(Intervju) Nikola Jovanović: Beograd ne može biti talac privatnih interesa i kombinacija

Gradonačelnika Beograda od početka protesta je teško, gotovo nemoguće videti. Osim izuzetno retkog pojavljivanja u javnosti Aleksandar Šapić se pojavljuje na sudu u parnici koju je protiv njega pokrenuo Nikola Jovanović, iz organizacije Centar za lokalnu samoupravu (CLS), koji je i nekadašnji gradski odbornik.

"Protiv Aleksandra Šapića sam podneo i civilnu i krivičnu tužbu zato što je u kontinuitetu na najprimitivniji način vređao mene i moje saradnike. Nas (CLS) vidi kao glavne protivnike čiji glas mora ugasiti. Prvo smo bili smo "plaćenici" nekih iz opozicije, pa Kentkarta, a na kraju i Vesićev (Goran, bivši zamenik gradonačelnika Beograda, op.a) plaćenik. Imajući u vidu koliko sam se borio da Goran Vesić ne bude više siva eminencija u Beogradu, nisam mogao da prećutim i tražio sam nadoknadu štete za načinjene uvrede. Sav iznos po tužbi uplatiću za decu sa Kosova i Metohije.

Do sada se Šapić odazivao, imali smo dva suočavanja na kojima je priznao da nema nikakvih dokaza za svoje tvrdnje, ali je odbio da se javno izvini. Smatram da se ovim postupkom borim za sve koji imaju kritičko mišljenje i koji žele da se neke stvari promene na bolje, a nisu na pozicijama moći. Beograd nije ničiji plen, već grad kome svi koji smo ovde rođeni i odrasli dugujemo deo svoje energije i vremena, kako bismo ga ostavili boljim za one koji dolaze posle nas. Gospodin Šapić to ne razume, jer on više voli Trst i Barselonu. Zato mu poručujem da nas neće ni ućutkati, ni zaplašiti. Tek se zagrevamo", započinje intervju za portal N1 Nikola Jovanović.

Kako ste se osećali kada vas povezuju sa Kentkartom, Vesićem?

"Cilj njegovih napada jeste da se svi oni koji slobodno iskazuju svoje mišljenje i stav osećaju loše i zastrašeno. Što bi rekao jedan poznati glumac - Beograd je malo i naš. CLS i ja ranije kao gradski odbornik smo kritikovali ugovor sa Kentkartom i još 2022. godine bili protiv toga da se produži ugovor. Smatrali smo da Grad treba da preuzme njihovu opremu na šta je imao pravo, a naplatu prevoza treba da preuzme Grad Beograd, Sekretarijat za javni prevoz. Taj iznos bi trebalo da se investira u novi vozni park GSP poput električnih autobusa, u saobraćajnu infrastrukturu.
Umesto toga, gospodin Šapić kupuje novu opremu od firme "Bus logic" pod velom tajne. Mi smo otkrili da je oprema koštala 4.5 milijardi dinara, uključujući info table na stajalištima.

Zatim osniva novo gradsko preduzeće za naplatu karata na čije čelo postavlja svog druga čija je jedina referenca to što je bio suvlasnik picerije. Pritom ta firma Beograđane košta više od Kentkarta, sa svim zaposlenima i troškovima.

Novi sistem nikad nije profunkcionisao, pa Šapić odustaje od naplate karata i besplatan prevoz prestavlja kao svoju "originalnu” ideju. Ironija je da on zadržava gradsku firmu za naplatu prevoza koji je sada besplatan, što bi i za Monti Pajton bilo previše. A kako danas plaćamo prevoz? Kroz subvencije iz gradskog budžeta za prevoznike koje godišnje iznose 300 miliona evra, što je za 100 miliona više nego pre Šapića.

Zloupotreba je način delovanja vlasti

Da li se sudite sa još nekim iz uprave Grada?

"Goran Vesić je pokrenuo dva postupka protiv mene, zbog četiri saopštenja CLS-a. Jedan postupak je završen u moju korist, drugi je još u toku, ali i tu će se pokazati da su sve naše informacije i stavovi tačni".

Beogradu nedostaje kanalizacija, fabrika za prečišćavanje otpadnih, bolji javni prevoz, svedoci smo neplanske gradnje, ruše se ili planiraju da se ruše simboli Beograda... Šta izdvojiti kao najveći problem?

Mene užasava da trećina grada nema kanalizaciju, a 300 hiljada domaćinstava nema centralno grejanje, što je glavni uzrok aerozagađenja. Vozimo se lošim vozilima, nemamo rečni saobraćaj, ne prerađujemo otpadne vode. Beograd nema važeći Generalni urbanistički plan (GUP), jer nije usvojen. Nema ni strategiju razvoja Grada. To su obavezna dokumenta koja nisu usvojena.

