Centralna izborna komisija (CIK) objavila je sinoć da je na osnovu 99,57 odsto prebrojanih glasova na parlamentarnim izborima, pokret Samoopredeljenje osvojio 49,74 odsto, Demokratska partija Kosova 21,16 odsto, odnosno 180.463 glasova, dok je na trećem mestu Demokratski savez Kosova sa 13,76 odsto, odnosno 117.327 glasova.

Srpska lista je osvojila 3,92 odsto glasova ili 33.512 glasova a iz te stranke su sinoć objavili da su obezbedili svih deset mesta u Skupštini Kosova rezervisanih za srpsku zajednicu. Prema podacima CIK-a, na izborima je glasalo 44,99 odsto upisanih birača odnosno 899.517 građana.

Advokat Dragomir Nenezić ocenuje da rezultati Samoopredeljenja nisu iznenađujući, ali jeste to što će Aljbin Kurti moći sam da formira vladu.

"Verovatno, jedan od razloga treba tražiti u tome što je vreme kada su izbore održani vreme kada dijaspora tradicionalno dolazi. To je dosta podiglo njegov rezultat. Dobar deo razloga za uspeh treba tražiti u nekakvom njegovom odnosu u poslednjih par meseci prema unutrašnjoj situaciji na Kosovu, nevezano za odnos sa Srbima", ističe.

Navodi i da je ton Kurtija prema opoziciiji na Kosovu bio poslednjih par meseci pomirljiviji.

"Pokazao je školski kako se izbori dobijaju. Na svu sreću nije imao potrebe da se dokazuje na severu kao što je to ranije radio. Tako da je, u tom smislu, prošlo relativno bezbolno po Srbe, što je dobro, ali videćemo u narednom periodu njegovog mandata šta će se dešavati", smatra.

Gde je Srpska lista?

Naš sagovornik navodi da u ovom Kurtijevom mandatu, Srpska lista neće biti neka značajna opozicija, odnosno neće smeteti donošenju nekih odluka.

Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak, koju predvodi doskorašnji ministar za povratak i zajednice Nenad Rašić, saopštila je da je osvojila jedan poslanički mandat u Skupštini Kosova, odnosno jedan od deset koliko sleduje srpskoj zajednici.

Nenezić navodi da taj mandat ne pravi nikakvu razliku, a da mu Rašić deluje "potrošeno".

"To se i videlo i po tim njegovim saradnicima koji su ga se polako odricali. Ako bude izvukao jedan glas, to će ga još neko vreme držati na površini. Ako ne, mislim da je jednostavno njegova uloga svakako u tom nekom smislu završena. Sve što se dešavalo u proteklih tri godine od izlaska institucija do danas, možemo da zaboravimo na to. Vidimo da se sve vraća na staro, kao da se ništa u te tri godine nije desilo", navodi.

Šta se sve vraća "na staro"?

Govoreći o vraćanju Srba u institucije, navodi da svakako ono što ne može da se vrati na staro su životi ljudi koji su izgubljeni ili ljudi koji su izgubili svoju slobodu, koji se nalaze u kosovskim zatvorima.

"Ono što će se vraćati na staro, to je povratak u opštine, a videćemo u kojoj meri. Ostaju policija i pravosuđe, a da li će se vratiti, u kom roku i kako, videćemo. Mada je sve to postalo nebitno jer se ništa od nekih stvari koje su se možda pre nekoliko godina činile problematičnim, sada su rešene. Sve što se dešava je samo jedan vid primene onoga što je suštinski dogovoreno u francko-nemačkom sporazumu", ističe.

Iz ove perspektive, kaže, postavlja se pitanje, da li je bilo potrebno da zbog toga neki ljudi izgube život i slobodu.

Kaže da je trebalo da se povlače Srbi iz institucija, ali da nije trebalo da se povlači sa barikada.

"To je trenutak kada je sve krenulo nizbrdo, pa se posle samo nastavilo i sa nasilnim ulaskom u opštine, i sa Bajanskom i tako dalje. Ono što je izgubljeno sigurno se neće vratiti u onom obliku u kojem je bilo i to se vidi i po ovim međunarodnim nekim kretanjima. Neka priča o nekoj podeli ili nečemu potpuno više nema ni smisla, ni uporišta. Tako da ovo što sad imamo je otprilike ono što će Srbi imati. Možda će im se dati ta Zajednica srpskih opština koja će biti potpuno besmislena", zaključuje.