Ne damo Bobiju: Imenovanje bivšeg člana tima "Rio Tinta" izazvalo novu zabrinutost građana

Kako navode iz neformalne grupe građana, Mojićević na novu funkciju dolazi sa iskustvom u pribavljanju dozvola, pristupu zemljištu, proceni uticaja na životnu sredinu, prostornom planiranju i saradnji sa institucijama, zbog čega smatraju da njegovo angažovanje otvara pitanje da li predstavlja novi korak ka ubrzavanju procesa koji bi mogao dovesti do eksploatacije rude na Bobiji.

„Bobija nije rudno polje. Bobija je planina, šuma, voda, dom i nasleđe koje pripada svima nama“, poručuju građani.

Podsećaju da je Middle Island Resources poslednjih meseci objavljivao rezultate istraživanja prema kojima na području Bobije postoji značajna mineralizacija zlata i srebra, pri čemu se navodi da se nalazi rude nalaze na veoma malim dubinama, uključujući i pojave na oko jednog metra ispod površine.

Kako ističu, kompanija je saopštila i da poseduje desetogodišnju opciju za sticanje dve eksploatacione dozvole od lokalne kompanije Bobija d.o.o. Ljubovija, uz ugovorenu naknadu od 0,5 odsto neto prihoda od topljenja rude, ograničenu na 500.000 evra.

„Dok se privatni interesi mogu zaštititi ugovorima i naknadama, građani Bobije ne mogu ugovorom zaštititi svoje izvore vode, šume, zemlju i prirodu koja se ne može vratiti kada jednom bude narušena. Posledice eventualne eksploatacije snosila bi čitava zajednica“, navodi se u saopštenju.

Posebnu zabrinutost izaziva, kako tvrde, činjenica da se veći deo istražnog polja Kamenita Kosa i deo istražnog polja Bobija istok nalaze u slivnom području akumulacije Rovni, u okviru zaštitnog režima definisanog planskim dokumentima iz 2008. godine. Dodaju i da se deo istražnog polja Kamenita Kosa preklapa sa područjem zaštite reke Gradac, jednog od najvrednijih prirodnih područja ovog dela Srbije.

Zbog toga od nadležnih institucija traže odgovor na pitanje kako je moguće planirati rudarska istraživanja i potencijalnu eksploataciju metala na prostoru koji je povezan sa zaštitom vode i prirode.

Građani podsećaju i da je na zvaničnom sajtu Ministarstva zaštite životne sredine ranije bio objavljen tekst pod naslovom „Neće biti rudnika na Bobiji“, zbog čega danas pitaju šta se u međuvremenu promenilo.

„Ako je država ranije poručivala da na Bobiji neće biti rudnika, kako je moguće da danas prisustvujemo nastavku istražnih aktivnosti, angažovanju ljudi sa iskustvom u velikim rudarskim projektima i pripremama za nove korake koji mogu voditi ka eksploataciji? Građani Bobije i okolnih mesta ne prihvataju da se jedno govori javnosti, a drugo radi na terenu“, navodi se u saopštenju.

Od nadležnih institucija zahtevaju da se javno izjasne da li i dalje važi stav da na Bobiji neće biti rudnika ili je ta odluka u međuvremenu promenjena bez znanja i učešća građana.