Bez skijaške sezone, ali ne i bez odmora: Novu godinu na Divčibarama dočekalo više od četiri hiljade gostiju

Da je snega bilo dovoljno za skijanje, poseta bi bila i za 30 odsto viša tvrde divčibarski turistički radnici. Gosti ne žale za snegom, već ističu svež i čist vazduh na ovoj planini, koji nam, očigledno, svima sve više nedostaje.

Poslednjih godina smeštajni kapaciteti u ovom planinskom centru su znatno obogaćeni kada je u pitanju hotelski smeštaj i objekti u oblasti domaće radinosti.

Ugostiteljski radnici tvrde da su cene smeštaja zadržane na prošlogodišnjem nivou kako bi Divčibare bile pristupačnije većem broju turista.

Cena polu pansiona u hotelima za vreme novogodišnjih praznika na ovoj planini kretala se od šest i po do 11 i po hiljada dinara, dok se cene apartmana od četiri do 12 hiljada dinara.

Branka Ilić, turizmološkinja i dobar poznavalac prilika na ovoj planini, kaže da je nakon dugi niz godina najzad krenulo ulaganje u izgradnju infrastrukture u ovom planinskom centru i da su se pomerili sa "mrtve" tačke.

"Stabilno je snabdevanje strujom, uloženo je dosta novca u vodosnabdevanje, asfaltirana je glavna ulica i još nekoliko saobraćajnica, a prošla godina je obeležila izgradnjom primarne kanalizacione mreže", kaže Ilić.

Poslednjih godina na divčibarskim padinam kao pečurke niču novi građevinski objekti. Znači li to da se i Divčibare kreću putem urbanizacije kao što je to slučaj sa Zlatiborom?

"Svi govore o toj opasnosti zlatiborizacije Divčibara. Mislim da su Divčibare daleko od toga. Divčibare su oduvek imale neki svoj šmek, neki svoj duh. Bez obzira na izgradnju i znatno povećanje smeštajnih kapaciteta zadnjih godina sigurna sam da Divčibare neće imati u perspektivi taj put", zaključuje turizmološkinja Branka Ilić.

Kojim putem idu Divčibare najbolje znaju oni koji o tome odlučuju. A oni izgleda nisu imuni na ponude investitora