Zorica Čizmar radila je devet godina kao nastavnica hemije u Srbiji. Završila je Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Pre pet godina, zajedno sa svojom porodicom preselila se u Kemi, grad u Finskoj, u kojem radi kao nastavnica u osnovnoj školi.

Kada je došla u Finsku, priseća se, prijavila se na tamošnji biro za nezaposlene.

"Nostrifikovala sam diplomu iz Srbije i odmah sam krenula da učim finski jezik u školi za integraciju, svakog dana po osam sati i tako nekih godinu i po dana. Na kursu se pored jezika uči i o njihovoj kulturi, sistemu obrazovanja, načinu života, praznicima", navodi Zorica.

Kada je položila državni test jezka bila je na obuci kako pronaći posao nakon čega je pozvana da radi u školi.

Kaže i da nije dugo čekala da se zaposli jer je posao hemičarke u Finskoj tražen kao i u Srbiji.

"To je moje prvo radno mesto na kojem sam i dan danas", ističe.

Za razliku od Srbije gde jedan predmetni nastavanik predaje jedan predmet, u školi u koji radi, kako kaže, jedan nastavnik predaje više predmeta. Pa tako, Zorica predaje hemiju, fiziku i matematiku.

"Način njihovog rada malo se razlikuje od načina rada u Srbiji. U suštini nemaju neku bitno drugačiju metodiku rada od nas ali ti neki osnovni pristupi se temelje na saradnji i komunikaciji sa decom i na tome je akcent", ističe. 

Pored toga što predaje tri predmeta, navodi i da u finskim školama više nastavnika drži čas, ali i da je broj učenika po razredu manji nego što je to bio slučaj dok je radila u srpskoj prosveti.

"Ovde predaju dva, tri nastavnika nekad na nekom času. Ako ima više odeljenja u kojima ima više dece kojima je potrebna veća pomoć pri savladavanju gradiva, onda se obično pravi raspored da tu budu dva nastavnika. Pogotovo na fizici i hemiji gde deca rade dosta praktično i kako bi svi mogli da savladaju to. Kolega i ja kada predajemo međusobno se i dopunjujemo. Takođe, manje su grupe učenika, maksimalno je u razredu 21 učenik", ističe. 

U Srbiji, kako kaže, bila je razredni štarešina u odeljenju koje je brojalo 34 učenika od kojih je troje pohađalo nastavu po IOP-u.

Škole su besplatne - ali stvarno

Zorica kaže da je zdravstvo i obrazovanje prioritet u Finskoj i da se nalazi na prvom mestu.

"Ovde mi se izuzetno dopalo što je škola besplatna. Jeste škola besplatna i kod nas, ali ovde je stvarno besplatna. Deca dobijaju i knjige, i sveske, i olovke, i gumice, i lenjire, i sve što im treba za prisustvo na nastavi i uspešno praćenje nastave. Kod nas kažu da je škola besplatna, ali to nosi milion drugih dodatnih troškova", ističe Zorica.

Ono što joj je takođe bilo interesantno jeste da daca imaju besplatan ručak u školi.

"Imaju glavno jelo, salate, mleko, dezert, voće i to je ovde tradicija koja je duga skoro 70 godina. To je svima obezbeđeno - obroci i isti uslovi za rad u školi", navodi.

Dopada joj se, kaže, što u finskom obrazovanju ne postoje školska takmičenja.

"Akcenat je na zajedništvu, na timskom radu. Više se vrednuje ako je neko dobar drug, ako se prijateljski ponaša među društvom ili u zajednici. I recimo pred kraj školske godine ne dodeljuju se nagrade za učenike sa odličnim ocenama, već za one koji su recimo bili dobri drugovi, pošteni", naglašava.

Ono što joj se više dopada u školama u Srbiji, za razliku od Finske jeste što nastavnici ipak imaju autoritet.

"Recimo, ovde deca ne persiraju nastavnicima. Mene zovu po imenu kao i ostale. To mi je bilo čudno i deca su mnogo otvorenija da pitaju sve i svašta", kaže.

Birokratija svedena na minimum

Za razliku od svojih kolega u Srbiji, kako kaže, kolege u Finskoj nemaju pregršt birokratije u svom poslu.

"Svedena je na minimum i rasterećeni smo tog dela. Sećam se u Srbiji, mi smo imali u julu upise, do sredine jula se išlo u školu i radili su se dodatno dnevnici i sva birokratija koja je trebala da se sredi pre kraja školske godine", priseća se.

Takođe, ističe, škola traje do kraće, pa se tako đaci u Finskoj raspuštaju kraja maja.

Roditelji se ne mešaju u rad nastavika

Dolazak roditelja u finske škole, naglašava sagovornica N1, daleko je od prakse.

Postoje izuzeci, kaže Zorica, kada se organizuju večeri za roditelje kada mogu da dođu da pitaju šta ih interesuje ili kada su organizovani sastanci.

"Ovde su nastavnici poštovani od strane roditelja. Postoji neki njihov vid elektronskog dnevnika na osnovu koga komuniciramo sa roditeljima i đacima putem poruka. Tako da u suštini sve se to odigrava u tom nekom virtuelom svetu. Retko kad će roditelj doći u školu da bi pitao nešto, sem ako nije unapred zakazan neki sastanak", navodi.

Kako kaže, roditelji se ne mešaju u rad nastavnika, a oni imaju veliku slobodu u samostalnom planiranju nastave.

"Nastavnik ima veliku slobodu da sam organizuje nastavu i da planira kad će šta raditi i koliko časova će potrošiti u zavisnosti od toga kakvo je odeljenje u pitanju", ističe.

Deca su manje opterećena gradivom

Deca su, kaže naša sagovornca, u finskim osnovnim školama manje opterećena gradivom iz fizike i hemije.

"U osnovnoj školi rade samo osnovne stvari. Kasnije, kroz gimnaziju ili strednju stručnu školu ukoliko se odlučuje za neke prirodne nauke učiće više o hemiji, matematici i fizici", ističe.

Kako navodi, finski đaci nemaju informatiku kao predmet, koriste računare u nastavi, ali...

"Imaju kuvanje. Deca u trećem razredu otvaraju mašine za šivenje i šiju. U školi imaju laserske rezače, 3D štampače, alate za oblikovanje drveta, metala. Od malih nogu su oni obučeni da rade na tome", naglašava.

Školski pas i knjige u hodnicima 

Zorici je posebno zapalo za oko to što deca dosta čitaju knjige.

"Recimo sad za dve nedelje počinje jesenji raspust i vodi se kampanja da se posle raspusta vidi ko je koliko pročitao. U hodnicima deca imaju biblioteke koje su na otvorenom, mogu uzeti knjigu i imaju sofe na kojima mogu da čitaju", navodi.

U nekim školama postoje takozvani "školski pas" koji bude često sa decom na nekim časovima, kaže Zorica.

"Kod nas u školi je takav pas trenutno "na praksi", navikava se na gužvu, galamu. Pas u nastavi služi kao pedagoški radni alat, motiviše učenike za funkcionalno učenje. Pas opušta učenike, smanjuje se nivo stresa kod đaka, koji na primer mogu da mu čitaju na časovima", ističe.

Prosvetari u Finskoj, zaključuje Zorica, ponosni su i ističu njihove rezultate i dodaje:

"Očigledno je da rade nešto što je dobro".