Nataša Vučković: Srbija nema strategiju za borbu protiv siromaštva

Vučković za N1 ističe da je, kada se govori o standardu građana, za ljude u jednoj zemlji najvažnije, pre svega, kakvo je tržište rada, socijalna politika i socijalna zaštita, obrazovanje i zdravstvo.

"Ako počnemo da analiziramo situaciju u sve te četiri oblasti, vi ćete videti da mi imamo jednu rastuću nejednakost. Velike su društvene razlike po raznim linijama - rodne, starosne, geografske, da li živite u selu ili živite u gradu, da li ste žena, da li ste muškarac, da li ste mladi ili ste stari. Taj indeks razlike između, najbogatijih opština u Srbiji - Vračar, Stari Grad, Savski Venac, to su opštine gde je prosečni lični dohodak najveći, skoro duplo veći u odnosu na Srbiju, a kad pogledate onda neke opštine na jugu Srbije, vi ćete videti ogromnu razliku. Dakle, mi kad govorimo o prosečnom, mi govorimo zapravo o onome što je prosek za Srbiju, ali ako bismo geografski pogledali te proseke, videli bismo ogromne razlike", objašnjava ona.
Komentarišući rebalans budžeta kojim su najavljena povećana davanja za prosvetu, ali i za roditelje i socijalno ugrožene, kaže da su to verovatno ad hok davanja jer nisu usvojene nove strategije ili akcioni planovi.

"Podsetiću vas da nama nedostaje strategija socijalne zaštite već osam, devet godina i ogroman je pritisak od civilnog sektora da se ta strategija donese. O strategiji borbe protiv siromaštva nema ni govora. To samo potvrđujem moje reči da se siromaštvo teško nalazi u govorima i nastupima naših političara na vlasti. Nemamo, naravno, nikakvu strategiju za borbu protiv siromaštva, iako je, kažem, jedna trećina skoro naših građana u situaciji siromaštva, riziku od siromaštva i tako dalje", kaže Vučković.

Dodaje da se u Srbiji čeka veliki broj zakona, kao i da se zakon o štrajku čeka već godinama.

Vučković ističe i da kao država možemo imati ogromne prihode, ali da u domenu distribucije stvari nisu dobre.

"Znači, gde se najveći deo tog novca usmerava? Mi imamo sad veliko ulaganje u vojsku, u vojnu opremu. Nešto mora da trpi zbog toga. S druge strane, mi imamo ogroman odliv novca koji se čak i usmerava u neke javne politike, ali zapravo završava u nekim raljama korupcije i odlazi negde gde mi ne znamo gde je otišao. Dakle, to je sve neki naš javni novac koji mi ubiremo od naših poreza, naših doprinosa... Dakle, ono što je važno i na čemu mi uvek insistiramo, to je da ta redistribucija mora da se razmotri", navodi Vučković.

"Prosvetni radnici u riziku od siromaštva"

Kada je u pitanju prosveta ona ističe da osim lošeg položaja prosvetnih radinika, imamo i jako lošu strategiju obrazovanja.

"Doneta je bez konsultacija sa stručnjacima i civilnim društvom. Iz toga vam izlazi mnogo toga - akcioni planovi, koji će zakon i biti i tako dalje. Ali ono što je važno to je da vi pogledate na jedan stručan način gde su ishodi našeg obrazovanja, šta se događa s mladim ljudima koji izlaze iz tih škola, imaju li znanje koje im je potrebno. Moramo da vidimo šta se dešava u osnovnim školama, šta se dešava u srednjim školama i gimnazijama. Šta se dešava kad ti mladi ljudi dođu u neke više škole? Da li imaju znanje koje je potrebno? Da li mogu da ga imaju s obzirom na kapacitet kadra obrazovnog, na njihovu motivisanost, na njihovu posvećenost. To nije samo pitanje posvećenosti nastave, nego i posvećenosti inovacijama koje treba da uvedu u nastavu, reformama koje moraju biti stalne", kaže sagovornica N1.

Odnos vlasti prema obrazovanju, prem njenom mišljenju, meri se i visinom dohotka koja je vlast spremna da odvoji, te ocenjuje da su prosvetni radnici u riziku nekoga siromaštva.

Ističe i da je u sektoru socijalne zaštite situacija isto katastrofalna.

"I na nivou ljudstva, dakle, ljudskih resursa. Ljudi koji rade u centrima za socijalni rad, oni su toliko redukovani po broju, oni su toliko preopterećeni ogromnim brojem problema. Dominantno nasiljem u porodici i ostalim koje je u porastu ili barem i uočljivije nego što je bilo ranije i potrebe njihove intervencije su veće. Ali s druge strane, ostale njihove aktivnosti moraju da trpe zbog takođe malih zarada, odlaska kadrova iz sistema i tako dalje", kaže Vučković.

"Umnožavaju se napadi na aktiviste civilnog društva"

Vučković navodi i da se nekoliko meseci umnožavaju napadi na aktiviste civilnog društva, te da se njihov rad onemogućava. Komentarišući napade na studente okupljene oko neformalne grupe STAVu Novom Sadu, ona navodi da to liči na fašizaciju društva i zahteva hitan odgovor države.

"Mi imamo jedan potpuno neadekvatan i spor odgovor države na takve napade. Mislim da će danas sigurno i civilno društvo reagovati. Grupa Stav je jedna neformalna studentska grupa... Oni žele da participiraju. Mi stalno govorimo o tome da mladi ne žele da učestvuju u procesima, a kad žele da učestvuju, mi ih onemogućavamo", kaže ona.

Podseća i na nedavne napade na Krokodil, ali i na, kako kaže, napade države na ljude iz civilnog sektora.

"Zadržavanje aktivista na aerodromima i na graničnim prelazima, pravljenje crnih lista, itd. Mi ne možemo reći da to nije jedna celina, da tako kažem, jedna poruka civilnom društvu da ono nije željeno, da je potrebno da zapravo bude mnogo tiho, da kad god zapravo uđe u neke teme koje su osetljive za vlast, onda zapravo vidimo reperkusije", kaže Vučković.