Nikola Stanković, odbornik Kreni-promeni u Skupštini grada Beograda poručio je da ambrozija guši Beograd i da to nije problem koji je nerešiv, te da Uprava grada mora da reši ovaj problem.
„I ja sam neko ko pati od problema koje izaziva ambrozija i siguran sam da svako od vas u svom okruženju ima nekog ko se ovih dana guši zbog ambrozije. Nije normalno da se u 21. veku ljudi bukvalno guše od polena ambrozije“ poručio je Stanković.
On je istakao da je kao odbornik Kreni-Promeni u Skupštini grada Beograda, postavio odborničko pitanje i uputio zahtev za informacije od javnog značaja tražeći informaciju, šta je grad Beograd uradio u protekle četiri godine na suzbijanju i uništavanju ambrozije na teritoriji grada Beograda, Akcioni plan koji je Skupština grada usvojila 30. jula 2020. godine, koliko je novca građana Beograda opredeljenoi da li je on zaista namenski potrošen na postupak suzbijanja i uništenja korova ambrozije.
Pročitajte još:
„Koncentracija polena ambrozije u vazduhu u Beogradu je visoka i daleko iznad graničnih vrednosti. Svaki peti građanin pati od problema koje izaziva polen ambrozije kojim je grad bukvalno zatrpan tokom ovih meseci“ istakao je Stanković i skrenuo pažnju da je granična vrednost polenovih zrna ambrozije za jedan dan 30 polenovih zrna po kubnom metru, a u periodu kada ona cveta u Beogradu je prethodnih sezona zabeleženo i po 800 polenovih zrba ko kubnom metru.
„Iz Agencije za zaštitu životne sredine upozoravaju da je ambrozija svih prethodnih dana u „crvenom“ i da je uveliko prešla 300 polenovih zrna po kubnom metru što je 10 puta više od dozvoljene granične vrednosti. Zbog toga su čekaonice pedijatrija i opštih odeljenja u domovma zdravlja i bolnica proteklih dana prepune pacijenata koji se žale na respiratorne probleme prouzrokovane pre svega alergijom na ambroziju“ istakao je Stanković.
On podseća da je Skupština grada Beograda je 30. jula 2020. usvojila akcioni plan za suzbijanje ambrozije za period od 2020. do 2029. godine. Ovim akcionim planom konstatovano je da je pokrivenost teritorije Beograda na kojoj se radi suzbijanje korova ambrozije nezadovoljavajuće mala, i da je površina na kojoj je potrebno uništavati ambroziju iznosi gotovo 8.660 hektara, a da je do 2020. godine rađeno na suzbijanju ambrozije na svega 120 hektara.
„Očekujemo odgovor od nadležnih iz Gradske uprave, pre svega iz Sekretarijata za zdravstvo ali i svih ostalih šta su uradili i šta će konkretno uraditi da reše problem ambrozije u Beogradu i da omogiće građanima da normalno dišu tokom ovog doba godine“ zaključio je Stanković.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare