Šok, nada, osećaj krivice i bespomoćnost: Kroz šta sve prolaze porodice nestalih tokom potraga

Vesti 03. maj 202415:15 5 komentara
Shutterstock/goffkein.pro

Poslednjih godina, broj nestalih osoba beleži konstantan porast. Prema statistici Registra nestalih, 2022. godine prijavljen je 261 nestanak, a 2023. godine taj broj porastao je na čak 318 slučajeva. Neki slučajevi se završe pozitivnim ishodom - pronalaskom žive i zdrave osobe, neki nažalost tragično. Ipak najveća neizvesnost i bol ostaje porodicama čiji nestali članovi nikada ne budu pronađeni.

Prema poslednjim podacima, u Registru nestalih lica za 2024. godinu evidentirano je deset nestalih osoba i ova brojka se konstantno povećava, rekla je za N1 Ružica Radović iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

„Nažalost, pronađene su dve osobe koje nisu među živima, pet osoba se i dalje traži, a tri osobe su pronađene žive i zdrave“, objašnjava ona.

Grupa koja čini značajan deo ukupnog broja nestalih su odrasle osobe, srednjih godina, kako ženskog tako i muškog pola. Statistički gledano, postoji veći broj nestalih osoba u određenim starosnim grupama, što zahteva posebnu pažnju i brigu. Izuzimajući nedavni slučaj male Danke, koji je duboko potresao sve nas, posebno se ne ističe broj adolescenata koji se vode kao nestali u Registru, ističe sagovornica portala.

Stres, anksioznost, konflikti, mentalna oboljenja – najčešći okidači za nestanak

Psihološki pritisak društva, koji podrazumeva visoke standarde uspeha i sreće, može dovesti do stresa i anksioznosti kod pojedinaca. Osećaj otuđenosti i nedostatka podrške može uticati na ljude da potraže beg od svojih problema, što ponekad rezultira nestankom. S druge strane, porodični i socijalni faktori takođe igraju značajnu ulogu. Konflikti u porodici ili odnosi sa vršnjacima mogu dovesti do odluke o odlasku ili begu, objašnjava Ružica Radović.

Takođe, periodi tranzicije, poput adolescencije ili srednjih godina, kako ističe, mogu izazvati potrebu za pronalaženjem identiteta i svrhe, što može uticati na to da osoba napusti svoj dom.

Radovićeva kaže da su nestanci često povezani i sa mentalnim zdravljem. Osobe koje se suočavaju sa duševnim oboljenjima, poput depresije ili anksioznosti, mogu biti posebno podložne nestanku, naročito ako im nedostaje pravovremena podrška i tretman.

„Kako bismo reagovali na ovaj izazov, ključno je podizanje svesti o mentalnom zdravlju i pružanje podrške osobama u krizi. Takođe, neophodno je unapređenje sistema potrage i zaštite kako bi se osiguralo brzo reagovanje u slučaju nestanka. Jedan od mehanizama jeste Registar nestalih lica Srbije“.

Potrage za nestalim osobama su složeni procesi koji zahtevaju saradnju između porodica, policije, i drugih relevantnih institucija, navodi Radović.

Potraga, kada se izuzmu slučajevi koji su medijski izuzetno pokriveni, poput malene Danke, podrazumeva i to da porodice često prolaze kroz različite faze. Sve može imati duboke psihološke posledice, kako na porodice nestalih, tako i na same nestale osobe.

Šok, nada, osećaj krivice…

Prvi trenuci nakon nestanka su, kako kaže Radović, obično ispunjeni šokom, panikom i konfuzijom. Porodice se suočavaju sa naglim gubitkom i neizvesnošću, što može dovesti do intenzivnih emotivnih reakcija poput straha, očaja i bespomoćnosti. U narednim danima i nedeljama, porodice obično aktivno učestvuju u potrazi za nestalom osobom. Ovo može uključivati distribuciju letaka, organizovanje potraga, angažovanje medija i saradnju sa lokalnim vlastima.

U ovoj fazi, porodice često održavaju nadu i veruju da će njihov voljeni biti pronađen živ i zdrav. Međutim, kako vreme prolazi, porodice mogu postati sve više opterećene neizvesnošću i strahom, navodi naša sagovornica.

