O tome kako se vlast odnosi prema stručnom mišljenju kada su u pitanju veliki projekti, u Novom danu su govorili predsednik Akademije arhitekture Srbije, arhitekta Bojan Kovačević i urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Predsednik Akademije arhitekture Srbije, arhitekta Bojan Kovačević kaže da se iz onoga što je juče na N1 govorio inženjer geologije Zoran Đajić vidi da „uvid u stanje, koji je ključna reč kad nešto rekonstruišete, i elementi tog uvida nisu izazvali nikakvu reakciju u ukupnom procesu rada na rekonstrukciji“.
„Što se tiče samog sistema konstrukcije, on je uvek jedna upletena, složena stvar, gde morate da sagledate sve i nova opterećenja. Tamo je dodata i neka galerija sa unutrašnje strane, očito je neko nešto zaboravio da uključi u ukupnu procenu i računicu, jer nije se ova konstrukcija odlamala na komad ili krunila, nego je onako tresnula ljudima na glavu u roku od sekunde. Nepoštovanje onoga što vam neko sugeriše, ovlašćeno, ne neko ko je naišao pa nešto primetio, mada bi i tada trebalo neko da reaguje, je jedan veliki greh koji se nažalost sada reperkutuje na broj čitulja u novinama“, kaže Kovačević.
Urednik Forbes Srbija Ivan Radak kaže da „u građevinskoj dozvoli stoji da se radi rekonstrukcija stanične zgrade, nadstrešnica, ali peronska“.
„Projekat rekonstrukcije, adaptacije, rekonstrukcije i modernizacije stanične zgrade, ta nadstrešnica bi trebalo da je u tom projektu, mi to ne znamo, zato smo i pisali da bi najbolje bilo da ministarstvo objavi te projekte, nema nikakve poslovne tajne, to su arhitektonsko građevinske stvari. Iz kratkog opisa u Glavnoj svesvi se vidi da su uočeni neki problemi na zgradi koji bi mogli da ukažu na problem, jedan od osnovnih je da su primetili da su slivnici na krovu zapušeni. Prikaz nemara, kako dozvolite da se to desi. Da li je ta voda koja se skuplja godinama, decenijama, da li je ona prodrla do tih utega, da li je uticala na koroziju, zaista jedan problem, jer meni je iz tog ugla poštovanja procedure neverovatno da neko radi sanaciju krova ili bilo kog dela zgrade i ne pogleda šta je ispod, nego da to presvuče nečim novim, ako se to desilo, to je zaista onda vrlo problematično“, kaže Radak.
Kovačević ističe da rekonstrukcija „nije samo umivanje objekta“.
„Ovo sa zapušenim slivnicima je nažalost, skoro da bih rekao ekumenski problem. Gledali smo slike iz Valensije, ne znam tamo da li su baš slivnici, ali kad naiđe ogromna kiša, problem sociopsihološki gde vi sistem koji vam povremeno služi sistemski ne održavate. Hirurzi ili zubari vam kažu ne mogu da dijagnostikujem nešto dok ne otvorim“, kaže.
Dodaje da on kao arhitekta ima nejasnoću „da li je nadstrešnica iščupala ove kablove ili su popustili, pa je pala“.
Kako kaže, „u državi neki ljudi ne shvataju svoju odgovornost na bazi resora“.
„Nije Ružić držao časove u školi Ribnikar, ali je odmah ponudio ostavku, tako se radi u normalnim državama. Ako je nešto stajalo 60 godina bez nagoveštaja da bi moglo da padne, a u neko poslednje vreme je tamo nešto rađeno, pa je palo, svako će pomisliti da to ima veze sa radovima koji su vršeni, ili da su se poklopili sa neodržavanjem. Mnogo malo vremena je prošlo od radova na zgradi do padanja nadstrešnice, a pre toga je 60 godina ta zgrada stajala“, kaže on.
Radak je govorio i o kompaniji koja je vršila nadzor rekonstrukcije, a o čemu je danas Forbes detaljno pisao.
„Kompanija jeste zaista za te stvari specijalizovana, nije problematična njena ni stručnost, zaista je tu samo pitanje na koji način je sprovođen nadzor. Firma koja je sve prisutnija u Srbiji“, kaže Radak.
Kovačević precizira da „ako postoji greška u projektu, nije na njima da koriguju grešku“.
„Plašim se da će se ovaj odijum javnosti utihnuti dok se to ne razjasni, jer ima puno elemenata koji treba i u materijalnom i fizičkom i proceduralnom smislu ispitati. Već sam događaj je po sebi toliko težak da treba popaliti sva moguća svetla i videti da se to tako ne radi. Ne zaboravimo da kod nas vlada jedna nasilna hitna modernizacija, koju sprovode veoma često kadrovi za koje se baš ne bismo zakleli da su veliki profesionalci“, kaže.
Radak zato misli da je važno da se objave projekti.
„Da mogu i ljudi koji nisu vezani za istragu da pogledaju to, stručni ljudi“, kaže on.
Kovačević je mišljenja da se pojavljuju i unazad razne nejasnoće koje treba publikovati.
Radak ističe da rekonstrukcija suštinski „zvanično nije završena“.
„Imali smo dva otvaranja gde su došli političari, tu ima isto problematičan momenat, da li je i kako je trebalo da bude izdata upotrebna dozvola, možda i jeste, a mi je ne vidimo u sistemu“, kaže on.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare