Neostvareni naprednjački Beograd: Pun kofer praznih obećanja

Siniša Mali, tadašnji savetnik prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića za privredu i finansije, preuzeo je 19. novembra 2013. godine, novu funkciju - postao je predsednik Privremenog organa Grada Beorada, čime je počela era vladavine Srpske napredne stranke u glavnom gradu.

Deceniju vladavine SNS-a u Beogradu obeležila je intenzivna izgradnja, ali uz često ignorisanje urbanističkih parametara, oslanjanje na krhku infrastrukturu, zanemarivanje ekoloških potreba, i ugrožavanje kulturnog nasleđa, zbog čega se urbanistička politika naprednjaka u delu javnosti svodi pod termin "investitorski urbanizam".

Aktuelna vlast se ponosi "Beogradom na vodi", kontroverznim stambenim kvartom koji dobija svoje konačne obrise na desnoj obali Save, a koji se realizuje u partnerstvui sa kompanijom "Igl hils" iz UAE. Izvan tzv. Savskog amfiteatra, utisak je da se vlast SNS-a više bavila "šminkom" nego rešavanjem gorućih infrastrukturnih problema, odnosno renoviranjem trgova, popločavanjem trotoara, krečenjem fasada, širenjem pešačke zone i sl, a izuzev pitanja prioritetnosti, kvalitet izvedenih radova se u velikom broju slučajeva pokazao kao upitan.

Brojna obećanja koja su od 2014. naovamo, davali pre svega bivši gradonačenik Siniša Mali, nekadašnji gradski menadžer i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, kao i bivši i sadašnji gradski urbanista Milutin Folić i Marko Stojčić, aktuelni kandidat naprednjaka za gradonačelnika Aleksandar Šapić "podgreva" pred predstojeće izbore, ali neka su ostala zauvek zaboravljena.

Metro: Ne klize vozovi, već rokovi

Beograđani decenijama sanjaju san o metrou - pouzdanom i efikasnom sistemu javnog prevoza koji neće zavisiti od kiše, snega, špica, posete stranih državnika, protesta, štrajkova ili bahato parkiranih vozila čiji su vlasnici ostavili uključena četiri migavca, "samo da nešto završe".

Ne ulazeći u smislenost predloženih linija i potencijalne troškove izgradnje, mora se reći da aktuelna gradska vlast ipak jeste poduzela neke konkretne korake ka izgradnji metroa, pre svega u vezi sa depoom u Makišu. Sebi su dali i naizgled komotan rok - 2028. godinu za prvu liniju, a 2030. za drugu, što ipak zvuči veoma ambiciozno onima koji su upoznati sa kompleksnošću realizacije zahtevnih infrastrukturnih poduhvata, kao što je izgradnja metroa.
No, nije zgoreg podsetiti da je Siniša Mali još u novembru 2014. najavljivao da će metro biti gotov za tri i po godine, zatim je obećavao da će izgradnja početi "2017. ili 2018", pa onda "krajem 2018", zatim "krajem 2019. ili početkom 2020. godine", pa da bi "mogla da počne 2020", i konačno da "će se 2022. ili 2023. godine završiti prva linija".

Posle izbora 2018. Mali preuzima funkciju ministra finansija, a glasnogovornik gradske vlasti postaje zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji ubrzo priznaje da nije realno da prva linija bude završena 2022. godine, ali ostaje pri tome da bi izgradnja „uz malo sreće“, mogla da počne do kraja 2020. godine.

Sreća je, međutim, izostala, i sa dolaskom famozne 2020. godine, početak izgradnje se pomera na "kraj sledeće godine".

I u novembru 2021. godine počelo je nasipanje terena na Makiškom polju, gde bi trebalo da bude izgrađen depo. Ministar Mali je tada najavio da će ugovor o izgradnji depoa biti potpisan već u februaru 2022, ali je paraf na taj sporazum sa kineskom kompanijom Pauerčajna stavljen tek u septembru ove godine.

