Na mestu tragedije srpske kulture, 85 godina raste korov: Ministar najavljuje obnovu Narodne biblioteke

Narodna biblioteka osnovana je još 1832. u vreme kada se Srbija oslobađala od turske vlasti i počela da gradi moderne institucije kulture. Tokom čitavog 19. i prve polovine 20. veka širila je knjižni fond.

A onda su nemački avioni, 6. aprila 1941, napali Kraljevinu Jugoslavije, bez objave rata.

Prve bombe pale su na Beograd u ranim jutarnjim časovima, dok je većina stanovnika još spavala. Nemački bombarderi razornim i zapaljivim bombama zasuli su grad koji je pretrpeo neprocenjivu materijalnu štetu, pri čemu je potpuno razoreno 714 zgrada. Jedna od njih bila je i zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.

U požaru izazvanom bombardovanjem izgoreo je ceo fond od, kako se procenjuje, 350.000 retkih knjiga, povelja i drugih dokumenata koji su dotirali iz Srednjeg veka.

“Ne samo što je obuhvatala aktuelne savremene knjige, ona je prikupljala i retke knjige i spise vezane za srpsko srednjovekovno nasleđe. U trenutku kada je bombardovana, imala je jednu izuzetno veliku i bogatu zbirku srednjovekovnih spisa koji su u bombardovanju uništeni, na taj način da je trajno oštećena nacionalna kulturna i nacionalna istorija”, objašnjava za portal N1 istoričar Aleksandar Životić.

Decenijska misterija - da li je biblioteka bila bombardovana namerno?

Decenijama kasnije i dalje ostaje nejasno zašto je zgrada na Kosančićevom vencu bila meta nemačkih bombi.

Dok neki tvrde da je to jedina nacionalna biblioteka koja je namerno napadnuta i uništena tokom Drugog svetskog rata, istoričar Životić ističe da je i nakon 85 godina to teško znati.

"To je jedna od velikih kontroverzi. Nije najjasnije da li je ona direktno gađana. Ono što je sigurno je da nije direktno pogođena razornom bombom, već zapaljivom. Jasno je da je zgrada gorela od krova, a činjenica je da je taj požar goreo danima i da nije gašen, jer praktično nije imao ko da ugasi. Da li je ona gađana namerno ili je jedan od tih tzv. zapaljivih štapića bio namenjen vojnim objektima u donjem gradu, pa je usled promašaja ili nošen vetrom završio na zgradi Narodne biblioteke, to je danas zaista teško reći", kazao je istoričar Životić.

Jugoslovenska vlada planirala evakuaciju

Istoričar Životić za portal N1 kaže da je premeštanje fonda biblioteke bilo planirano.

On objašnjava da se od početka Drugog svetskog rata pojavila nova operacija, koja je demonstrirana u građanskom ratu u Španiji, a to je masovno bombardovanje velikih zgrada.

Nemci su to primenili u odnosu na Varšavu i Jugoslovenska vlada je toga bila svesna, te je vojnim planovima bilo predviđeno izmeštanje fonda biblioteke.

"Šta se zapravo desilo – ministar prosvete je na zahtev upravnika biblioteke odredio određeni broj kamiona za evakuaciju, koji su pre toga bili zauzeti nekim drugim poslovima, te ih jednostavno nije bilo dovoljno, pa je evakuacija bila zakazana za 6. april, ali nemačke bombe su očigledno bile brže”, objašnjava istoričar.

Mnogo inicijativa, nimalo akcija

Tokom samog rata obnova nije bila moguća, iako su zaposleni preduzeli inicijativu pokušavajući da obnove knjižni fond.

“Knjižni fond se obnavljao ubrzano tek posle Drugog svetskog rata. Biblioteka dugo nije imala svoju adekvatnu zgradu. Da bi tek tamo, šezdesetih, to pitanje počelo da rešava. Kod nas je rat doneo ogromna razaranja, zemlja se teško obnavlja, neki drugi objekti su imali prioritet. Tek kada se to rešilo, rešilo se i sa bibliotekom na način da se napravi jedna moderna, adekvatna zgrada na jednoj sasvim drugoj lokaciji”, objašnjava istoričar Aleksandar Životić.

