Nastavljena seča drveća na "najnezelenijoj" opštini u Beogradu, građani žele da odbrane park ispred Hrama

Iako je opština Vračar ima najmanje zelenila u Beogradu, a gustina naseljenosti je najveća, od pre dva dana ima još manje drveća pošto je posečeno komplet drveće u Skerlićevoj ulici u nesporednoj blizini Hrama Svetog Save zbog izgradnje podzmene garaže.

Istog dana došlo je do seče drveća u Metohijskoj uici, takođe na Vračaru, ali je zaustavljeno kada su građani izašli na ulicu. Seča se sprema se i na platou ispred hrama Svetog Save koji će biti potpuno rekonstruisan, a na čijem se obodu planira izgradnja nove zgrade Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve (SPC).

"Dali obećanje i prekršili ga"

Prema rečima stanovnika, dodatni paradoks celoj situaciji daju panoi Skupštine Grada Beograda oko Hrama Svetog Save sa porukom da neće biti isečeno niti jedno drvo.

"Postavili su grb grada, dali obećanje i prekršili ga. Eksplicitno su naveli da neće, a u utorak je došlo do ekcoida u Skerlićevoj. Ova vlast kao da ima nekakav negativni fetiš prema drveću. Neshvatljivo je da u trenutku kada smo pod toplotnim udarom oni seku drveće. Mada to nije počelo od juče", kaže za N1 Bogdan Tatić, šef poslaničke grupe Demokratske strane u Skupštini opštine Vračar.

On ističe primer Hajd park na Savskom vencu koji sam ima dva i po do tri puta veću zelenu površinu nego što je stabala na Vračaru.

"Nama je svaka travka zlata vredna, a kamoli stablo koje 30-40 godina pruža hlad. Nerazumljivo. Napravio bih paralelu sa divljanjem na Savamali. Opet se korsiti gluvo doba godine tj. vreme godišnjih odmor da se rade ovakve stvari".

Seča stabala u Skerličevoj se desila zbog izgradnje podzemne garaže. Tatić kaže da da je sama ideja izgradnje podzemne garaže na mestu jer Beogradu manjka površina za parkiranje, ali da je neshvatljivo da se prvo uništava zelenilo.

"Mogli su da nekako presade, sačuvaju. Kao da ne razmišljauu o posledicima. Potrebne su godine i godine dok ne iznikne neko novi stablo i ponovo da hlad. Svako se prvo potrudi da spase, a ne da uništi".

Bogdan kaže da se istog dana krenulo sa sečom u obližnjoj Metohijskoj ulici zbog prolaska toplovoda i da se kao u slučaju Skrelićeve nije razmišljalo o tome kako sačuvati stabla.

"Isekli su 40 godina stara stabla, a prestali su kada su na ulicu izašli stanari. Ova vlast funkcioniše samo kada se digne glas, a inače voli da radi u mraku. Što je gušći, njima su odrešenije ruke”, kaže Tatić.

On upozorava na sledeći plan smanjivanja zelenih površina. U pitanju je plato ispred Hrama Svetog Save na čijem bi obodu, prema najavama, trebalo da bude podignuta nova zgrada Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve.

Autori projekta rekonstrukcije platoa su arhitekte Branislav Mitrović i Dejan Miljković koji su predvideli popločavanje većeg dela prostora, ali i formiranje pošumljenog prostora pravilne geometrijske forme prekoputa zgrade Narodne biblioteke Srbije. Nova zgrada Patrijaršije planirana je uz Katanićevu ulicu.

Takvim rešenjem bi, upozoravaju Vračarci, praktično nestao park ispred Hrama.

"Projekat je u renderima. Još nije došao na javni uvid. Ipak, logika nalaže ako sagradiš nešto što je od čvrstog materijala umesto parka to znači da opet imamo manje zelenila. Želimo da se u slučaju Karađorđevog parka, odnosno platoa kod Hrama da kroz institucije zajedno sa građanima, dođemo do najboljeg rešenja za sve", smatra Tatić.
On kaže da su zajedno sa građanima započeli sa prikupljanjem potpisa za peticju kojim bi tražili formiranje privremenog opštinskog radnog tela ovim povodom, kako bi sačuvali zelenu površinu.