„Izgradnja saobraćajnica počeće u maju 2023, početak izgradnje stanica u septembru 2023, a tunela u decembru 2023. godine“, rekao je tada Mali. Decembar je 2023. i ništa od navedenog se nije desilo.

Nema "velikog metroa", a nema ni "malog"

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić nedavno je izjavio da je Vlada Srbije sa kineskom kompanijom Pauerčajna potpisala ugovor za izgradnju tunela od Bulevara despota Stefana do Ekonomskog fakulteta. Baš uoči izbora.

Taj tunel deo je većeg saobraćajnog projekta koji Šapić voli da zove "malim metroom", a koji, između ostalog, podrazumeva izgradnju novog mosta većeg kapaciteta na mestu Starog savskog mosta.
Izgradnja novog mosta takođe je poverena kompaniji Pauerčajna, a Srbija se za taj projekat već zadužila za 80 miliona evra kod bankarske grupacije BNP Pariba.

Sudbina Starog savskog mosta usko je vezana za projekat "Beograd na vodi" koji se uveliko pokraj njega gradi. Jasno je bilo da čelični most, čije dve skromne trake dele automobili i tramvaji, neće moći da zadovolji buduće saobraćajne potrebe, tako da je tadašnji premijer Aleksandar Vučić još u aprilu 2015. najavljivao da će taj most biri proširen.

O proširenju mosta je u januaru 2017. govorio Goran Vesić, ali je već narednog meseca raspisan urbanističko-arhitektonski konkurs za rekonstrukciju Starog savskog mosta, iz kojeg je bilo jasno da nije reč o rekonstrukciji, nego o uklanjanju postojećeg i izgradnji novog.

Najave rušenja Starog savskog mosta izazvale su proteste dela opozicije i stručne javnosti, ali je uprkos tome Siniša Mali najavljivao da će izgradnja novog mosta početi već 2018. godine.

Došla je 2018. i tadašnji gradski menadžer Goran Vesić malo je "korigovao" rok i pomerio ga za prvu polovinu 2019. Zatim je kao datum početka radova preciziran jun 2019.

Najave o početku radova su jedno vreme utihnule, a u javnosti se više vodila diskusija o lokaciji na koju će biti premeštana konstrukcija Starog savskog mosta. U oktobru 2020. je, međutim, najavljeno da je rastavljanje Starog savskog mosta i početak izgradnje novog pomereno za 2021. godinu.

Kako se i 2021. godina bližila kraju, tako je i gradski urbanista Marko Stojčić pomerio rok i poručio da se Stari savski most „ruši naredne godine kada počinje izgradnja novog mosta“.

Skupština Srbije je, međutim, tek u novembru "aminovala" ugovor o kreditu u iznosu od 80 miliona evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta.

Početak radova najavljivan je za proteklo leto, ali je gradonačelnik Aleksandar Šapić u maju izjavio da radovi ipak neće početi u junu, odnosno da će se sačekati dok se ne završi projekat tunela kod Ekonomskog fakulteta, kako bi se radovi na ta dva projekta odvijali istovremeno.

Beogradska autobuska stanica: Moderna reinterpretacija Zidanja Skadra

Ideja o selidbi Beogradske autobuske stanice (BAS) na Novi Beograd nije nova. Nekadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić je, primera radi, još 2007. godine za "Politiku" najavljuvao da će stanica biti izmeštena na prostor kod "Buvljaka" na Novom Beogradu, ali su konkretne korake načinili tek naprednjaci, naravno motivisani izgradnjom "Beograda na vodi".

Već 2014. godine održan je arhitektonsko-urbanistički konkurs na kom su prvu nagradu odneli Vladimir i Milan Lojanica. Njihovo rešenje je dve godine kasnije pretočen u Plan detaljne regulacije, a Siniša Mali najavljivao je početak radova do kraja 2017.

"Prvi ašov" sačekao je ipak početak 2018. i tom prilikom je najavljeno da će Blok 42 postati polazna i odlazna tačka za autobuse već za 18 meseci.
I, od tada kreću muke!

