Kako je biti nebinarna osoba u Srbiji: Gost N1 o izazovima i potrebi za poštovanjem

"Što se mogu slučaja tiče, stvar mog bontona nije, na primer, persiranje, ali koristim sve zamenice, tako da on, ona, oni, muški, ženski rod, skroz okej. U mom slučaju jeste u redu reći 'pripadnik' jer koristim sve rodove. Međutim, kada izveštavamo o nebinarnim osobama i ne znamo i nemamo priliku da pitamo koje zamenice koriste, najbolje je koristiti i muški i ženski rod", navodi Savić.

On je rekao da bi bilo u redu reći i "pripadnici", ali to je opet ipak množina muškog roda, dok se određenje srednjeg roda kod nas izbegava, jer se smatra dehumanizujućim ili infantilizujućim jer se koristi za decu.
"Nebinarnost zapravo predstavlja jako snažan aktivistički izražaj i aktivistički poduhvat. Nebinarnost prosto jeste borba za tu slobodu, apsolutnu slobodu da odlučimo ko smo bez bilo kakvog prilagođavanja ili stavljanja u određene kutije ili etiketa na sebe. Taj sam termin nebinarnost koristim da bih to više približio drugima, a manje ga koristim zbog sebe lično", objašnjava Savić.

Savić dodaje da "nikako nije spadao u binarnu kategoriju dečaka ili devojčice, niti muškarce ili žene".

"I nekako nisam želela da igram nijednu rodnu ulogu tog tipa. I kada sam 2021. saznao za termin nebinarnost, nekako sam se osetio kao da sam pronašao sebe više u tom", kaže.

Pol vs. rod

Kada pričamo o rodu, rod je socijalno konstruisan, obično se on prosto pripisuje i ljudi nekako to usklađuje sa onim što je njihov polni, seksualni rod, objašnjva psiholog i psihoterapeut Zoran Crnjin.

"Ako imamo muške seksualne karakteristike, prosto ćemo ispoljavati socijalno poželjnu mušku rodnu ulogu, ako imamo ženske polne karakteristike, ispoljavaćemo žensku rodnu ulogu koja je socijalno i društveno prihvatljiva. Prosto im postoje osobe koje se ne pronalaze ni u jednom ni u drugom određenju i koji svoj doživljaj ne baziraju na svojim seksualnim karakteristikama i to su osobe koje su nebinarne", navodi Crnjin.

Rekao je da je u svojoj karijeri imao susret sa rodnom disforijom.

"To je situacija kada nije usklađen pol sa našim doživljajem sebe. To su bile osobe koje su bili u tranziciji. Nebinanost nisam imao iskustvu u kliničkoj praksi. U našoj sredini to je i dalje pod jednim snažnim velom stigme. Pitanje koliko se osobe i osećaju spremnom da potraže psihološku pomoć ili ne znaju ko će biti sagovornik. Jedan je veliki stres i potražiti pomoć", rekao je on.

Nebinarne osobe na marginama društva, ali i LGBTQ+ zajednice

Psiholog i psihoterapeut kaže da su nebinarne osobe na marginama društva, ali i na marginama LGBTQ+ zajednice.

"I to je veliki problem, ta nebezbednost. Čak i prilikom obraćanja terapeutu ili bilo kom profesionalcu. Ne samo kod nebinarnih osoba, već kod svih u Srbiji. Jer znam primere mnogih žena koji su se obratile nakon seksualnog uznemiravanja i silovanja stručnjacima gde su doživele i u policiji i od porodice i od stručnjaka sekundarnu viktimizaciju. To je nešto što doživljava svako ko postoji unutar ovog sistema. Mi imamo problem sa mentalnim zdravljem generalno. I pružanjem mentalnog zdravlja kao podrške", kaže Savić.
O svom iskustvu sa psihoterapijom kaže:

"Nakon psihoterapije sam shvatila da je to počelo mnogo ranije. Negde oko treće, četvrte godine kada sam prvi put sam imao taj doživljaj svesnosti, kao da sam svesno biće i da sam deo nekog sveta i okruženja, i već tada sam onako prepoznao da ne želim da se igram samo igračkama za dečake, da radim samo stvari za dečake, da se igram sa dečacima uopšte. Nekako ženstvenost je nešto što je ispunjavala moj život i u tome sam pronalazio inspiraciju i u tome sam pronalazila i sebe."

40 varijacija interseks osoba

U tom trenu nije bilo veće razvijenosti svesti šta znači biti žena, dodaje.

"Upoznavao sam šta znači biti žena i majka i zbog toga sam imao ogroman bunt prema rodnim ulogama jer je moja majka mnogo više radila u tom okruženju kao i svaka majka za porodicu i kako na poslu, tako i kod kuće i oko kuće. To je zapravo taj društveni konstrukt na osnovu pola koji se izvodi. Dakle, mi većinski u ljudskoj populaciji imamo zastupljenost osoba koje su ženskog pola, ono što definišemo ženskim polom i muškog pola. Pored toga, Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje oko 40 variacija interseks osoba", kaže Savić.