To je zato što gradskom urbanisti i gradonačelniku odgovara da ne postoji krovni urbanistički i strateški razvojni dokumenti, da bi kroz detaljne urbanističke planove upisivali šta im padne na pamet. Na mikro lokacijama mogu da crtaju šta im padne na pamet. To je njihov modus operandi. Primer za zloupotrebu je i plan Zaštite zelenih površine koji je usvojen 2019. godine, ali je paradoksalno, SNS podneo amandman da taj plan nije obavezan, već da služi kao indikativan i konsultativan prilikom usvajanja klasičnih urbanističkih planova".

Kako vidite Beograd, koji bi pravac trebalo da zauzme kada je u pitanju razvoj? 

Beograd bi trebalo da bude ekonomsko, trgovinsko i saobraćajno čvorište u regionu. Imamo strateški položaj koji treba da valorizujemo, da Beograd bude evropski Hongkong po razvoju i standardu. O tome niko ne razmišlja, zato Beograd više nema industriju, zaostaje u tehnologijama, nema kapitalnih investicija.

O sličnim ciljevima govore i vlasti...

"Stanje na terenu je suprotno. Osim stanogradnje, sve drugo stagnira. Na koji način je danas Beograd čvorište bilo čega? Broj međunarodnih polazaka vozova i autobusa se smanjio, berza ne radi, industrija ne radi. Svi gledaju da kupe nešto van grada, zbog gužvi, zagađenja i stresa.

Milijardu i 200.000 evra za privatne prevoznike 

Zašto vlasti ne prave mostove? To je velika investicija i - infrastrukturni projekat, na čemu stalno potencira aktuelna vlast.

"Ova vlast nema strpljenja niti kapaciteta da radi na srednji rok, niti veruju da će toliko trajati. Zato gledaju da sve što mogu naplate odmah. Kako? Tako što brže-bolje zaključuju ugovore i javno-privatna partnerstva koja ćemo mi plaćati decenijama, a oni potencijalno dobijaju korist odmah. Primeri za to su višegodišnji ugovori sa privatnim prevoznicima u Beogradu, velike nabavke turskih i kineskih tramvaja i autobusa preko operativnog lizinga, kao i najavljena privatizacija javne bezbednosti u Beogradu.
Tu pre svega mislim na potpisivanje ugovora sa konzorcijumom privatnih prevoznika "BG bus prevoz" koji je preuzeo ogroman broj linija od grada, za koga je BIRN navodio da su, a to je tačno, glavne firme bliske sa kontroverznim biznismenom Zvonkom Veselinovićem. Taj posao je vredan 1,2 milijarde evra.

Kako ocenjujete izjave gradonačelnika koji prvo najavljuje kupovinu vozila za gradski prevoz, pa ih otkazuje. "Najsvežiji" je primer najave kupovine novih trolejbusa da bi mesec dana kasnije najavio njihovo potpuno ukidanje?

"Jedini razlog za ukidanje trolejbusa jeste to što gradonačelnik hoće da firmi "Strela" iz Obrenovca ustupi linije koje sada drži GSP sa trolejbusima. Pošto po zakonu privatnik ne može da prevozi putnike tramvajima i trolejbusima, trolejbuse treba zameniti električnim autobusima, pa onda taj podsistem ustupiti Streli. Srećom, zahvaljujući sindikatima Centar, Pravda i Sloga, kao i studentima, Grad je privremeno odustao od ovog posla sa Strelom i od ukidanja trolejbusa.

Šta treba da bude najbolje rešenje? Beograd bi trebalo da kupi 100 novih trolejbusa, ali za GSP, a za to da povuče povoljna sredstva od međunarodnih banaka.

"Formiranje tužilačke policije smanjilo bi zavisnost tužilaštva od MUP"

Da li se ovakvi ugovori mogu osporiti ukoliko se pojavi sumnja da su štetni po Beograd?

Ti ugovori će biti revidirani, tu spora nema. Beograd ne može biti talac određenih privatnih interesa i kombinacija ranijih gradonačelnika koji su gledali naš grad kao plen. Što se tiče velikih tendera, podsećam da je CLS unapred rekao da će prethodnu nabavku 25 tramvaja dobiti turska Bozankaja, a nabavku poslednjih 150 gasnih autobusa turski BMC i Otokar.
Kako su to pošteni i fer tenderi, ako mi unapred objavimo s kim je napravljen dogovor? Tender za 300 novih gasnih autobusa se sprema za dve kineske fabrike: jedna je "Higer", druga je "Golden dragon". Trebalo je da bude otvaranje ponuda 22. aprila, ali je (prošle nedelje) odloženo za maj.

Zato borba protiv kriminala i korupcije mora biti prioritet, jer se u suprotnom bližimo finansijskom kolapsu, a i situaciji da buduće gradske vlasti zavise od sumnjivih biznismena i loših dilova.