Već tokom 2019. postalo je jasno da stanica neće biti završena u jesen te godine, kako su to najavljivali nadležni. Na gradilištu je, kako je tada zabeležila kamera N1, bilo više ptica nego radnika.

Tokom 2020. pojavilo se "objašnjenje" da se čekaju izmene PDR-a, i da će stanica biti završena 2021.

Radovi, međutim, nisu odmakli ni 2021, ni 2022. zbog čega se novi BAS u javnosti sve češće nazivao "Skadrom na Bojani". U narodnoj pesmi "Zidanje Skadra", doduše, "što majstori za dan ga sagrade, to sve vila za noć obaljuje", a u ovom slučaju majstori nisu radili gotovo ništa, pa ni vila nije morala da zasuče rukave.

Po dolasku na čelo prestonice Aleksandar Šapić "zapretio" je da će ugovor sa BAS-om biti raskinut, i da će Grad sam završiti novu stanicu.

Na kraju je sa BAS-om ipak pronađen "zajednički jezik", na mesta neizvršnih direktora u tom javnom preduzeći stigli su ljudi bliski vladajućim krugovima, a radovi u Bloku 42 su nastavljeni.

Autobuska stanica će, najavio je Aleksandar Šapić, biti premeštena na Novi Beograd u januaru 2024, ali gotova biti neće. Naime, u funkciju će tada biti stavljeni peroni, dok će za izgradnju stanične zgrade biti potrebne još dve godine.

Do tada će funkciju stanične zgrade obavljati odvano izgrađeni aneks koji bi u budućnosti trebalo da bude topla veza autobuske i Železničke stanice Novi Beograd, čija je izgradnja takođe najavljena za naredne godine.

UMP, SMT, tunel i most na Adi huji "upetljani" kod Bulevara patrijarha Pavla

Verovatno ne postoji projekat bivše vlasti koji su naprednjaci više napadali i osporavali od Mosta na Adi i Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP).

Radovi na tom projektu su ipak nastavljeni i po dolasku SNS-a na vlast. Izgrađena je deonica UMP-a od Tošinog bunara do Mosta na Adi, koji je poneo ime Bulevar heroja sa Košara, a pomenutim mostom konačno su 2019. krenuli i tramvaji.

Sa čukaričke strane, međutim, ima mnogo više problema koji su najvidljiviji na Bulevaru patrijarha Pavla koji je deo tzv. Spoljne magistralne tangente (SMT).
Naime, po prelasku Mosta na Adi sa Novog Beograda, odvajaju se dve magistralne saobraćajnice, jedna je UMP koji bi tunelom prošao ispod Topčiderskog brda do Autokomande, gde bi premostio auto-put, pa bi kroz Vračar i Zvezdaru stigao do Pančevačkog mosta.

Druga je SMT koji bi od mosta išao pravo novoizgrađenim Bulevarom patrijarha Pavla, zatim proširenom Borskom ulicom do Trošarine, pa novim nadvožnjakom do naselja Braće Jerković, a zatim do petlje Lasta gde bi prešao auto-put i prošao kroz Mali Mokri Lug i obodom Mirijeva do obale Dunava. Tu, kod Ade Huje, prema najavama nadležnih, trebalo bi da bude izgrađen novi most kojim bi se SMT povezao sa saobraćajnicom koja od Pančevačkog puta vodi do Pupinovog mosta.

Rekonstrukcija Bulevara patrijahra Pavla počela je još 2018. godine i do danas nije završana. Šapić je nedavno najavio da će za deonicu od Mosta na Adi, do završenog dela tog bulevara u Rakovici, biti raspisana nova javna nabavka, jer prethodni izvođač nije želeo da nastavi radove pošto su cene građevinskog materijala drastično skočile.

Kada je reč o tunelu ispod Topčiderskog brda, predstavnici vlasti SNS-a stidljivo su nekoliko puta pominjali taj projekat, Siniša Mali je jednom prilikom izjavio da su za njegovu izgradnju zainteresovane kineske kompanije, ali nastavak izgradnje UMP-a najjednostavnije rečeno, i nije bio baš u fokusu naprednjaka.

