu, da ja kao predsednica Vlade, pa makar i u tehničkom mandatu, da dozvolim međunarodnu istragu u sopstvenoj zemlji, ja bih verujte, tog trenutka, dala ostavku da mi neko to traži", izjavila je Brnabić

"Kad god pomislim da je nemoguće izgovoriti nešto odvratnije ili gluplje od onoga što je Ana Brnabić izgovorila - ona me demantuje. Ona zaista ne razume da je zahtev podnet i da nema na šta da podnese ostavku, jer mandat vlade prestaje prestankom mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala. Poražavajuće", napisao je na društvenoj mreži X Dragan Đilas predsednik SSP.

U odgovoru na ovaj komentar Brnabić je napisala: "Imam samo jednu reč za vas - muve".

A na šta je konkretno mislila čuli smo nešto ranije.
"Mi imamo te podguzne muve, tu podaničku opoziciju, koja će da ode tamo i da tapše zato što neko traži međunarodnu istragu", izjavila je Ana Brnabić.

Predstavnici proevropske opozicije zaključuju da u Rezoluciji nema tačke usmerene protiv Srbije, već samo protiv, kako kažu, pokradenih izbora. Pozvali su se i na prve članove Ustava.

"Ono što je Rezolucija EP je ono što piše u Ustavu - mi pripadamo evropskim principima i evropskim vrednostima", kaže Srđan Milivojević iz koalicije "Srbija protiv nasilja".

I bez obzira što svakodnevno insistira na evropskom putu, vlast se sada rečima "rezolucije dođu i prođu" u potpunosti angažovala na relativizaciji dokumenta iz Strazbura, zaključuju analitičari i vode nas na teren medicine.

"To je jedan rendgenski snimak i na njemu se vidi fraktura vladavine prava, vidi se kontuzija pravne države i demokratije, vidi se da su nam institucije zarobljene, imaju početak alchajmera i to ozbiljan. Dakle to je jedna dijagnoza i niko ne sme da se ljuti na dijagnozu jer je ona početak ozdravljenja", objašnjava Uroš Čemlović iz Instituta za evropske studije.

"Ako smo već u procesu pristupanja države članice i EU imaju legitimitet da ispituju da li ovde postoje ti bazični principi demokratije, a to su svakako slobodni izbori. Da su institucije Srbije pokazale nameru da istraže nepravilnosti, mislim da potrebe za rezolucijom i reakcijom EU ne bi ni bilo", navodi Sofija Popović, sa portala "European western balkans".

A posle informacije da je Ustavni sud baš na dan glasanja u Strazburu, raspravljao o zahtevima koalicije Srbija protiv nasilja za poništavanje republičkih i beogradskih izbora, ta institucija potvrdila je da su predmeti formirani.