Tatić ističe da je taj prostor i Karađorđev park čiji spomenik se tu nalazi pre Hrama, a da je tu i Narodna bibloteka koja nije duhovnog karatkera, ali predstavlja izuzetno važnu instituciju.

"Favorizacija samo jedne ustanove nije na mestu. Ovaj prostor treba da zadovolji potrebe i Crkve i dece za igranjem i građane i biblioteke".

Tatić kaže kao žele da izbegnu da plato postane poput Trga Repubilke koji je postao "betonski trg" ili Cvetni trg koji građani nazivaju "mermerni trg" jer cveća tamo više nema.

"Ako su nešto hteli da rade mogli su da zamene ploče na platou kod Hrama. Popucale su već 4-5 godina i mogli su njih da zamene umesto što su sekli drveće".

Radno telo, referendum i prisutnost

Tatić navodi da osim prikupljanja potpisa, moguće je da trećina odbornika podnese predlog za formiranje privremenog radnog tela koje bi imalo cilj očuvanje ovog prostora u kome bi učešće imali odbornici i građani.

“Ukoliko prikupimo oko 6.300 potpisa može da se raspišemo referendum o ovom pitanju. Ako ni to ne bude poštovano, bićemo dnevno prisutni u parku i da ga branimo dok ne krenu da razgovaraju. Jedino upornošću možemo da probamo da sačuvamo nešto prema želji građana”.

Rekonstrukcija po narudžbini SPC

Četiri godine nakon prve najave u maju su zvanično otvoreni pripremni radovi na uređenju prilaznog platoa i parka ispred Hrama Svetog Save. Rekonstrukcija Svetosavskog platoa na Vračaru trebala bi da se realizuje prema projektu arhitekte i profesora Branislava Mitrovića, koji je u saradnji sa kolegom arh. prof. Dejanom Miljkovićem izradio idejno rešenje na direktan poziv SPC.
Za sada o detaljima projekta ili eventualnim izmenama na idejnom rešenju nema informacija, osim najava nadležnih da će sve biti završeno "tokom naredne godine".

Prema rečima struke fleksibilno postavljeni rokovi nisu dobar znak na početku, ali ostaje da vidimo kako će realizacija projekta teći i da li će rokovima i kvalitetom ispuniti očekivanja.

Projekat prof. Mitrovića pokušava da pomiri dva bitna funkcionalna zahteva koji su se iskristalisali tokom godina diskusije na temu korišćenja ovog prostora. Sa jedne strane, cilj je da se formira širok i reprezentativan prilaz Hramu sa platoom koji ima kapacitet za okupljanje većeg broja ljudi i organizovanje različitih manifestacija, dok je sa druge potrebno očuvati parkovsku funkciju i komfor posetilaca.

Kako navode na sajtu Beobuild potreba da se ovaj prostor adekvatno funkcionalno preoblikuje i zaokruži posebno je došla do izražaja sa završetkom Hrama, koji danas predstavlja sam vrh turističke ponude i nezaobilaznu atrakciju za gotovo sve goste Beograda.

"Loše održavanje postojećeg parka i konfuzija oko funkcionalnosti celog prostora ostavljali su jako loš utisak, a dosadašnje uređenje ne može da zadovolji ni trenutne potrebe i zahteve lokacije. Imajući u vidu da će posećenost i korišćenje prostora oko Hrama samo rasti u budućnosti, funkcionalna evolucija ovog prostora je praktično neizbežna", navode na sajtu Beobuild.

N1 je poslao pitanja Skupštini grada i Srpskoj pravoslavnoj crkvi kako bi saznali više detalja o planiranim radovima i sečenjima zelenih površina.