Nešto drugačija situacija je sa SMT-om i mostom kod Ade Huje. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je još 2016. raspisala tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti tog mosta.

Goran Vesić je 2018. najavio početak izrade idejnog projekta, dok je Milutin Folić iste godine izjavio da će izgradnja novog mosta, sa dva pilona, dužine 844 metra i širine 30 metara, početi 2020. godine.

U martu 2019. Vesić je izjavio da je u toku izrada glavnog projekta, da će most na Adi Huji košati „oko 190 miliona evra” i da će izgradnja početi 2021. godine.

U februaru 2022. godine, Vesić je rekao da će ugovor za izgradnju mosta biti potpisan u "narednih mesec-dva", poslednji put je početak realizacije ovog projekta, kao ministar građevinarstva, najavio za 2024. godinu.

Podzemne garaže čekaju lepše vreme

Hronični problem Beograda je nedostatak parking mesta, koji su naprednjaci kanili da ublaže izgradnjom novih podzemnih garaža.

U jesen 2018. godine kineskom konzorcijumu dodeljena je koncesija za izgradnju četiri garaže u centru grada: na Studentskom trgu, Trgu republike, u Vlajkovićevoj i Fruškogorskoj ulici.

Do danas nije počela izgradnja nijedne od četiri pomenute garaže.

U Vlajkovićevoj su u toku pripremni radovi, odnosno obavljena su arheološka istraživanja. Pronađeni su deo rimskog vodovoda, kao i rimske grobnice i sarkofazi.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda saopštio je da će nepokretna kulturna dobra pronađena na tom prostoru, biti prezentovana u parkovskoj površini iznad podzemne garaže, nakon njene izgradnje. Radovi će, kako je nedavno najavio Šapić, biti nastavljeni čim to dozvole vremenski uslovi.

Rekonstrukcija Studentskog trga i "šibicarenje" sa spomenikom Đinđiću

Jedna od pomenutih podzemnih garaža trebalo je da se gradi i ispod Studentskog trga, u okviru sveobuhvatne rekonstrukcije tog prostora koja je najavljena još 2016. godine.

Naredne godine predstavljeno je idejno rešenje transformacije Studentskog trga i Vasine ulice u pešačku zonu, koje je izradio proslavljeni austrijski arhitekta, rođen u Beogradu, Boris Podreka.

Podreka je predvideo da taj prostor bude popločan kombinacijom svetlih i tamnih kamenih ploča, koje ne bi bile strogo geometrijskog oblika. Sa obe strane trga bili bi postavljeni kandelabri i klupe, a krasile bi ga i uska fontana, mini-amfiteatar i pergola čija bi funkcija, između ostalog, bila i da sakrije kioske, stepenište i liftove za garažu.

U jesen 2017. je na međunarodnom konkursu izabrano rešenje za spomenik premijeru Zoranu Đinđiću koji je trebalo da bude postavljen na Studentskom trgu, u blizini zgrade u kojoj je nekada živeo. Skulpturu izvijene strela koja je u jednom delu nepovratno prekinuta, ali nezaustavljivo leti u visine, osmislio je vajar Mrđan Bajić. Njegovi saradnici bili su vajar Predrag Кešelj, arhitekta Petar Sazdanović, istoričar umetnosti Marina Andrić, dok je autor zvučne instalacije bila Biljana Srbljanović uz saradnju sa dizajnerom zvuka Dobrivojem Miljanovićem i Vladimirom Riznićem.

Vlada Srbije je 2018. opredelila Gradu Beogradu nešto više od 13,2 miliona dinara za podizanja spomenika Đinđiću. Skulptura je izrađena, a kako je za N1 u martu 2021. izjavio Mrđan Bajić, do završetka rekonstrukcije Studenstkog trga čuvaće se u Novom Sadu.

