Nepoznato kada će radovi biti završeni: Šta to zapravo danas otvara Vučić na Prokopu?

Prema aktulenom planu, svi građevinski radovi trebalo bi da budu završeni do kraja 2024. godine. Radovi na Prokopu započeti su 1977. godine.

Pomenuto prvo svečano otvaranje stanice desilo se 2016. godine, kada je i prebačen deo linija sa Glavne železničke stanice. U pitanju je bio završetak jedne od faza radova Prokopu.

Stanica će biti završena 2018. godine

Aktuelni predsednik Aleksandar Vučić je tom prilikom rekao da je ova stanica „karta za ulazak u svet i u Evropu“ i pozvao građane da krenu tim vozom, jer neće biti kašnjenja. Naveo je da će stanica u potpunosti biti završena do 2018. godine, odnosno godinu dana pre roka, kao i da će to biti jedna od najlepših stanica u Evropi.

Projekat "Prokop" finansira se iz kredita Kuvajta. Ukupna kvadratura svih planiranih objekata na staničnoj ploči iznosi blizu 75.000 m2, od čega na staničnu zgradu otpada oko 5700m2.

Idejno rešenje podrazumeva izgradnju oko 894 parking mesta, od čega je 354 na otvorenom, a 88 mesta pripada stanici i 540 u višeetažnoj garaži. Poslovni park čini 10 nezavisnih objekata (P+5) kojima se pristupa sa platoa odignutog od nivoa ulicedva metra i odvojenog od glavnog pristupa železničkoj stanici.

Visina komercijalnih i poslovnih objekata iznosi na slemenu 28.5 metara, dok su stanična zgrada i garaža nešto niže – sa visinom krova na 22 i 23.5 metara. Plato je osmišljen kao ozelenjeni park u poslovnoj zoni kompleksa i programom obuhvaćen kao multifunkcionalni prostor, namenjen različitim komercijalnim sadržajima.
Kada je u pitanju sama stanična zgrada Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo građevinsku dozvolu za izgradnju stanične zgrade sa parkingom, 88 mesta, ukupne površine 5.650 kvadratnih metara sa natkrivenim izlazima sa perona jedan i šest čija je površina oko 600 kvadrata.

U tom dokumentu piše da je predračunska vrednost radova 1,77 milijardi dinara bez PDV-a i da se investitor obavezuje da pre početka izvođenja radova prijavi njihov početak resornom ministarstvu, što je uobičajena procedura pre otvaranja svakog gradilišta kada se gradi po zakonu, pislala je Politika.

Šta nedostaje

Prolazeći kroz stanicu Prokop ovih dana, mogao je kao i ranije da se vidi kako stanica još nije funkcionalna i u punom kapacitetu.

Tako se primera radi, na peronima koji se ne koriste mogu videti parkirani automobili, unutrašnjost je pregrađena ogradama, a do skora je svaka kiša značila i malu poplavu na stanici. Da li će se posle još jednog svečanog otvaranje nešto poboljšati ostaje da se vidi.

Nezadovoljavajuća je i povezanost sa javnim prevozom. Sa stanice Centar su samo dva autobusa sa malim brojem polazaka. Jedna, broj 34 spaja Kanarevo Brdo, a druga broj 36 kruži od Prokopa, preko stare železničke stanice, Nemanjine ulice, Trga Slavije, Bulevara oslobođenja i Autokomande pa ponovo na Prokop.

U blizini, malo uzbrdo, nalazi se stajalište za trojlebuse 40 i 41. Sa njima je moguće doći do Zvezdare odnosno centra grada. I to je od veze sa dvomilionskim gradom.

Stanica Centar nije predviđena da bude povezana sa budućim metroom, dok je obećano da će biti povezana sa obližnjim autoputem.

Istorijat

Železnička stanica Beograd centar nastala je kao deo projekta izgradnje Beogradskog železničkog čvora sa koji je, sedamdesetih godina prošlog veka. Njega je zamislio i počeo da sprovodi tadašnji gradonačelnik Branko Pešić.

Ideja je bila da se glavna železnička stanica premesti iz Savamale u Prokop. Ta ideja nije naišla na odobravanje ni tada, a ni decenijama kasnije. Ne toliko zbog izgrađene stanice već zbog zatvaranje Glavne. I danas veliki broj Beograđana ili ne zna ili ima poteškoća da se organizuje kada je u pitanju odlazak ili dolazak sa stanicu Beograd centar. Beograd je proteklih godina osim bez Glavne, ostao i bez železničke stanice u Topčideru kao i Dunav stanice blizu Pančevačkog mosta.
Ovaj projekat je trebao da prvobitno finanasira cela Jugoslavija. Na kraju su po trećinu trebalo da ulože Socijalistička republika Srbija, grad Beograd i Jugoslovenske železnice.

Radovi su počeli 8. oktobra 1977. sa planom da budu završeni za 18 meseci i da prvi voz prođe kroz stanicu na praznik 1. maja 1979. godine. To se nije desilo.

Već 1980. godine zbog ekonomske krize stalo se radovima. Nešto kasnije razmišljalo se da li da se obustavi projekat, ali bez konačne odluke. Zatim su usledile devedesete, a posle godina hiperinflacije, u drugoj polovini ove decenije urađeno je nešto, podgninuta je 1996. godine, betonska ploča.

Početkom 21. veka, tačnije 2005. godine postojala je ideja da stanicu završi mađarska firma "Trigranit", ali je ugovor ubrzo raskinut. Tri godine kasnije potpisan je ugovor sa "Energoprojektom", ali šest meseci kasnije Vlada Srbije odlučuje da ne pruži saglasnost jer "ne postoji zakonski osnov da se investitor uknjiži kao vlasnik ploče na kojoj bi bio izgrađen komercijalno-poslovni centar, jer se ova tretira kao gradsko građevinsko zemljište, koje se jedino može davati u zakup".

Investitor i sumnjiv konkurs

Posle javnog poziva za izgradnju beogradske železničke stanice Prokop, raspisanog 2019. godine, posao izgradnje stanične zgrade dobila je firma "Rejvel siti" (Railway city) koja je, ujedno bila i jedini ponuđač.

U pitanju je ćerka firma kompanija PSP Farman iz Beograda.

U ovom slučaju pojavile su se neodumice zbog koga struka smatra da je konkurs trebalo da bude poništen.

"Raspisan je jedan konkurs sa nejasnom procedurom odlučivanja i izabrana je kompanija koja se javila na taj konkurs pri čemu nije ispunjen nijedan od zakonskih preduslova za zaključivanje tog ugovora. Ugovor je zaključen i on po našem dubokom uverenju mora biti oglašen ništavim, a republički tužilac je jedini organ koji množe da pokrene taj postupak, ali oni to za sada nisu učinili", rekao je svojevremeno Nemanja Nenadić, programski diektor Transparentnosti Srbija.