Nije se desilo: Čist vazduh u Srbiji - lakše se diše, ali "malo sutra"

Prema podacima sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine, u decembru 2023. godine više od 10 gradova u kojima se prati kvalitet vazduha imalo je više od 15 dana kada su izmerene vrednosti zagađujućih PM 10 čestica bile veće od dozvoljenih 50 mikrograma po kubnom metru. Novi Pazar bio je rekorder - imao je 29 od 31 dan sa većim nivoom zagađenja.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kazao je za N1 da ozbiljnost situacije i neozbiljnost nadležnih pokazuje podatak da se zakon prekrši već u prvim mesecima godine.

Državna Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) redovno kasni sa analizom kvaliteta vazduha, pa je tako tek u oktobru 2023. objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2022.

I taj zakasneli izveštaj pokazao je da se stanje vazduha u zemlji stalno pogoršava, pa je broj gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom sa 19 u 2021. povećan na 21 u 2022. godini.

I što bi rekli, umesto da ide na bolje, stvari - cupkaju u mestu ili idu u kontra smeru. Pa se postavlja pitanje - da li se strategije, planovi i uputstva pišu tek "reda radi" ili postoji tračak nade da "tamo gore" sedi neko ko ima volje, a i snage, da stvari usmeri na pravi kolosek?

"Ne vidimo razlike ove zime u odnosu na prethodne sezone, zimi beležimo prekoračenja u celom regionu. A kod nas su učestale suspendovane čestice malih prečnika - 2,5 ili 10mm, ali koje u sebi nose druge zagađujuće materije koje uopšte ne merimo ovim crvenim i ljubičastim bojama", izjavio je Dejan Lekić.

Ko su najveći zagađivači?

Prema rečima stručnjaka, u Beogradu i okolini je nekoliko izvora zagađenja.

"Da izuzmemo toplane u Beogradu, jer su one, osim jedne, sve prešle na gas. Ostaje industrija, termoenergetski sektor - TA Nikola Tesla i Kostolac, industrija u Smederevu, NIS u Pančevu. Takođe, suspendovane čestice se emituju u saobraćaju, oko 10 posto suspendovanih čestica dolazi od automobila, a onda i srednja i mala ložišta. Oko 80 posto su mala ložišta i kotlarnice, ali taj odnos se u toku dana menja - kada imate saobraćajni pik, učešće zagađenja sa te strane ide i do 20 odsto", pojasnio je Lekić.
Vlada Srbije je 8. decembra 2022. godine, nakon više od godinu dana, konačno usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine. U njemu, ambiciozno, stoji cilj - da se emisije zagađujućih čestica PM 10 i PM 2,5, inače najvažnijih faktora zagađenja vazduha u Srbiji, prepolove do 2030. godine.

Sa njima će se, kako je napisalo nadležno ministarstvo, prepoloviti i broj akutnih smrti od zagađenja, kao i mnogi drugi važni parametri, a nivo kvaliteta vazduha u Srbiji bi najzad imao šansu da ispuni kriterijume koje je uspostavila EU.

A procene su da u Srbiji samo od akutnih posledica zagađenja česticama PM 2,5 svake godine umre gotovo 10.000 ljudi.

Pored niza mera koje Program preporučuje u sferama industrije, a posebno energetike, kao i poljoprivrede, važan činilac je i energetska tranzicija individualnih ložišta. Kako bi se ostvario željeni cilj, neophodno je da do 2030. godine 55 odsto domaćinstava u Srbiji zameni stare peći na čvrsta goriva manje zagađujućim alternativama.

Za gradove koji su posebno pogođeni zagađenjem – a to su Beograd, Niš, Kragujevac, Užice i Valjevo – ove brojke moraju biti mnogo veće: primera radi, u Užicu, program predviđa stopu tranzicije od 80 odsto kako bi taj grad „prodisao“.

Za stanovništvo su ključne i mere koje se tiču putničkih vozila, program predviđa da je neophodna državna intervencija u tržište automobila, između ostalog, zabranom uvoza automobila bez filtera za čestično zagađenje, kao i prelazak sa zastarelih “dizelaša” na vozni park koji odgovara savremenim evropskim standardima emisije (pre svega tzv. Euro 6).

