Nemački mediji o Generalštabu: Vučić činio sve kako bi se rušenje, ipak, omogućilo

"Zet Donalda Trampa, Džared Kušner, povlači svoj građevinski projekat iz glavnog grada Srbije", a Kušnerova kompanija Affinity Partners saopštila je da je projekat obustavljen "iz poštovanja prema ljudima u Srbiji i gradu Beogradu“, piše Noje cirher cajtung, prenosi DW.

Švajcarski list u tekstu pod naslovom „Beograd neće dobiti Trampovu-kulu“ navodi i da je ta odluka doneta svega nekoliko sati nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo optužnicu protiv ministra kulture koji se tereti za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje dokumenata u vezi s tim građevinskim projektom – te da ministar odbacuje optužbe.

„Optužnica predstavlja kulminaciju godinu i po dana dugog spora u kojem su se srpski konzervatori, opozicioni političari, građani koji protestuju i studenti sukobljavali s predsednikom Aleksandrom Vučićem. Građevinski projekat od početka prate optužbe za korupciju“, piše autor.

U središtu spora nalazi se takozvani Generalštab, kompleks zgrada između starog gradskog jezgra i luksuzne četvrti Beograd na vodi. „Kušner i njegova firma planirali su da na toj izuzetnoj lokaciji izgrade luksuzni hotel, tržni centar i 1.500 stanova, uz investiciju vrednu 500 miliona dolara.“

Noje cirher cajtung piše da je tokom devedesetih godina Generalštab je bio sedište jugoslovenske armije, te da je „NATO 1999. bombardovao taj kompleks tokom vazdušne kampanje protiv Srbije.“ „Iako je od 2005. pod zaštitom kao spomenik kulture, Kušner i srpska vlada su se početkom 2024. dogovorili o građevinskom projektu koji je predviđao rušenje. Prigovori službi za zaštitu spomenika tada su delovali kao rešiv problem.“

Ključna promena u zavodima za zaštitu spomenika kulture

Švajcarski list potom opisuje da se Vučić „snažno založio za izgradnju luksuznog hotela“, te da je „vršen je ogroman pritisak na direktorke Republičkog i beogradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture: Od njih se tražilo da objektu ukinu status zaštićenog kulturnog dobra. One su to odbile, nakon čega su obe smenjene“.

„Njihovi naslednici pokazali su se kooperativnijim“, nastavlja ovaj list te navodi da je „vlada u novembru 2024. Generalštabu ukinula status kulturnog dobra, ubrzo nakon Trampove pobede na predsedničkim izborima u SAD“.

„Već tada su se, međutim, pojavile sumnje u zakonitost postupka. Zbog toga je tužilaštvo u maju i septembru 2025. saslušavalo dvojicu novih direktora zavoda za zaštitu spomenika. Jedan je priznao da je falsifikovao dokument. Drugi je izjavio da su sve odluke njegove institucije donošene po izričitom nalogu nadležnog ministarstva. Tako se u fokusu tužilaštva našao ministar kulture Nikola Selaković“, piše Noje cirher cajtung.

„Činjenica da se pravosuđe odjednom okrenulo protiv visokorangiranog člana vlade i stranke očigledno je uznemirila Vučića. Selaković verovatno nije bio poslednja poznata ličnost umešana u aferu Generalštab. U Srbiji se važne odluke ne donose bez Vučićevog znanja, ako ne i po njegovom direktnom nalogu – naročito kada je reč o tako velikim investicijama. Sve do samog kraja on i njegova stranka pokušavali su da diskredituju tužilaštvo“.

Švajcarski list napominje da je „Vučić činio sve kako bi se rušenje ipak omogućilo“, ali da je „zavod za zaštitu spomenika odbio je da Generalštab izbriše s liste zaštićenih objekata“.

Povrh toga, piše Noje cirher cajtung, mesecima su ispred Generalštaba demonstrirali konzervatori, arhitekte i opozicioni političari protiv hotelskog projekta. Protestima su se pridružili i studenti.

Špigel: "Uspešan protest u Srbiji"

Nemački Špigel pod naslovom „Otkazan luksuzni hotelski projekat Trampovog zeta u Beogradu“, donosi tekst na osnovu pisanja agencija afp i dpa, a u uvodu ističe: „Uspešan protest u Srbiji“, te da predsednik Vučić napada „huškačku kampanju blokadera“.

Ovaj list citira i druge Vučićeve rekacije na vesti iz Amerike:  „Ovo je neverovatno teška i loša vest", kao i „Ostaćemo sada sa razrušenom zgradom.“

Objašnjavajući o kakvoj je zgradi reč Špigel piše: „Reč je o nekadašnjem sedištu jugoslovenske armije. Tokom rata na Kosovu objekat je 1999. uništen u vazdušnim napadima NATO. Napadi su imali za cilj da primoraju na kapitulaciju tadašnjeg vlastodršca Slobodana Miloševića, čiji je režim progonio i ubijao kosovske Albance. Ruina u Beogradu mnogim ljudima je važna i zato što su u pogrešno usmerenim napadima stradali i civili. Na sve te događaje podseća uglavnom razrušena zgrada, koja je 2005. proglašena spomenikom kulture“.

U tekstu se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić podržavao ovaj građevinski poduhvat i više puta je primao Kušnera u Beogradu, te da je početkom novembra srpski parlament glasao za zakon koji je trebalo da ubrza izgradnju luksuznog hotela.

Na kraju Špigel prenosi Vučićeve reči koji za propast projekta optužuje blokadere koji su uništili investicije „u vrednosti od najmanje 750 miliona evra. Kao država i kao nacija mi smo veliki gubitnici“, Državni tužioci su, prema njegovim rečima, Srbiji naneli „ogromnu štetu“, završava ovaj list, prenosi DW.