Nepogode i u Srbiji - da li je država spremna da izbegne scenario iz 2014?

Jak vetar i grad veličine jajeta juče su pogodili Rašku. Kiša s gradom nije zaobišla ni Kraljevo. Nevreme je protunjalo i kroz Pirot. Mnoge ulice ostale su potopljene, a osim automobila na mukama su bili i biciklisti. Meteorolozi kažu da se padavine širom Srbije očekuju i narednih dana.
"Ova količina padavina samo lokalno, ponegde - u gradskim sredinama sa dosta asfalta uslovljava male buične ne mogu da kažem poplave, ali buične potoke. Kolege hidrolozi kažu da zbog toga što je zemlja izuzetno suva, vodostaji su mali, za sada nema upozorenja sa njihove strane na izlivanja i poplave", kaže meteorolog RHMZ-a Nedeljko Todorović.

Iako je, kako meteorolozi kažu, situacija za sada stabilna, poplave koje su u maju 2014. pogodile Srbiji još se pamte. Trećina zemlje tada je bila pod vodom, a poginulo je 57 ljudi. Najteže je bio pogođen Obrenovac koji je bio potopljen u roku od nekoliko sati. Stradale su kuće, ulice, automobili kao i zemljište. Da li taj scenario može da se ponovi?

"Ako me pitate da li može, može, kao što sam rekao - nijedna, pa ni ona najmoćnija zemlja nisu bezbedne kada priroda odluči da pokaže svoju ćud, što sada možemo da vidimo u Nemačkoj koja je svakako primer organizovanosti i ulaganja i efikasne službe", ističe Luka Čaušić iz Sektora za vanredne situacije.

Iz te institucije dodaju da su država i nadležni sada mnogo spremniji da odgovore na poplave u odnosu na ranije godine, jer je mnogo toga urađeno. Poručuju i da se situacija na terenu redovno prati, što za N1 potvđuju i iz Srbijavoda.

"Stručne službe 'Srbijavode' i nadležna vodoprivredna preduzeća prate hidrološka upozorenja, promene nivoa vodostaja, kao i promene stanja na odbrambenim linijama sa posebnim osvrtom na kritične tačke, održavaju kontakt sa štabovima lokalnih samouprava u cilju preventivnog delovanja i pravovremenog reagovanja u slučaju nailaska bujičnih poplava", navode u saopštenju.

Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić kaže da je Srbija spremna za odbranu od poplava na velikim vodotokovima kao što su Dunav, Sava, Tisa, Tamiš i Velike Morava, ali da to ne znači da je situacija stabilna.

"Ali smo, što se tiče bujičnih poplava, i dalje veoma ranjivi. Osnovni razlog je što smo jako malo radili na uređenju slivnih područja, a to znači masivna pošumljavanja goleti i degradiranih površina. Izostala je sanacija sistema jaruga, primena nekih mera, terasiranja terena i dosta naših lokalnih samouprava ima vrlo neupotrebljive tzv.operativne planove za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda", ističe Ristić.

A kako bujični tokovi ne bi iznenada napravili poplave, profesor Ristić dodaje da je neophodno da se aktivnije radi na pošumljavanju bujičnih slivova i stvaranju kvalitetnog zemljišta, što je praksa u mnogim zemljama.