Postavljanje spomenika Đinđiću poslednji put je u maju 2022. najavio Marko Stojčić, i to za kraj 2023. Do kraja godine ostalo je manje od tri nedelje, a spomenika ni na vidiku, kao ni radova na Studentskom trgu.

Kada je reč o garaži, za 2021. bila su najavljena arheološka istraživanja na osnovu kojih bi se utvrdilo da li je taj prostor pogodan za izgradnju podzemnog parkinga, budući da ima osnova da se veruje da se ispod Studentskog trga nalaze vredni ostaci iz rimskog perioda. Ta istraživanja do danas nisu obavljena.

Nedavno je na platou ispred Filozofskog fakulteta osvanuo bilbord Gradske uprave sa vizualizacijom kako bi se birači, uoči predstojećih izbnora, podsetili kako bi taj prostor mogao da se sredi. Kada i kako, i zašto ne do sada - pitanja su na koja nije pružen odgovor.

Radovi na Trgu Nikole Pašića najvljeni uoči izbora, ali bez Bezistana i Nušićeve

Prošle nedelje izabran je izvođač radova za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića koja bi trebalo da počne početkom naredne godine.

Idejno rešenje za rekonstrukciju ovog prostora izabrano je još 2015. na arhitektonsko-urbanističkom konkursu za tri centralna trga: Trg republike, Terazije i Trg Nikole Pašića.

Obnova Pašićevog trga prvi put je najavljena 2019. godine, što je izazvalo proteste dela javnosti i opozicije zbog planova da se ukloni prepoznatljiva fontana ispred Doma sindikata.

Marko Stojčić je u septembru 2019. rekao da fontana ostaje na tom mestu, kao i da će radovi početi 2020.

Tender za rekonstrukciju konačno je raspisan tek u oktobru ove godine. Trg Nikole Pašića zaista će i dalje krasiti fontana, ali preoblikovana tako da više neće imati vrelo, već nešto manji vodoskok.

Ipak, primetno je da je najavljenom rekonstrukcijom obuhvaćen samo plato ispred Doma sindikata, ali ne i kolovozi i trotoari na Trgu Nikole Pašića i u Dečanskoj.

Na red za obnovu nije došao ni oblišnji Bezistan (prolaz između Trga Nikole Pašića i Terazija) čija je rekonstrukcija više puta najavljivana.

Reč je o trenutno jednom od najneuređenijih prostora u centru Beograda, koje služi kao "divlji" parking obližnjeg noćnog kluba.

Prema projektu uređenja Bezistana, planirano je uklanjanje žardinijera, kioska i ogradice, kao i oplemenjivanje prostora zelenilom i mobilijarom.

Tim radovima je trebalo da bude obuhvaćeno i sređivanje Čavketovog pasaža koji vodi ka Nušićevoj ulici, čije su sređivanje gradski oci takođe najavljivali prethodnih godina.

Vesić je početkom marta 2019. najavio rekonstrukciju te ulice od Dečanske do Terazija, precizirajući da je za te svrhe izdvojeno 59 miliona dinara.

Taj deo Nušićeve je, prema projektu rekonstrukcije, predviđen kao pešačka zona, popločana kamenom, a ulaz bi bio omogućen samo interventnim i dostavnim vozilima.

Terazijska terasa: Čitav vek ideja, skica i najava

U moru najavljenih projekata uređenja centra grada, pomalo zaboravljene su ostale najave o uređenju Terazijske terase.

Ideje o uređenju padine od Terazija do Save nižu se već čitav vek. Od uređenog vrta sa kaskadnim fontama Albana Šambona iz 1912, preko barokno-klasicističke bašte sa karakterističnom kolonadom Otoa Šentala i Emila Hopea iz 1921, futurističke vizije Nikole Dobrovića iz 1929. do poslednjeg arhitektonskog konkursa iz 2007. godine na kom su prvo mesto podelili biroi Re:act i ARCVS.

Tadašnja gradska vlast prednost je dala rešenju biroa Re:act, ali do realizacije nikada nije došlo. Nova, naprednjačka vlast okrenula se projektu Branislava Redžića (ARCVS).

