Ninić i Marković o Bloku 63: Deo opšteg urbanističkog haosa, vlast stimuliše divlju gradnju

Podsetimo, danima su trajali protesti nezadovoljnih stanara novobeogradskog Bloka 63 zbog najavljene gradnje kompleksa od skoro 40.000 kvadrata na mestu zelenih površina. Protiv urbanističkih planova, donetih, kako je saopšteno, isključivo u interesu investitora, bunili su se i građani Niša. Imaju li građani šanse protiv investitora? Na koji način se njihovim potrebama prilagođavaju urbanistički planovi Gradskih uprava? Kako dolaze do dozvola i da li je investitor iznad svega?

"Ovo što se ovih dana dešava u Bloku 63 su praktično dva problema. Jedan problem se vezuje za investitora iz Konkord vesta, to je jedna zgrada unutar samih blokova na zelenoj, odnosno javnoj površini. To je sada park u kome se igraju deca. Drugi problem je između 'petice', zgrade koje je napravila Građevinska direkcija Srbije i zelene površine koja je služila za igru dece. Po planskim dokumentima, to je do pre izvesnog vremena bila zelena površina, dok nije izvršena prenamena. Saznali smo da je menadžer jednog beogradskog restorana zapravo lice koje pretenduje tu da gradi, s tim što se vlasnik restorana ograđuje od te investicije", kazao je Ninić.
Ninić, koji je i sam stanovnik tog bloka, kaže da je od komšija uspeo da sazna da su građani podnosili brojne primedbe u postupku izrade planskih dokumenata, ali da nikada nisu dobili odgovor od gradskih vlasti.

"Građani su nemoćni sve dok ne izađu na ulicu. Ja ne verujem da će moje komšije moći da spreče tu gradnju. Mislim da će je samo odložiti na neko vreme, dok se ne održe lokalni izbori u Beogradu, a nakon toga će investitori nastaviti sa svojim ponašanjem. Odnosno, gradske vlasti će praktično omogućiti investitorima da se ponašaju tako na teritoriji celog Grada Beograda i cele države. Ovde je u pitanju interes kapitala i zaštita privatnog kapitala, ovde nema javnog interesa. Koliko god nas gradska vlast ubeđivala da je to u skladu sa planskim dokumentima, ovde je pitanje kako su ta planska dokumenta doneta", istiće Ninić.

Dodaje da javnost ne zna ništa o Komisiji za planove, niti zna ko u toj komisiji odlučuje, kao i na koji način se to radi.

Nejasno je i koji se kriterijumi koriste, ali se čuje od ljudi koji su referenti u oblasti građevinarstva da je ovo "opšti urbanistički haos".

Na pitanje koji je interes države da štiti ovu vrstu privatnog kapitala, odgovara da se "vladajuće stranke finansiraju od divlje gradnje".

Radmilo Marković navodi da je uhapšeni predsednik Palilule Aleksandar Jovičića samo "šraf" u kompletnom mehanizmu ove vlasti i da građani ukoliko žele legalno da grade, moraju da na svakom koraku plaćaju mito.

"To je opštepoznata stvar. Ne dao Bog da uđete u Katastar, da vam nešto treba odatle. Tu se bukvalno znaju tarife", naglašava Marković.

Ukazuje da je pravosuđe veoma bitno za sadašnju situaciju u oblasti građevinarstva, jer je ono zaduženo za nelegalnu gradnju i konstatuje da je veoma neuspešno u borbi protiv nje.

"Imamo i sporazume koje sklapaju sa osumnjičenima, koji su uglavnom uslovne kazne ili par hiljada evra. Znači, sazidaš sedam spratova bez dozvole, ne platiš nikakvu naknadu, platiš par stotina hiljada kazne i tebi je super. Šta ti fali uslovno da 'odležiš'? Zati sudovi potvrđuju takve sporazume, iako je više nego očigledno da to nisu pravi investitori, a to se lako utvrđuje iz samog materijalnog stanja koje oni imaju. Imamo i Više javno tužilaštvo u kome postoji na desetine predmeta u vezi sa nezakonitim ozakonjenjima, koja tamo stoje godinama... I imamo Tužilaštvo za organizovani kriminal koje se nakon teksta BIRN-a nije zapitalo: 'Čekaj, ako imaš na svim opštinama isti mehannizam kriminalnih dela, koji ide u jednom smeru, kako to nije organizovani kriminal'", ukazuje Marković.

Ninić smatra da je SNS našla dva načina za finansiranje svojih kampanja i svojih funkcionera, sa jedne strane su javne nabavke i tenderi, a sa druge strane javašluk u urbanizmu i reketiranje investitora.

Oba sagovornika su se složila da su "investitori iznad svega" u našoj zemlji, kao i da je "sistem divlje gradnje vrlo organizovan - mnogo bolje organizovaniji od države".

"To je vrlo postoje jasna pravila ko kome šta dođe, koliko šta košta. Država garantuje zaštitu praktično svakome ko je spreman da plati novac i da učestvuje u tom lancu korupcije", zaključuje Ninić.