Miljana Nešković, iz grupe Novinarke protiv nasilja, smatra da je ispod svakog nivoa u slučajevima seksualnog nasilja, kao u slučaju glumice Danijele Štajnfeld koja je izjavila da ju je silovao njen kolega Branislav Lečič, stavljati se na strane i posmatrati sve to kao neku vrstu rijalitija, za šta su, kako ističe, upravo odgovorni tabloidi, koji diktiraju teme i na koji će im način ljudi pristupiti. Psihijatar i psihoterapeut Aleksandra Bubera ukazuje da kao društvo nismo dovoljno senzibilisani kako sve može da se desi zloupotreba moći, ali da je bitno da o tome pričamo, "da znamo da se takve stvari dešavaju u svim profesijama, u svim mestima, vremenima, državama".
„Bilo gde postoji nesrazmera moći koju će neko moći da zloupotrebi“, ističe u Novom danu na TV N1 doktorka Bubera.
Povezane vesti
Nešković, čija grupa je izdala oštro saopštenje u kojem je kritikovala tabloide zbog načina izveštavanja o ovom slučaju i sramoćenja žrtve, glumice Danije Štajnfeld, ocenjuje da tabloidi ovoj osetljivoj temi pristupaju sa senzacionalizmom, stavljajući je u kontekst zabave, „gde se ljudi dele u tabore, što je jako loše, jer živimo trenutno direktne posledice kršenja etičkih kodeksa mnogih, što je tužno, jer se sa prethodnim slučajem (Miroslava Aleksića) činilo da smo kao društvo malo sazreli“.
Na pitanje šta se promenilo u pristupu javnosti sada u odnosu na slučaj nekoliko glumica koje su optužile svog profesora glume Miroslava Aleksića da ih je seksualno zlostavljao, Nešković kaže da je u slučaju Aleksića podrška javnosti bila nedvosmislena jer se radilo o maloletnim žrtvama, „na šta je javnost teže mogla da pronađe povod za njihovu osudu“.
„Ovaj slučaj (Štajnfeld-Lečić) je pokazao da smo i dalje zarobljeni u začaranom krugu ideje kako treba da izgleda idealna žrtva“, ukazuje novinarka i dodaje da „svi znamo za taj šablon konzervativnog razmišljanja gde kada se ženi desi tako nešto njeno okruženje traži krivicu u njoj“.
Kada se radi o slučaju Danijele Štajnfeld ona ističe da su tabloidni mediji taj slučaj obrađivali na krajnje neprofesionalan način, spinovali su njene izjave sa Instagrama.
Nešković je pozvala ljude da pogledaju intervju Štajnfeld za Insajder da bi videli kako novinari treba da pristupe jednoj osetljivoj temi.
Štajnfeld ukazala na sistemski problem
Ona ističe da je Štajnfeld ukazala na sistemski problem, i da su silovanje, zloupoteba službenog položaja, nasilje prema ženama problemi ovog društva, to nije samo pojedinačni problem.
Psihoterapeutkinja Aleksandra Bubera navodi da u svojoj praksi u svakom trenutku ima nekog ko je bio ili je trenutno žrtva neke vrste zlostavljanja.
„Kada neko ima poziciju moći i kada je druga osoba manje moćna, taj ko ima veću moć je odgovoran kako će moć upotrebiti i da je ne zloupotrebi. Nismo kao društvo dovoljno senzibilisani kako sve može da se desi ova zloupotreba. Često osoba u početku ne bude svesna da je zloupotreba počela da se dešava, obično se osobe od ranije poznaju, često se dešava da se onaj koji je budući zlostavljač postavlja kao zaštitnik, postepeno se približava osobi, i manipuliše da bi stekao njeno poverenje, a onda najčešće urušava samopouzdanje osobe do one mere dok više nije sigurna šta je ispravno, šta je racionalno, i kada osoba postane dovoljno ranjiva onda sprovede do kraja nameru“, pojašnjava Bubera.
Dodaje da ukoliko je žrtva mlađa, manje iskusna, manje obrazovana, trebaće joj duže vremena da shvati šta se dešava.
„Kuvana žaba“
„Čuli ste za izraz ‘kao kuvana žaba’. Kada žabu stavite u vrelu vodu ona će iskočiti, ali ako je stavite u hladnu i postepeno zagrevate, ona neće ni primetiti da se voda zagrejala i postoji mogućnost da se skuva. Po tom principu postupa većina nasilnika koji sprovode emocionalno, psihološko, fizičko nasilje“, ističe Bubera.
Navodi da je nekada osoba koja zlostavlja jedina koja može da pruži pomoć osobi, i da onda tu pomoć uslovljava time da osoba bude u odnosu koji joj ne odgovara.
No, dodaje da se žene sve više odvažuju da govore o seksualnom nasilju koje su pretrpele, i da se napravila klima da žrtve počnu da govore i da na taj način nekako mogu da zaštite i upozore potencijalne buduće žrtve.
I Nešković se slaže da je napravljen pomak u smislu da se govori o seksualnom nasilju, što je do pre deset godina bilo nezamislivo na ovaj način. Ali, ukazuje da je potrebno edukovati javnost, jer ozbiljan njen deo i dalje silovanje povezuje sa nečim što se dešava u mračnim ulicama, i misli da ne može da se desi od nekog bliskog, ili nekog poznatog, poput glumca.
„Ozbiljni mediji koriste situaciju da edukuju, ovo je velika edukacija, ali s druge strane, tabloidi prave veliki problem u ovom smislu“, navodi Nešković i dodaje da u slučajevima seksualnog nasilja je vrlo retko da postoji samo jedna žrtva, te je važno kako se javnost ponela i zbog tih drugih žrtava.
Na konstataciju da su slične stvari u svetu budile stvaranje pokreta otpora i da li je to kod nas moguće, Nešković kaže da nije važno kako će taj otpor biti formulisan, već da je bitno da će jedna žena koja se osnažila da otkrije svog nasilnika ohrabriti druge.
„Nije važno da li će se to zvati pokretom, činjenica je da imamo promene, savremene žene su znatno osnaženije. Ta borba se vidi, i u tom smislu imamo pomake i razloga da budemo optimistični, ali smo sve ovo mogli da uradimo zrelije kao društvo i mnogi novinari mogli su da se ponesu odgovornije“, poručuje Nešković.
Sos telefoni za zlostavljane žene
Zlostavljane žene mogu da se jave na sos telefon Autonomnog ženskog centra 011/266-2222, jedinstveni sos telefon Vojvodina 0800-10-10-10 i nacionalnu liniju Žene žrtve nasilja 0800-222-003.
„Da li će se žena javiti zavisi od toga koliko je osnažena, i od sistema socijalne podrške. Često su zlostavljači vrlo vešti da žrtvu ubede da je ona kriva za sve… Nadam se da će se nakon ovakvih emisija više žena odlučiti da pozove jedan od ovih brojeva“, rekla je Bubera.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare