Političke stranke neretko ukazuju na ovaj problem, ističući da su i lekari preopterećeni jer ih nema dovoljno, dok sa druge strane pacijenti ne mogu da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Odbornica Pokreta slobodnih građana na Zvezdari Jelena Baštrica posebno se fokusirala na pedijatriju u prigradskim beogradskim naselja, jer kako kaže za Danas, stizale su joj informacije da nema lekara. Na Instagramu objavljuje redovno kakvo je stanje na koje nailazi, piše Danas.

“U Domu zdravlja Barajevo nemaju rešenu pedijatrijsku službu, iako ima dosta dece jer ljudi se sve više tamo doseljavaju iz grada. Jedinog lekara koga imaju su vratili iz penzije i on radi međusmenu, od 9 do 15 časova. Pri tom, on ne leči samo predškolsku i školsku decu iz Barajeva, tu dolaze deca iz drugih naselja poput Vranića koji nema pedijatriju. Roditelji apsolutno nemaju drugu opciju ako im se dete razboli mimo te smene, sem da idu kod privatnika ili ako su hitni slučajevi do dečjih bolnica”, navodi naša sagovornica.

S druge strane, iz pomenutog doma zdravlja rečeno nam je da će odgovoriti na naša pitanja u vezi sa ovim problemom, ali do zaključenja ovog teksta odgovore nismo dobili.

Baštrica kaže da to nije slučaj samo sa Barajevom, te da se sa sličnim problemom suočavaju i druga prigradska naselja.

“Ogroman je pritisak na lekare koji rade u prigradskim naseljima, obično je jedan lekar i jedna smena. U Ralji, recimo, još u vreme korone pedijatrija je privremeno zatvorena i već šest godina nije otvorena, iako su roditeljima rekli da će biti vraćena. Zdravstvena stanica Ralja pre korone imala je tri pedijatra, sada nijednog. Sva deca moraju da idu na lečenje u Sopot, gde takođe radi jedan jedini pedijatar. Takođe, Ovča nema pedijatriju, pa roditelji moraju da vode decu u najbližu Borču. Žale se roditelji da i u Vrčinu isto radi jedna pedijatrica i ukoliko se ona razboli moraju da vode decu u Grocku”, navodi Baštrica neke od primera.

Smatra da su ovo samo posledica lošeg upravljanja i ističe da se zbog toga PSG i zalaže da Grad Beograd ponovo preuzme nadležnost nad domovima zdravlja od Ministarstva zdravlja, kao što je bilo do 2019. Time bi, dodaje ona, bila bolja kontrola nad Upravom, a mandat direktora domova zdravlja bi zavisio od boljih rezultata.

“Sigurno bi bilo mnogo bolje, jer ne samo da bi preko opština i lokalnih timova mogli da kontrolišemo rad domova zdravlja već bi mogli brže mogli da uputimo i pomoći koje su potrebne. Ovako Ministarstvo potpuno gubi kompas, niti ih interesuje posebno situacija sa kadrovima. Zdravstveni radnici nenaju stimulans nikakav, preopterećeni su pod tim uslovima i asolutno ne mogu da rade, posebno u prigradskim naseljima. Tamo ih šalju jedino po kazni, kao što je bio slučaj sa pedijatricom koju su iz Kenz Danilove prebacili u Borču zbog podrške studentima”, dodaje odbornica PSG.

Nedavno se i Dom zdravlja Voždovac oglasio povodom navoda da je i naselje Ripanj ostalo bez pedijatrijske službe, te su objasnili da je rad ove službe organizovan u skladu sa brojem opredeljenih kartona.

”Pedijatrijska ambulanta u Zdravstvenoj stanici Ripanj – centar poseduje pedijatra, a rad je organizovan ponedeljkom, sredom, petkom, subotom i nedeljom, dok se utorkom i četvrtkom rade preventivni pregledi učenika osnovnih i srednjih škola, a sve u skladu sa važećim rasporedom. U situacijama kada postoji potreba za pregledom van navedenih termina, deci je obezbeđena zdravstvena zaštita u najbližim pedijatrijskim ambulantama u Belom potoku i jajincima, koje rade svakodnevno”, poručili su iz Doma zdravlja Voždovac.

Inače, u Srbiji postoji 159 domova zdravlja, a samo na pedijatrijama se godišnje evidentira preko šest miliona poseta pacijenata, na opštoj medicini 24 miliona, dok specijalističke službe beleže više od tri miliona. Kako pokazuju poslednje javno dostupni podaci iz Zdravstvenog godišnjaka Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” za 2024. godinu, najviše pregleda kod specijalista se obavi na radiološkoj dijagnostici (34 odsto svih poseta), dok su na drugom mestu posete internisti (23 odsto). Prema istom izvoru, u specijalističkim ordijacijama u domovima zdravlja smene je pokrivalo 1.132 lekara, 838 medicinskih sestara i 372 radiološka tehničara.