Deset godina nakon pomenutog konkursa, 2017. godine, gradske vlasti obelodanile su modifikovan Redžićev projekat kojim je bila predviđeno da Terazijska terasa ostane parkovska površina, sa masivnim kamenim stepeništem u središtu.

Politika je sredinom prošle godine pisala da bi rekonstrukcija Terazijske terase išla u tri koraka, i to paralelno sa izgradnjom tunela od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana.

Stoga je ideja Marka Stojčića, prema pisanju Politike, bila da Redžić ponudi rešenje za celu padinu do Karađorđeve ulice. Uređenje parka ispod hotela Moskva trebalo je, prema Stojčićevoj najavi da počne ove godine, celina u sredini - od Ulice kraljice Natalije do Gavrila Principa bila bi uređena 2025, a godinu dana kasnije i poslednji deo kod Ekonomskog fakulteta.

Međutim, prema poslednjim izjavama Aleksandra Šapića, ulaz u tunel je iz Ulice Gavrila Principa pomeren u park kod Ekonomskog fakulteta upravo kako bi se izbegla eksproprijacija objekata na padini ka Ulici kraljice Natalije. Stoga realizacije Stojčićeve ideje deluje upitno, bar u bliskoj budućnosti.

Kneza Miloša: "Državna" ulica kao ogledalo države

Vlast SNS-a obećavala je temeljnu rekonstrukciju još jedne centralne gradske tačke - Ulice kneza Miloša.

Najavljivana kao "najlepša avenija prestonica", Ulica kneza Miloša pruža se od Trga Nikole Pašića - gde se nalaze Dom narodne Skupštine, Gradska skupština i Predsedništvo Srbije - do petlje "Mostar". Adresa je brojnim važnim državnim institucijama: Vladi Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu finansija, Privrednom sudu... Ali i brojnim stranim ambasadama.

Ipak, njen izgled je daleko od reprezentativnog.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda je još u avgustu 2017. izdao građevinsku dozvolu za rekonstrukciju Ulice kneza Miloša sa izgradnjom podzemne garaže u jednom nivou ispod površine ulice.

Nakon rekonstrukcije ulica bi dobila po tri saobraćajne trake u oba smera, sa razdelnim ostrvom u sredini. Trotoari bi bili popločani kamenom, a sa obe strane bi bile izgrađene biciklističke staze, zaseđeni dupli drvoredi i postavljene klupe.

Četiri godine kasnije Marko Stojčić je izjavio da prvobitni plan sa izgradnjom podzemne garaže ispod Ulice kneza Miloša predviđa radove u periodu od godinu i po dana, i da se razmatra druga varijanta prema kojoj bi garaža bila izgrađena na slobodnoj parceli pokraj Ministarstva spoljnih poslova, što bi rekonstrukciju skratilo na samo nekoliko meseci.

Uprkos ovom pojednostavljenju, radovi nikada nisu počeli, a sa dolaskom Aleksandra Šapića u Stari dvor, Kneza Miloša se više ni ne pominje.

U pomenutoj ulici se nalazi i kompleks Generalštaba, bombardovan 1999. godine čiju je obnovu u više navrata najavljivao predsednik Vučić.

"Kulturo, eve me"

Funkcioneri SNS-a, govoreći o kulturi, često vole da se pohvale kako su zaslužni za rekonstrukciju Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti.

I zaista, nakon godina koje su ti objekti, u vreme prethodne vlasti, zakatančeni čekali obnovu, s dolaskom SNS-a su obe ove institucije od izuzetnog značaja za kulturu, ponovo otvorile svoja vrata.

Doduše, u slučaju Narodnog muzeja išlo se na projekat sanacije, umesto obimne rekonstrucije po rešenju Vladimira Lojanice sa dvostepenog arhitektonskog konkursa iz 2010. godine.

Ali utisak je da je sa ova dva projekta "čekiran" kvadratić kraj pojma kultura u agendi gradskih rukovodilaca, mada su u prethodnih deset godina najavljivali još neke projekte.