Interseks osobe su osobe koje nisu muškog ili ženskog pola već imaju razlike i u tom genetičkom polu što se polazi od hromozoma, zatim hormonskih obrazaca itd. i u tom anatomskom polu unutrašnjih i spoljašnjih genitalija, objašnjva.

"Dakle, ne postoji samo dva pola, postoji preko 40 variacija interseks, a onda shvatamo koliko je besmisleno izvoditi iz pola bilo koji rodni identitet i nametnuti deci od samog rođenja da budu dečaci, devojčice, pa kasnije žene i muškarci, jer u ovom društvu biti žena mnogo znači da se izbori neko za sebe kao žena, pre svega, ili kao nebinarna osoba, jer mi trpimo mnogo opresije zato što živimo u jako konzervativnom društvu, jako mizoginom društvu koje to nekako svakodnevno nameće nama i uznemirava nas, vrši nasilje kako psihološko, tako veoma često i fizičko nasilje i zbog toga moramo imati više poštovanja", ocenjuje.

To šti je muškog pola vidi kao sjajnu privilegiju, jer nije upoznat sa menstrualnim siromaštvom ili bilo kojim problemom koji dolazi uz žeski pol, dodaje.

Sličnosti biseksualnosti i nebinarnosti

Ako, bez obzira na pol sa kojim nije u saglasju, osoba ne želi da prođe kroz tranziciju, Crnjin smatra da je ta osoba verovatno našla  jedinstvenu ekspresiju svog rodnog identiteta.

"Zašto bi neko menjao nešto sa čim je ok? Potpuno je odvojena priča o rodu i priča o polu i ne treba dovoditi to jedno sa drugim u vezu. Neki ljudi su fluidni, u nekim aspektima ispoljavaju muške karakteristike roda, u nekim aspektima ženske karakteristike roda. Po čemu je to različito od recimo seksualnoj ekspresije biseksualaca koji se ne određuju, niti samo za seksualne odnose s muškim polom, niti samo za seksualne odnose sa ženskim polom nego tokom života prosto su fluidni, a mogu da u nekim životnim trenucima budu ekskluzivni samo sa jednom osobom", naveo je Crnjin.

Savić povezuje biseksualnost i nebinarnost.

"M živimo u neslobodnom društvu i ono što znam  sa jednog sociološkog aspekta jeste da slobodnija društva su imali mnogo više nebinarnih osoba i mnogo više biseksualnih osoba. Verujem u to da svima nama vladaju i muški i ženske energije, kod nekih izraženija jednako kod nekih je druga, kod nekih su obe ili kod nekih uopšte nije ni jedna. Ja lično mislim da će biti mnogo više nas", navodi. 

Savić navodi primere virdžina, žena kojima je bilo nametnuto da igraju mušku ulogu.

"Imali smo kulturu da namećemo transrodnost, a sada smo protiv transrodnosti. Ali to nametanje je došlo iz mizoginije", ističe.

Crnjin kaže da je važno da imamo kategoriju nebinarnosti.

"Ako nemam u odnosu na šta da se identifikujem, onda ću ja da budem zbunjen. Misliću da nešto sa mnom nije u redu, a zapravo to ide iz nekog neznanja. Ako imam neku kategoriju u odnosu na koju mogu da se identifikujem i koja će mi dati slobodu jednu, da ja budem sve ono što ja jesam, to je drugo. Zašto ja moram da budem neko ko će da obezbedi porodicu, jer sve ono što dolazi nekako iz naše kulture, šta ako ja to nisam u stanju?", postavlja pitanje.

Kada je reč o administraciji, kategorije kod nas ne postoje, kaže Savić.

"Kod nas to funkcioniše tako što imamo aktuelnog predsednika koji javno iznosi da ne želi i da nikada neće priznati treći rod. Na taj način funkcioniše. Mi u našim dokumentima ličnim imamo oznaku pola, to nije oznaka roda. Međutim, ta oznaka pola bila bi manje sa dve oštećenice svim nebinarnim osobama da se stavi to x koje postoji kao rešenje jer svaki put bismo bili autovani bilo gde gde bi nam tražili dokumenta, posebno na granici, a ljudi koji rade na granici su često nesenzibilisani za ova pitanja. A što se tiče kategorija, one su tu smernice za ljude kojima su potrebne. Niko ne želi da nametne nebinarnost, niti nam je potrebno da nas tretirate na drugačiji način nego bilo koga drugog što tretirate u životu. Samo je potrebno osnovno ljudsko poštovanje", zaključuje Savić.