Zato Centar za lokalnu samoupravu predlaže formiranje tužilačke policije, koja bi smanjila zavisnost tužilaštva od MUP-a, jer MUP uvek vodi neki političar koji po pravilu nije sklon nezavisnom pravosuđu.

Takođe smo u završnoj fazi izrade Bele knjige kriminala i korupcije, koja će biti od velike pomoći pravosuđu i državnoj reviziji.

Šapić bi uveo privatnu policiju

U poslednje vreme primetno je da poslove obezbeđivanja državnih objekata preuzimaju privatne firme. Kako gledate na to?

"Zalažem se za to da Beogad ima svoju, odnosno prestoničku policiju, koja odgovara gradonačelniku i odbornicima. Svi veliki gradovi u Evropi u svetu imaju svoju policiju, poput Metropoliten policije u Londonu. Tu bi radili ljudi koji poznaju grad i koji su spremni da iskorene pre svega trgovinu drogom, nasilništvo, huliganizam i teška krivična dela. To je rešenja za bezbednost u Beogradu".

Time se bavi i regularna policija.

"Da, ali je loša komunikacija između grada i MUP-a. Nema zajedničkih radnih grupa, sastanaka, izveštavanja, radi se o potpuno odvojenim sistemima, što je besmisleno. Načelnik beogradske policije odgovara samo svom ministru i direktoru policije, a nema nikakvu obavezu prema gradonačelniku i gradskoj skupštini. Može da se desi velika policijska operacija ili teroristički akt, a da gradonačelnik ne bude ni obavešten. Centralizacija je užasna stvar za građane. Svi misle da Beograd centralizuje ostatak Srbije, a u stvari je Beograd isto pogođen. Republika je uzela od Beograda policiju, vodoprivredu, osnovne škole, domove zdravlja, bolnice, javni gradski servis.

S druge strane, Aleksandar Šapić ima potpuno drugačiji plan od mene. On želi da javnu bezbednost Beograda prepusti privatnom obezbeđenju. To je glavni problem i opasnost za sve nas u narednom periodu. U pitanju su kompanije poput T&M group solutions i Atlas security, kojima se je već obećan ovaj posao.

U Zakonu o privatnom obezbeđenju se sugeriše da ono treba da bude angažovano samo za zaštitu privatnih objekata i lica, a da se izbegava njihovo angažovanje za čuvanje objekata u javnoj i državnoj svojini. Aktuelni gradonačelnik ide i ogroman korak dalje i želi da ih angažuje i za pozorničku ulogu, da takvi likovi patroliraju ulicama i vrše javnu bezbednost.

Osim što za ovo nema zakonskog osnova, ovakve firme za privatno obezbeđenje često nemaju valjane licence, njihovi pripadnici nisu prolazili bezbednosne provere i valjanu obuku. MUP ne vrši ozbiljan nadzor na njima, što je takođe preduslov da oni uopšte nešto rade.

Firme koja sam pomenuo su bile angažovane za dolazak lažnih birača u Beograd pred lokalne izbore, učestvovale u incidentima ispred gradske skupštine, punile Pionirski park kao ćaci. Ovo jednostavno ne smemo dozvoliti.

"Omogućiti građanima da biraju direktno gradonačelnika, odbornika..."

Da li bi još nešto institucionalno ili na neki drugi način radikalno menjali?

"Ključna stvar je omogućiti građanima da biraju direktno, imenom i prezimenom, svog gradonačelnika, predsednika gradskih opština i odbornike. Samo kad su ih građani direktno birali, onda oni odgovaraju građanima, a političkim partijama i svom partijskom šefu. Takve mogućnosti treba uvesti u čitavoj Srbiji, a ja bih uveo i mogućnost da građani biraju i svoje narodne poslanike.

Danas 40 odsto narodnih poslanika dolazi iz Beograda, uglavnom se radi o licima koja ne bi mogla ni da pobede u svom ulazu za mesto upravnika zgrade. Kako oni mogu da predstavljaju narod, koji za njih nije ni čuo? Nije ni čudo što se ljudima smučila skupština i stranačka politika. Bez promene izbornog zakonodavstva, nema promene ni političke elite, a sve nas to onemogućava da sprovodimo volju naroda i promenimo sistem, što priželjkuju i studenti i velika većina građana.

Ključni problemi u Beogradu i Srbiji mogu da se reše za četiri godine. Ali ljudima se svesno ubija nada, usađuje osećaj nemoći, da bi izgubili pojam o vremenu koje leti i prestali da drže vlast odgovornom.

Promena izbornog sistema, tužilačka policija, nezavisno pravosuđe, izgradnja infrastrukture, prečišćavanje reka, vrhunski javni prevoz i eliminacija aerozagađenja, sve se to može uraditi u dogledno vreme. Ali moramo se organizovati i složiti oko ovih principa, svi - studenti, građani, struka i esnafi. To će biti misija Centra za lokalnu samoupravu u narednom periodu", zaključio je Nikola Jovanović.