Dozvole i (ne)dozvoljeno

Da to "sutra" može da bude i "prekosutra", pokazuje jedan primer. Naime, od 220 preduzeća velikih zagađivača u Srbiji, samo njih 53 ima integrisane dozvole koje garantuju da posluju u skladu sa očuvanjem živone sredine i zdravlja ljudi.

Za izdavanje tih dozvola bilo je potrebno čak 17 godina.
Ipak, postoji i nedoumica da li i oni koji ih poseduju poštuju zakon, jer Ministarstvo za zaštitu životne sredine prošle godine nije odgovorilo na pitanje N1 koliko puta je intervenisala nadležna inspekcija.

Poslednji takav slučaj desio se u Železari u Smederevu koja čak i ima tu dozvolu. Naime, u julu prošle godine na internetu se pojavio snimak na kome se video gust oblak narandžasto-crvene prašine nad Železarom u Smederevu. Lokalno stanovnuištvo tada se žalilo na probleme s peckanjem u grlu i otežanim disanjem. Građani nisu dobili informaciju šta se tada desilo i ima li posledica po zdravlje.

Dozvolom se odobrava rad novih postrojenja, rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja. Ove dozvole, osim Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdaju još nadležna tela u pokrajini, te lokalne samouprave.

Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine izdate su 53 dozvole. Među njima su pomenuta železara u Smederevu, Holcim, Knauf, razna postrojenja Zorke iz Šapca, Tehnogas, Juhor, cementara Kosjerić, Apatinska pivara, Karlsberg, cementara Lafarž, Keramika Kanjiža, Rafinerija nafte Pančevo, Vindija, Hajneken, IGM Mladost Leskovac, Sojaprotein….

Na spisku onih koji bi trebalo, a nemaju dozvole, nalaze se veliki zagađivači poput Termoelektrane Nikola Tesla A i B, TE Kostolac, toplane u Beogradu, Nišu, Kruševcu.

Dozvole važe 10 godina i mogu se oduzimati ali i produžavati.

Takođe, u budžetu za 2023. godinu ministarstva za zaštitu životne sredine i rudarstva i energetike dobila su znatno više sredstava, ali to nije značilo i da će građani Srbije uskoro početi da dišu manje zagađen vazduh. Razlog tome je - sve gore navedeno - nedovoljno sredstava, preusmerenje na "važnije stvari", nedostatak kadrova i propisi koji se ili ne primenjuju ili se njihova primena odlaže, a veliki zagađivači - i dalje nesmetano truju.

Zbog toga će kako stvari stoje nedavno, sa godinu dana zakašnjenja usvojeni Program zaštite vazduha u Srbiji do 2030. godine sa Akcionim planom ostati mrtvo slovo na papiru pošto ne postoje preduslovi za njegovu primenu.

Podsetimo, prema Programu zaštite vazduha do 2030. godine, Srbija do 2030. godine treba da smanji emisije sumpor dioksida (SO2) za 92 odsto, azotnih oksida (NOx) za 60,6 odsto, PM 10 čestica za 50,9, a PM 2,5 za 58,3 odsto, lako isparljiva organska jedinjenja (VOC) za 28,3 odsto i amonijaka (NH3) za 20,5 odsto.

Sitno, sitno...

A kad ne sme da se dira u krupne zagađivače, da se radi nešto "na sitno".

I baš ovih dana stigla je vest da je glavni grad dobio drugi po redu bio-foto reaktor, odnosno "tečno drvo".  Taj, drugi prečišćivač u gradu postavljen je na Terazijama kod broja 45. Prvo je postavljeno u Makedonskoj ulici.

Kako su naveli oni koji su ga postavili, "tečno drvo" menja dva stabla stara deset godina, ali i predstavlja zamenu za 200 kvadrata travnjaka. Da li je to adekvatna zamena za prirodno drvo i dovoljna da Beograđani dišu čistiji vazduh, procenite sami.