Nemanja Nenadić: Malo verovatno da ćemo na sledeće izbore čekati četiri godine

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji je na čelu te radne grupe, objasnio je da je ona imala dva zadatka, ali da prvi nije bio ispunjen zato što članovi koji dolaze iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije nisu hteli da se izjasne ni o jednom predlogu.

"Za to je bio rok 20. maj i nakon toga dostavio sam jedan izveštaj sa preporukama šta bi to trebalo promeniti da bi radna grupa uopšte imala smisla i da bi mogla da ispuni drugi zadatak, a to je da smisli neka zakonodavna i druga rešenja za sve preporuke od ODIHR-a", rekao je on.
Dodaje da je predsednica skupštine Ana Brnabić uzela u razmatranje te predloge i da su predstavnici civilnog društva dobili danas predlog izmenjene odluke o obrazovanju radne grupe i do sutra je rok da svi dostave svoje mišljenje.

"Ono što je tu najbitnija promena je sistem odlučivanja. Predviđa se da ukoliko neko od članova ne bude imao svoj predlog ili ne bude želeo da podrži predlog nekog drugog člana, njegov glas praktično neće biti uzet u obzir. Drugim rečima, brojaće se samo glasovi onih koji su nešto predložili, nešto podržali", objasnio je on.

Ukoliko se, drugim rečima, predstavnici vlasti ili neke druge grupe ponovo ne bi izjašnjavali ni o jednom predlogu, to ne bi zaustavilo rad grupe.

Dodaje da očigledno nije bilo volje da se stvari promene za izbore u junu.

"Mislim da ipak jeste bitno da se što pre probaju popraviti zakoni, zato što je malo verovatno da ćemo čekati četiri godine na novi izborni proces, sudeći prema dosadašnjem iskustvu. Imamo češće vanredne nego redovne izbore. Tako da što pre počne nešto da se radi to će imati više smisla. Trenutak je ujedno i nepovoljan, je junski izbori u nekim lokalnim samoupravama još nisu okončani", navodi.

Na pitanje da li je realno da preporuke budu primenjene u narednih šest do sedam meseci, kako je rekla Ana Brnabić, kaže da je rano prognozirati.
"Ono što mogu da obećam jeste da ću da stavim što pre na glasanje i na izjašnjavanje sve ono što članovi radne grupe budu predložili, a mnogi predlozi već postoje. Dolazim iz organizacije koja prati duže od 20 godina pojedine aspekte izbora i mi imamo spremne ne samo preporuke, nego i gotova zakonska rešenja, već spremna za oblast finansiranja kampanje, ili kako sprečiti i svesti na neku razumnu meru aktivnosti funkcionera tokom izborne kampanje te sprečiti zloupotrebe...", rekao je.

Međutim, dodaje, sa radnom grupom se ta stvar ne završava i svaki zakon mora da usvoji Narodna skupština.

"Tu će se u stvari pokazati još bolje postoji li zaista politička volja da se ovde promene stvari i pomere se sa mrtve tačke", ocenio je Nenadić.

Na pitanje da li je razmišljao o tome da odustane, ako se učini da je sve ovo samo pro forme, Nenadić odgovara da, da nije doneta odluka da se promeni način rada i odlučivanja, ne bi imalo nikakvog smisla da radna grupa nastavi dalje.

"Sve dok bude imalo smisla da se radi i da se pokušava nešto, probaćemo da radimo u ovom formatu, a vrlo brzo bi trebalo da se pokaže postoji li zaista volja i za konstruktivan pristup. Ono što je bio problem u prethodnom periodu, npr. je Vladimir Orlić otvoreno rekao da nisu ni mislili da izborni uslovi ne valjaju, nego su dali opoziciji i civilnom društvu priliku da to menjaju. To je ono što mora da se, jer ako postoje preporuke organizacije čiji je Srbija član, onda bi tim pre trebalo očekivati od stranaka na vlasti da daju neke konkretne predloge, a mi da budemo neki korektivan", rekao je.

On je nabrojao na koje bi se sve zakone preporuke odnosile.

"Sasvim sigurno zakon o sprečavanju korupcije, zakon o finansiranju političkih aktivnosti, zakon o izboru narodnih poslanika, lokalnim izborima, jedinstvenom biračkom spisku, krivični zakonik bez svake sumnje, ali i mnogi drugi koji su vezani za potencijalne zloupotrebe javnih resursa ili moguće pritiske na birače. Dalje, medijski zakoni", naveo je.

Najveći problemi i sa REM-om i sa Agencijom za sprečavanje korupcije jeste proaktivno postupanje.

"Teško je objasniti strancima"

"Ako čitate preporuke od ODIHRA, vidćete da se pominju obe te institucije kao neko ko ne treba da čeka da mu se podnese prijava, već da pokreće postupke po službenoj dužnosti, odmah čim uoči da je nešto bilo neprebredno", rekao je.

Dodao je da, nažalost, kod nas nije dovoljno napisati da neka instuticija ima ovlašćenja da nešto uradi, već "izrečito, zakonski da bude navedeno, šta sve, u kom roku, treba da bude urađeno.

Kada je o funckionerskoj kampanji reč, problem kod nas je taj što su neke stvari zabranjene, druge nisu.

"Jedna od obaveza funkcionera je da jasno predoče u kom svojstvu nastupaju. I mi smo videli na izborima da se to nije dešavalo, da je osoba najavljena kao predsednik Republike Srbije, a onda čovek drži neki partijski govor. Smatramo i da javni funkcioneri ne bi smeli da imaju neograničenu slobodu, da kreiraju tzv. pseudodogađaje, izmišljaju nekakve povode da bi se pojavili u javnosti. To je nešto što se očigledno radi, ne radi zadovoljenja bilo kakvog javnog interesa, već radi veće promocije funkcionera i njihovih partija u medijima i to je ono što bi trebalo i zakonski ograničiti i mi smo takav konkretan predlog već podneli", rekao je.

Nenadić kaže da je privremeni organ lokalnih samouprava u Beogradu trebalo da obavlja samo neodložne i tekuće poslove.

"A mi smo u praksi imali poslove koji su sve samo neodložni. Dakle, neke odluke koje imaju dalekosežan karakter", podsetio je.