Pre svega Muzej grada Beograda. Zgrada vojne štamparije u Resavskoj ulici dodeljena je Muzeju još 2006. godine. Arhitektonsko rešenje izabrano je tek decenije kasnije na konkursu na kojem je prvu nagradu odneo Goran Vojvodić.

Goran Vesić je početak rekonstrukcije najavio 2020, kada je izdata i građevinska dozvola za preuređenje zgrade vojne štamparije, uz očekivanje da Muzej bude završen 2024. godine.

Od 2021. do 2023. održana su čak tri tendera za izbor izvođača, i tek je u novembru ove godine posao dodeljen grupi kompanija koju predvodi građevinsko preduzeće "WD Konkord vest". Vrednost radova je 36 miliona evra.

Gradska i, pre svega, republička vlast najavljivali su u više navrata izgradnju novog, reprezentativnog doma za još jednu značajnu instituciju kulture - Beogradsku filharmoniju.

Predsednik Vučić poručio je krajem juna 2017. godine, u razgovoru sa slavnim dirigentom Zubinom Mehtom, da nova zgrada Beogradske filharmonije mora biti završena do 2020. godine.

Konkurs za dizajn dela Bloka 13 u Novom Beogradu, gde je previđena izgradnja nove koncertne dvorane, održan je upravo 2017. godine, a prvu nagradu su odnele arhitekte Dragan Marčetić i Milan Maksimović. Taj konkurs bio je osnova za izradu Plana detaljne regulacije pomenutog prostora.

Međunarodni konkurs za rešenje same zgrade Filharominije raspisan je u novembru 2020, kada je procenjeno da će izgradnja nove dvorane koštati oko 120 miliona evra.

Ovo dvostepeno međunarodno nadmetanje arhitekata okončano je tek u aprilu 2022. godine, i prva nagrada pripala je proslavljenoj britanskoj arhitektinji Amandi Levit koja je predvidela izgradnju futurističkog objekta sa simfonijskom koncertnom salom kapaciteta 1.600 mesta, okruženog bujnim zelenilom.

Vučić se sa Mehtom sastao i u junu ove godine, a nakon tog susreta je saopštneo da je nova dvorana Beogradske filharmonije "najveća kulturna investicija u regionu u poslednjim decenijama". Mehta je tom prilikom predložio da se nova dvorana nazove po dugogodišnjem direktoru Filharmonije Ivanu Tasovcu.

Iz Beogradske filharmonije su letos rekli da bi izgradnja najverovatnije trebalo da počne sledeće godine.

Beograd do danas nije dobio ni dugo najavljivanu Gradsku galeriju. Njena izgradnja bila je planirana još 2003. godine na Trgu republike, kada je održan i arhitektonski konkurs na kom su pobedile Bojana Puzović i Natalija Ristanović.

Od tog projekta se u međuvremenu odustalo, a sa dolaskom SNS-a na vlast u glavnom gradu, Gradska galerija dobija "novu adresu" - Kosančićev venac.

Na konkursu održanom 2017. godine prvu nagradu odnosi biro ARCVS Branislava Redžića koji je zamislio građevinu ukopanu u padinu ka Karađorđevoj ulici, čime bi ostao otovren vidikovac sa Kosančićevog venca prema Savi.

U okviru objekta bili su planirani ne samo galerijski prostor, već i restoran, multifunkcionalna dvorana, učionice i amfiteatar na otvorenom.

Urbanističi projekat za izgradnju Galerije usvojen je 2018. godine kada je najavljeno da će izgradnja krenuti nakon rešavanja imovinsko-pravnih poslova na susednim parcelama, i sprovođenja tenderske procedure. Izgradnja, međutim, nikada nije počela, a ovaj projekat je, čini se, ostao potpuno zaboravljen i više se ne pominje u javnosti.

Sličnu sudbinu doživela je i ideja o izgradnji novog doma Ansambla "Kolo" u Karađorđevoj ulici, na mestu gde se nekada nalazila carinarnica - Đumrukana i prvo pozorište u Beogradu - Teatar na Đumruku.