„Ovaj period može biti izuzetno težak za porodice, jer ne znaju šta se dogodilo sa njihovim najmilijima, a nedostatak informacija može dodatno pogoršati njihovu emocionalnu patnju. U mnogim slučajevima, porodice mogu početi da se bore sa osećajem krivice i preispitivanjem. Pitanja poput ‘Šta sam mogao/la učiniti drugačije?’ ili ‘Da li sam mogao/la sprečiti nestanak?’ mogu mučiti porodice i dodatno im otežavati celokupnu situaciju“, priča Radović.

Osećaj porodica da su prepuštene sebi

Radović kaže da se, ako nestala osoba nije pronađena živa, porodice suočavaju sa teškim procesom prihvatanja gubitka. To je, prema njenim rečima, dugotrajan i bolan proces koji zahteva vreme, podršku i prihvatanje emocija tuge, ljutnje i bola.

„U mnogim slučajevima, porodice nestalih se suočavaju sa osećajem prepuštenosti i nedovoljnom podrškom, što dodatno otežava njihov živor. Nedostatak informacija i jasnoće o tome šta se dogodilo sa njihovim najmilijima može imati duboke psihološke posledice i ostaviti dugotrajan trag“, navodi.

Zbog toga je važno da porodice nestalih dobiju adekvatnu podršku i resurse kako bi se nosile sa svojom situacijom. Ovo može uključivati psihološku podršku, savetovanje, grupne terapije i druge oblike pomoći koji im mogu pomoći da prevaziđu svoju patnju i pronađu smisao iako duboko pate, bez obzira na ishod potrage.

Srećan ishod potrage bio je za porodicu Tijane Simić (38) iz Beograda koja se više od mesec dana vodila kao nestala. Ona je srećom, 24. aprila pronađena živa i zdrava. 

Amber Alert ili srpski sistem Pronađi me“

Sistem se aktivira ako nestane dete mlađe od sedam godina i kada se proceni da je detetu ugrožen život. To je bio slučaj nestanka dvogodišnje devojčice iz Bora Danke Ilić, 26. marta, kada se ovaj sistem prvi put aktivirao u Srbiji.

U potragu za devojčicom tada se uključio veliki broj grđana i pripadnika više službi policije. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić je 4. aprila na konferenciji za medije objavio da je devojčica ubijena. Kako je rekao, nju su dvojica osumnjičenih S. J. i D. D. iz Bora udarila službenim vozilom u blizini kuće iz koje je nestala, a potom stavila u gepek i telo odnela na deponiju.

Zbog pomaganja u prikrivanju zločina uhapšeni su i otac i brat jednog od osumnjičenih za ubistvo. Brat osumnjičenog je preminuo u protvoru.

Šta je žuta poternica?

Reč je o globalnom policijskom upozorenju na nestalu osobu. Objavljuje se za žrtve otmice roditelja, krivičnih otmica ili neobjašnjivih nestanaka. Ono se takođe može koristiti za identifikaciju osobe koja nije u stanju da se identifikuje.

Ovo je značajan alat za sprovođenje zakona koji može povećati šanse da se nestala osoba pronađe, posebno ako postoji mogućnost da osoba otputuje ili bude odvedena u inostranstvo. Daje slučaju nestanka veliku međunarodnu vidljivost, a države mogu tražiti i deliti kritične informacije povezane sa istragom.

Na žutoj poternici nalazi se petoro srpskih državljana:

Škeljzen Beriša – nestao 20. februara 1996. godine iz dvorišta roditeljske kuće u Makišu, u Beogradu. U trenutku nestanka imao je dve godine.

Anastasija Manojlović – nestala 9. avgusta 2016. godine u Grčkoj. U trenutku nestanka je imala 7 godina.

Barbara Vitez – nestala 25. novembra 2016. u Senti. U trenutku nestanka je imala 15 godina.

Gogan Milojković – nestao 24. marta 2021. godine u Španiji. U trenutku nestanka imao 38 godina.

Damir Kocan (46) – nestao 31. jula 2023. godine u Švajcarskoj.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare