Nemački novinar: I da potpiše sporazum o Kosovu, Srbija neće ući u EU

Vesti 25. jan 202311:25227 komentara

Novinar lista Frankfurter algemajne cajtung Mihael Martens ocenjuje za N1 da u slučaju da Srbija pristane na novi evropski predlog za Kosovo i potpiše sporazum ne bi imala neki progres u članstvu u EU, kao ni Kosovo, "jer mi znamo da je taj proces mrtav". On trenutno ne vidi motivaciju ni za srpskog predsednika Aleksandra Vučića ni za kosovskog premijera Aljbina Kurtija da to potpisuju, navodeći da strani pregovarači moraju nešto novo, konkretno da predlože ako hoće da se reši pitanje Kosova. "Zapad je došao praznih ruku, nema ni štap ni šargarepu". Istoričar Milan St. Protić pak smatra da Srbija treba da pokuša i traži od EU članstvo za davanje stolice u UN Kosovu.

„Imam utisak da strani pregovarač stvarno hoće da reši pitanje Kosova. Problem je da nije dosta da nešto hoćeš, ako nemaš ideju i koncepciju. Mora nešto novo da se izmisli, nešto konkretno da se predloži. Postoji ideja koja već nekoliko meseci kruži – da EU predloži – ‘nemamo trenutno predlog članstva u EU, ali možemo da vam predložimo da budete član evropskog tržišta, da nema razlike između Srbije, Kosova, Severne Makedonije i na primer Francuske i Španije u ekonomskom smislu, ali to još ne postoji kao zvaničan predlog. I trenutno možete da pregovarate sa Beogradom i Prištinom i četvrti, peti i šesti put, nećete dobiti ništa“, poručuje Martens u Novom danu na TV N1.

Povezane vesti

St. Protić, pak, kaže da za Srbiju članstvo u evropskom tržištu nije dovoljno atraktivno i da bi bolje bilo da se ponudi punopravno članstvo sa određenim ograničenjima koja bi trajala desetak i više godina.

Smatra da je na Srbiji da kao rešenje pitanja Kosova traži da dobije članstvo u EU, a da zauzvrat Kosovo uđe u UN, navodeći da ne zna kako bi EU reagovala i da li bi se neka zemlja, kao što smatra Martens, protivila ulasku Srbije i uopšte daljem proširenju Unije.

„Nije naše da predviđamo, naše je da ponudimo rešenje. ‘Ako hoćete da se reši pitanje Kosova, evo načina kako se to može uraditi a da svi dobiju nešto. Ako to nećete, onda nemojte da očekujete da će se pitanje Kosova rešiti, i onda ulazimo u jednu sasvim drugačiju situaciju gde je odgovornost na vama a ne na nama, mi smo ponudili rešenje, vi iz vaše tvrdoglavosti to odbijate. Onda bi težina za neuspeh pregovora pala na EU, i bilo bi vrlo zanimljivo kako bi u tom slučaju postupili Amerikanci, da li bi izvršili pritisak na neku od tih zemalja koje bi se protivile ulasku Srbije u EU“, kaže St. Protić.

Dodaje da „za Srbiju nije glavni pregovarač Priština, naš pregovarač je EU, ako možemo s njima da se pogodimo – možemo“.

Navodi i da je druga opcija za rešenje pitanja Kosova – da EU sve zemlje Zapadnog Balkana primi istovremeno, sa određenim ograničenjima.

„I onda se sve rešava jednim potezom – više nema ni Kosova, ni Republike Srpske, ni srpskog ni albanskog sveta. To bi bilo idealno rešenje“, ocenjuje.

Martens ponavlja da članstvo „nije više u izlogu“ i da Srbija može da traži članstvo u EU, ali ga neće dobiti.

„Ona može da traži i da svemir bude srpski, ali se to neće desiti. Mislim da nema apetita za proširenje, to je kraj, sigurno u sledećih deset godina. Uvek će biti neka zemlja koja će reći ‘nećemo'“, poručuje Martens.

Evropski predlog – minimum za minimum

Na pitanje šta bi Srbija dobila potpisivanjem sporazuma, St. Protić ocenjuje „minimum za minimum“.

„Čitav proces pregovaranja je uzrok ovoga što danas imamo na stolu, nije ovo neko iznenađenje, ovo je jedan logički korak ako ne završni, onda predzavršni. Ništa više od ovoga nije moglo da se očekuje u ovom trenutku. Izgleda mi da iza ovog sporazuma stoji ako ne direktno američka ruka, onda američki mentalitet – minimum za minimum“, navodi on.

Dodaje da je sa stanovišta Srbije minimum što se ona ne obavezuje da će priznati Kosovo i da će pomoći njegovom učlanjenju u međunarodne organizacije, „dakle, ona na sebe ne preuzima nikakvu obavezu“.

„A sa druge strane dobije tu maglovitu ZSO, za koju ne znamo ni kako će da izgleda, ni čemu će da služi. Maksimum bi bio punopravno članstvo u EU za stolicu u UN. Ne znam da li je to moglo da uspe, ali mislim da je vredelo pokušati“, smatra on.

Upitan da li bi Srbija, ako odbije evropski predlog, mogla ponovo da bude izolovana, kao što je Vučić nagovestio u svom obraćanju u ponedeljak uveče, St. Protić kaže da su takve opomene upućene „jer se došlo do zaključka da sa takvim ljudima više ne može da se razgovara razumno“.

„Da li bi se one obistinile ukoliko bi Srbija predlog odbila ne mogu da kažem, ali da bi joj se postepeno zakomplikovao život – to može da se očekuje. Srbija se sad nalazi u poziciji zemlje koja snosi odgovornost za rat na Kosovu koji je izgubila, na Kosovo je došao NATO, njegovo prisustvo je tamo regulisano rezolucijom 1244 i u mnogo čemu su ruke Srbije u tim pregovorima vezane“, ocenjuje on.

Martens se ne slaže da će nepotpisivanje sporazuma biti „kraj sveta za Srbiju“ i da investitori neće više dolaziti.

„Zapad tako ne funkcioniše. Investitori će dolaziti ako budu uslovi dobri“, kaže Martens i dodaje da ne vidi da bi se sve članice EU složile oko eventualnih sankcija Srbiji.

A na to šta bi bilo kada bi Kurti odbacio sporazum i kakav pritisak može da se učini na njega, Martens navodi da Kurti nije najvažniji čovek u Prištini, već je to „američki ambasador, ko god to bio“.

„Trenutno je on loš momak koji ne radi to što Zapad hoće. Do sada ja ne vidim da se plaši. Ne znam koliki pritisak Zapad hoće da koristi protiv Kurtija i čime mogu da ga ucenjuju… Nije tako lako izvršiti pritisak na Kurtija, kao što je to moglo na Tačija i Haradinaja, kojima je prećeno Hagom“, smatra Martens i dodaje da ni bezvizni režim za Kosovo ne može više da bude sredstvo, jer ga je Kosovo dobilo.

St. Protić kaže da je sigurno da Amerikanci mogu da izvrše dovoljno ubedljiv pritisak na Kurtija, prevashodno u finansijskom smislu jer oni finansiraju Kosovo, „to je mnogo ubedljivija pretnja nego ona koja je upućena Srbiji, ali, nisam optimista da će se to desiti“.

Komentari

Vaš komentar