Konkurs za idejno rešenje nove zgrade Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo” održan je 2019. godine, a prvu nagradu odneo je biro "Zabriski".

Međutim, prema pisanju Politike iz 2022. godine, još nije poznato da li će buduće zdanje u Karađorđevoj 13 koristiti Ansambl „Kolo” ili alternativna pozorišta niti je izvesno kako će objekat izgledati.

Kalenić i Senjak: Na pijacama ima svega osim neimara

Goran Vesić je u martu 2017. najavio rekonstrkciju Kalenić pijace i kompletan završetak svih radova do kraja 2018. ili tokom 2019. godine.

Bila je predviđena potpuna rekonstrukcija pijace u četiri faze, sa izgradnjom podzemne garaže.

„Očekujemo da do kraja 2018. ili tokom 2019. završimo kompletne radove na pijaci kako bi postala ono što treba da bude – kultno mesto, uređena pijaca i mesto kako treba da izgleda takav objekat na Vračaru i u Beogradu“, podvukao je tada Vesić, da bi u aprilu 2020. godine izjavio da će „do kraja sledeće godine Kalenić biti moderna pijaca koja će zadržati svoj duh“.

Rekonstrukcija pijace "Senjak" najavljena je još 2016. godine. Bilo je zamišljeno da pijaca ima otvoreni i natkriveni deo. Na prizemnom nalazio bi se prodajni prostor u vidu bokseva i pijačnih tezgi modernog dizajna, dok bi galerija biti prilagođena za kafe-restoran.

Iz JKP Gradske pijace su 2018. za eKapiju rekli da ne znaju šta će biti sa tim projektom dok ne dobiju v.d. direktora.

Linijski park - dugačka linija kojoj se ne nazire kraj

Jedna od najčešćih zameriki gradskoj vlasti SNS-a je da, u najmanju ruku, ne vodi dovoljno računa o zelenim površinama. Stoga i ne čudi da je uoči prethodnih lokalnih izbora pompezno najavljivana izgradnja Linijskog parka duž nekadašnje pruge na Dorćolu.
Arhitektonski konkurs održan je 2020. godine, i na njemu je određeno deset timova koji su angažovani na izradi projekta za 10 zona budućeg parka.

Plan detaljne regulacije Linijskog paraka usvojen je u avgustu 2021. godine, a radovi na prvoj deonici od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova na Kalemegdanu, počeli su početkom 2022. godine.

Taj projekat je, međutim, posle prve faze praktično zaustavljen.

Šapić je u avgustu izjavio da se od tog Linijskog parka ne odustaje, ali da je rok koji su dali njegovi prethodnici nerealan.

I tu nije kraj...

Sa Linijskim parkom se spisak obećana Srpske napredne stranke u glavnom gradu ne završava, jer je u više navrata, pa i sad u toku predizborne kampanje, bilo najavljeno uređenje platoa ispred Hrama svetog Save; bilo je i nekoliko ideja o uređenju prostora na Kosančićevom vencu na kom se nekada nalazila Narodna biblioteka koja je srušena u nacističkom bombardovanju 6. aprila 1941, ali nijedna nije realizovana.
Najavljivana je i izgradnja novih zgrada za nekoliko fakulteta, poput Fakulteta primenjenih umetnosti, Geografskog fakulteta i Fakulteta za bezbednost, Fakulteta muzičkih umetnosti...

U saradnji sa kineskim kompanijama obećavano je rešavanje problema kanalizacije i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu, kao i realizacija odavno planiranog toplovoda od TENT-a do Novog Beograda.

Gradske, ali i republičke vlasti, najavljivale su i završetak rekonstrukcije Kliničkog centra, izgradnju dečije klinike Tiršova 2, izgradnju nove Onkoligije, rekonstrukciju Instituta za majku i dete i selidu porodilišta Narodni front na Bežanijsku kosu, ali ni ti projekti nisu odmakli.