NVO o pismu Radislava Krstića - propuštena šansa da se govori o zločinima?

Krstić, prvi osuđenik Haškog tribunala kome se u presudi govorilo o genocidu u Srebrenici, uzburkao je javnost u regionu pismom iz maja ove godine u kome priznaje krivicu za genocid, podržava Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici, izražava kajanje i želju da ode u Potočare i pokloni se žrtvama, piše Glas Amerike.
"U jednom delu javnosti postoji nerazumevanje da priznanje krivice ne menja samu presudu. Presuda je takva kakva je, ovo je jedna od prvih presuda koje su donete za genocid u Srebrenici, ovaj čovek je na kraju osuđen na 35 godina zatvora zbog nekih od najstrašnijih krivičnih dela po međunarodnom krivičnom pravu. To ovo priznanje ne menja", rekla je Todorović za Glas Amerike.

Ona je ukazala da je ono gde je priznanje moglo da ima važan uticaj promena načina na koji politički akteri u Srbiji i Republici Srpskoj govore o genocidu u Srebrenici, ali se to ne dešava.

"Nama je Rezolucija o Srebrenici (u UN) bila centralni deo kampanje za beogradske izbore i ta strašna zloupotreba tog dokumenta, širenje neistina šta ona znači i šta će biti njene posledice, uključujući i ogromne neistine o tome šta u njoj piše. Javnost je tim povodom bila strašno obmanuta", dodala je Todorović.

Ona smatra da se negiranje koristi kao politička strategija i da tu leži važnost ovog priznanja i onoga šta se u njemu kaže - ovakav tekst je važan u kontekstu suprotstavljanja tom narativu.

"Za priznanje je bolje da ga imamo, nego da ga nemamo. To je za mene užasno važna stvar i mislim da je posebno važna u ovom političkom trenutku u Srbiji u kom negiranje i poricanje genocida više nisu incidenti, već je to postalo pravilo i sastavni deo državne politike", kazala je Todorović.

Sofija Todorović podseća i na to da su svedoci i žrtve i tokom procesa govorile da bi im, pored presuda, značilo i da kod zločinaca postoji drugačiji odnos prema počinjenom delu, odnosno da oni sami priznaju krivicu.

Todorović navodi da ovaj Krstićev zahtev nije prvi zahtev za ranije puštanje na slobodu, već treći i da su prethodna dva bila odbijena.

"Zbog toga mislim da bi bilo kakvo prevremeno puštanje bilo pogrešna odluka", kazala je Todorović i istakla da su mnogi drugi osuđeni za ratne zločine došli u Srbiju i da su njihove presude relativizovane u Srbiji, a tako nešto ne treba da se dešava.

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je da pismo haškog osuđenika i nekadašnjeg komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske Radislava Krstića, u kojem je priznao krivicu za genocid u Srebrenici i izrazio kajanje, važno ne samo za Srbiju, nego i za žrtve.

Kandić je za Glas Amerike rekla da nije bitno da li je Krstićev iskaz iskren, već da je mnogo važnije to što je "neko ko je bio komandant Drinskog korpusa, ko je učestvovao u izvršenju genocida, priznao to, vrlo detaljno, vrlo argumentovano".

"To je nešto što je važno ne samo za Srbiju, nego i za žrtve. Bez obzira na to što je mnogo godina prošlo od optužnice i suđenja Krstiću, ipak je došao trenutak da on to kaže. On godinama nije menjao svoje stavove, nije priznavao taj genocid, iako je podnosio molbe za prevremeno puštanje na slobodu, ali sada on piše pismo tako da bude dostupno javnosti", kazala je Kandić.

Ona je ocenila da je njegovo pismo izazvalo prezir "kako kod vlasti, tako i kod većine političkih stranaka opozicije".

"Javnost je potpuno indiferentna, mediji su potpuno indiferentni, rekla bih da se može lako tumačiti kao prezir, ćutnja i ignorisanje onoga što je on rekao u pismu. To je sve pokazatelj veoma lošeg stanja u Srbiji, da vlast ovo vrlo jasno ignoriše i prezire, da je on izdao taj 'Srpski svet', da je izdao narativ o Srebrenici", navela je Kandić.

Prema njenim rečima, vlast ga pljuje ćuteći, on za vlast ne postoji, priznavanje genocida ne postoji i svi imaju zadatak da zapravo prećute ovo priznanje.

Krstić, prvi osuđenik Haškog suda kome se u presudi govorilo o genocidu u Srebrenici, uzburkao je javnost u regionu objavljivanjem svog pisma iz maja ove godine u kome priznaje krivicu za genocid, podržava Rezoluciju UN o Srebrenici, izražava kajanje i želju da ode u Potočare i pokloni se žrtvama.