Koje kadrove traže domovi zdravlja

Samo tokom prošle nedelje, na konkursima zdravstvenih ustanova koji se objavljuju na sajtu Ministarstva zdravlja, domovi zdravlja najviše su imali potrebe za doktorima medicina, što za rad u Službi za zdravstveni zaštitu odraslih, što za Hitnu pomoć, bilo je i onih koji su potraživali interniste, pedijatre, radiologe, specijaliste za ORL, medicinske sestre i tehničare, laboratorijske tehničare, ali i vozače saniteta.

Uglavnom se zdarvstveni radnici traže na određeno vreme. Dom zdravlja Zvezdara raspisao je, recimo, javni poziv za prijem pet doktora medicine na neodređeno, isto toliko treba i Domu zdravlja Pančevo, takođe na neodređeno. Pirotu fali jedan pedijatar, Ćićevcu radiolog i dva doktora medicine, Subotici radiološki tehničar, vozač saniteta i više medicinskih sestara, Zemunu specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, dok dom zdravlja na Novom Beogradu trenutno potražuje doktora medicine za lečenje odraslih, specijalistu ORL, dve medicinske sestre, spremačicu i stomatološku sestru (tehničara). Interesantno je da u jednoj od najvećih opština, u domu zdravlja Novi Beograd radi samo troje internista, što se može videti i na njihovom sajtu. Nezvanično smo saznali da od petoro radiologa, jedan je vraćen iz penzije, dok će u junu jedan od njih u penziju i neće ostati da radi u domu zdravlja.

„Smanjuje se broj specijalista a oni nose zdravstveni sistem“

Dragan Delić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji i član Predsedništva Srbija centra navodi da u državnom zdravstvu u Srbiji radi preko 21.000 lekara, od kojih je 62 odsto specijalista, 20 odsto na specijalizaciji i 18 odsto doktori medicine. On ukazuje da nije toliki problem što na 100.000 stanovnika imamo 323 lekara, jer je evropski prosek oko 350, ali je glavni problem što se, kako kaže, broj specijalista smanjuje.

„Većina u našem zdravstvenom sistemu jesu specijalisti i činjenica je, a i moje lekarsko iskustvo govori, da oni nose i razvijaju zdravstveni sistem. Mi smo po podacima Batuta, od 2011. do 2021. imali 1.800 specijalista manje u celom zdravstvu, ne samo u domovima zdravlja. Neki podaci sada pokazuju da ih je manje za 2.115, znači mi umesto da povećavamo taj broj lekara koji je noseći stub zdravstvenog sistema, on se smanjuje”, navodi Delić za Danas.

On smatra da je problem u tome što ne postoji kadrovska politika, što i dalje važi odluka o zabrani zapošljavanja novih zdravstvenih radnika na popunjavanju praznih mesta i što zdravstvene ustanove za sve moraju da pitaju Ministarstvo.

“Po meni, kadrovsku politiku prave matične zdravstvene ustanove, jer one najbolje znaju koji kadar im odlazi u penziju. Ne može da vam neko ode u penziju pa tek onda da primate lekara, jer taj neko nov već mora da bude osposobljen. Nije problem da se normativi naprave, i postojali su, ali se nikad nisu poštovali. Tačno možete da znate kakve su potrebe stanovništva za kojim zdarvstvenim kadrovima na nekoj opštini, prema starosnoj strukturi, bolestima koje su zastupljene u to kraju i slično i na osnovu toga se i pravi kadrovska politika, koja je planska, na duge staze. Svi direktori zdravstvenih ustanova morali bi da imaju kadrovski plan”, objašnjava Delić.

Vraćanje lekara iz penzije vidi kao „iznuđeno rešenje“.

„Da bi stvorili specijalistu treba prvo da primite lekara i dve godine da radi da biste sagledali da li je za taj posao, pogotovo na klinikama i tek onda da mu date specijalizaciju, koja traje po četiri, pet godina. Uža specijalizacija je sloboda, može i ne mora. Zatim, i posle završene specijalizacije, po meni, taj specijalista treba da radi još pet godina da bi bio potpuno familijaran sa tim problemom“, ističe naš sagovornik i dodaje da je posebno pitanje kakav je kvalitet specijalizacija.

Neko samo treba da bude odgovorniji, stručniji kako bi se vodila dobra kadrovska politika, ističe Delić i dodaje da su specijalisti socijalne medicine ti koji bi trebalo da kreiraju kadrovsku politiku, jer im je u opisu posla da se bave organizacijom zdravstvenog sistema.

„U svakom domu zdravlja trebalo bi da postoji specijalista socijalne medicine, bar je tako bilo ranije, sada čujem da po nekima i nema, i ako ga ima mnogo ga ne pitaju. Problem je što ljudi ne shvataju značaj kadrovske politike za razvoj zdravstvenog sistema i kvalitet zdravstvene zaštite. Dijagostika jeste bitna, ali kadrovi su presudni. I nije to neka filozofija da se kadrovi planiraju unapred. Predloge treba da daju direktori i stručni kolegijumi zdravstvenih ustanova, ali pogledajte ko su nam sada direktori – v. d. direktori koji krše zakone time što toliko dugo ostaju u v. d. statusu“, zaključuje Delić.