Nastavnica iz Čajetine: U našem kraju u obustavi 1.104 nastavnika, hoćemo li biti zamenjeni Pakistancem ili Nepalcem

Navodi da su nastavnici stali uz studente.

"To su naši bivši đaci, to su naša deca koju smo učili da je važno imati kičmu, govoriti jasno, razmišljati kritički. Danas smo mi stali uz ovu decu. Zajedno sa njima i učeći od njih, mi smo obustavili nastavu, ali držimo jedan veliki i važan javni čas, na kome jasno poručujemo da smo uz studente, tražimo da se njihovi zahtevi realizuju, tražimo da se vrati legitimitet institucija, tražimo bezbednost, tražimo dobrobit svih učesnika u obrazovnom procesu, tražimo da svi zajedno na neki način uvidimo koliko je važno da obrazovni sistem funkcioniše. Meni je jako teško da kažem, ali ovaj sistem je zatajio", ukazuje ona.
Podseća da prvo polugodište zvanično nije završeno.

"Mi nismo zaključili ocene, jer nam je nekim zahtevom koje je poslalo ministarstvo, to polugodište nasilno prekinuto, bez objašnjenja, nedelju dana pre nego što je to planirano školskim kalendarom. Mi nismo zaključili ocene, jer poštujemo zakon. Ocene se zaključuju javno, transparentno, sa decom u učionici. Nama je to pravo oduzeto. Nismo završili prvo polugodište, nismo mogli da počnemo drugo, i zato, umesto u učionicama, mi ovaj čas držimo javno. Svi mi želimo da se vratimo u učionice, da obrazujemo ovu decu, da ih učimo kao što smo ih i do sada učili, ali mislimo da je ovaj sada javni čas najvažniji, ali verujte mi i najteži", upozorava Vulović.

Dodaje da se već četiri nedelje ne realizuje nastava, ali da su nastavnici u školi svakog dana.

"I ono što je strašno u ovoj situaciji jeste što smo mi maltene nevidljivi, čak i u ovakoj situaciji. Nas su videli samo tako što su nam drugog dana kad smo obustavili nastavu poslali prosvetnog inspektora. Ostalo, znači mi smo nevidljivi, a ne smemo da budemo nevidljivi. Naši zahtevi su zahtevi struke, zahtevi obrazovanih ljudi koji obavljaju trenutno jedan od vrlo važnih, najodgovornijih poslova u zemlji. Mi četiri nedelje ne držimo nastavu i mi smo četiri nedelje tamo neki procenat u medijima pokriveni. To kažu četiri, pet, sedam posto, znači to su minorne stvari i to su netačne stvari da se mi razumemo. Opet kažem u našem kraju - Užice, Čajetina, Požega, Arilje, Bajna Bašta, Kosjerić, 20 škola je u totalnoj obustavi nastave", navodi.

Ističe i da su im pretili, ucenjivali ih, etiketirali.

"Moja poruka ljudima, kolegama ovde, nekako je jasna. Hoće li neko da otpusti 1.104 nastavnika? Jer nas 1.104 trenutno je u obustavi nastave. Hoće li mene kao nastavnika srpskog jezika i književnosti da zamene nekim Pakistancom ili Nepalcem? Hoće li to da urade sa profesorom istorije, verske nastave, građanskog vaspitanja? Mi nemamo profesore matematike, profesore fizike, i umesto da se nađe način da mi ovaj posao radimo kao što smo ga i do sada radili - časno. Jer da se razumemo, ovaj posao se radi srcem. Šta je mene držalo 21 godinu u učionici? To sigurno nije ova bedna prosvetna plata. To je upravo sveta autonomija u učionici. To su ova deca koja uče i od kojih ja učim. To je jedan zdrav proces. Najlepši mogući posao je posao sa decom. Ali šta je ono što je nas oteralo iz učionica? Upravo ovo o čemu vam pričam. Nipodoštavanje, etiketiranje, pretnje, ucene, nefunkcionisanje institucija. To je crveni alarm da se stvari menjaju. Nažalost, većina nastavnika je u ovom urušenom sistemu nevidljiva", ukazuje.

Upitana šta je u ovom trenutku prosveti potrebno, ona kaže "jedinstvo".

"Znači, mi smo svi na istom zadatku. Užice, Čajetina, Beograd, Novi Sad, Niš, Kuršumlija, mi smo na istom zadatku. I nastavnici, i roditelji, i deca. Šta je cilj? Cilj je da se vratimo u učionicu i da se jedan, da kažemo, elementarni uslovi za vaspitno-obrazovni proces. Da bi se obavljao vaspitno-obrazovni proces valjano, onako kako dolikuje, ne možemo mi da se dopisujemo sa ministarstvom, da nam oni šalju neke uredbe, dopise, zahteve, da prekidaju školsku godinu kad im se prohte, da nam nameću najbanalnije oblike rada, da nas svedu na neke pouke, administrativne radnike, činovnike. Mi smo nastavnici u jednom vaspitno-obrazovnom procesu, ovo je jedna dostojanstvena, časna profesija i velika većina ljudi je tako obavlja", smatra Vulović.

Dodaje i da u maloj sredini, kao što je ona u kojoj ona živi, nije nimalo bilo lako obustaviti nastavu.

"Ali mi smo se osmelili da kažemo da nećemo, dok se ne ostvare zahtevi koje smo jasno, eksplicitno, sukcesivno naveli. To su studentski zahtevi, to su naši zahtevi i ono što je najvažnije jeste, ne zavisi od nas, prosvetnih radnika, kad će se deca vratiti u školu, u učionicu, to zavisi od institucija, to zavisi od države. Očekujemo da se ovi uslovi realizuju i mi ćemo se rado vratiti svojim poslovima, ali tražimo da se realizuju naši zahtevi, to su i studentski zahtevi, to su zahtevi naše dece", ističe.

Kaže i da su se osmelili da kaže da neće, da se ne boje, pretili su nam ucenama, otkazima, ovim, onim, javno, na ovaj ili onaj način, transparentno ili ne".

"Međutim, mi smo se osmelili da kažemo da nećemo, ja kao majka troje dece, moja deca ne idu u školu, ali ono što je najvažnije, nije problem da li će deca izgubiti tri nedelje ili pet nedelja. Hoće li ova deca da izgube decenije kao što su neke naše generacije izgubile?!. Znači, prosto, važno je da razmislimo. Ovo je težak čas, mučan čas, ali zajednički. Ja se nadam da ćemo iz ovog časa svi izaći malo drugačiji ili bolji", navela je Vulović.