Iz današnje perspektive, Životić kaže da se bombardovanje Narodne biblioteke percepira kao "ogroman i nenadoknadiv gubitak nacionalne kulture i istorije".

“Bilo je mnogo inicijativa, obećanja, ali nikada do toga nije došlo. Danas vidimo ostatke te zgrade - obeleženi, ograđeni, ali nikada nije došlo ni do obnove, ni do nekakve prenamene tog prostora”, kazao je sagovornik portala N1.

Odbačene ideje o memorijalnom parku, Selaković najavljuje obnovu zgrade

Tema obnove stare zgrade na Kosančićevom vencu pominje se već decenijama, ali tek nedavne najave ministra kulture i uprave NBS možda ovoj ideji nadu.

Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je da će to mesto postati sedište digitalnog odeljenja Narodne biblioteke Srbije, čime će poslati poruku "da nam kulturu nisu ubili".

Idejama o ponovnoj izgradnji nekadašnje zgrade Narodne biblioteke, prethodile su ideje da se ovaj prostor uredi kao memorijalni park.

Gradski urbanista Marko Stojčić je 2022. godine za "Politiku" izjavio da zasad nije planirana izgradnja novog objekta na temeljima Narodne biblioteke, već uređenje memorijalnog parka.

Stojčić je tada rekao i da će građevinska dozvola "biti spremna za dva meseca", kao i da u toku 2022. godine očekuje tender za izbor izvođača radova, a početak i kraj radova u toku 2023. Uveravao je gradski urbanista i da će sredstva za realizaciju tog projekta (60 miliona dinara bez PDV-a) biti obezbeđena rebalansom gradskog budžeta.

O Podrekinom projektu je još davne 2018. godine govorio Stojčićev prethodnik Milutin Folić.

„U prvom delu prema Brankovoj ulici biće ugljenisane knjige koje će simbolizovati stradanje, zatim edukativni deo i onda cvetni deo koji simbolizuje preporod. Očekujem da bi radovi mogli da počnu u drugoj polovini godine i nadam se da će biti za sledeće leto potpuno u funkciji“, rekao je Folić.

Idejni projekat memorijalnog parka izradio je poznati arhitekta Boris Podreka, rođen u Beogradu, a njegova ideja bila je da se formiranjem nekoliko celina na simboličan način prikaže ciklus od stradanja do novog života.

"Ceo prostor je organizovan tako da omogući kružno kretanje posetilaca kroz memorijalni prostor, kojim dominiraju tri ključna motiva. Svi novi arhitektonski elementi predviđeni su u savremenim materijalima visokih likovno-estetskih svojstava i zanatskog nivoa izrade. Кljučna intervencija planiranog otvorenog prostora je formiranje platforme koja svojom dužinom zauzima veći deo denivelisanog prostora. Predviđeno osvetljenje zamišljeno je da bude blago i svedeno samo da skrene pogled na mesto stradanja. Gradacija svetla ide od stradanja ka novom životu: od zgarišta, preko platforme, do aranžiranog koloritnog pejzaža", objavljeno je na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je, na osnovi Podrekinog projekta, izradio projektnu dokumentaciju.

U cilju prezentacije memorijalnog mesta, kako se dodaje, bila je planirana izrada prostorne animacije idealne rekonstrukcije nekadašnje zgrade Narodne biblioteke uz primenu savremenih digitalnih tehnologija.

O novim inicijativama Ministarstva kulture, nije poznato više informacija, pa ni kada bi tačno prostor tragedije na Kosančićevom vencu konačno mogao da bude adekvatno uređen.

Sudbina ovog prostora svakako se vezuje za simbol trajnog gubitka kulturnog nasleđa, ali i izostanka političke volje da se taj prostor adekvatno obeleži.

Zato i ostaje ostaje da se vidi hoće li ovoga puta uslediti konkretna realizacija ili samo još jedna inicijativa neispraćena akcijom.