Za početak avgusta kosovske vlasti su najavile primenu recipročnih mera za srpska dokumenta pri ulasku na Kosovo, kao i početak preregistracije srpkih tablica gradova na Kosovu na kosovske tablice pod oznakom RKS. Ne žele da vide KM tablice, a reciprocitet je u glavi Aljbina Kurtija i zemalja Kvinte, poručuje predsednik Srbije. Ljudi koji na Kosovu žive kažu merama će biti najviše pogođeni i pitaju da li je Beograd učinio dovoljno da pitanje tablica reši na korist građana.
Stikeri za srpske tablice pri ulasku na Kosovo do daljeg su na snazi. I to nisu jedini papiri koji će, prema najavama iz Prištine, trebati onima koji imaju srpske lične. Za ulazak na Kosovo je predviđeno izdavanje deklaracionog lista. Kako u Prištini kažu, reč je o recipročnoj meri, zbog činjenice da Srbija takav dokument izdaje za kosovske lične karte.
„Kada pričate o reciprocitetu, po kom to osnovu, gde to piše. Piše u glavi Aljbina Kurtija i zemalja Kvinte. Ni iz čega to pravo nisu izvukli. Ni iz čega što se tiče ličnih karata“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
POVEZANE VESTI:
Istovremeno je najavljena preregistracija KM, PR i drugih srpskih tablica koje glase na gradove na Kosovu, koje najčešće voze Srbi sa Kosova. Ove tablice prema odluci Prištine bi trebalo da budu zamenjene RKS tablicama.
Predsednik Srbije kaže nikada ništa nije bilo zbog tablica već zbog „bezobzirnosti jedne strane“.
„A sva suština nije u tome, nije ni u KS ni u RKS tablicama, ne interesuje to njih. Njih interesuje samo da nigde ne postoje KM“, dodao je Vučić.
Koga odluke iz Prištine najviše pogađaju?
„Najviše uticaja će ova odluka imati na one ljude koji žive na Kosovu, a koji još nemaju kosovska dokumenta. Svakako će to malo zakomplikovati prelaz na Jarinju, Merdaru, Brnjaku i drugim prelazima“, objasnila je Milica Andrić Rakić iz NVO Nova društvena inicijativa.
Odluka pogađa i one koji žive van Kosova. Iz Bujanovca je ranije stigla reakcija da kosovska vlada ovom odlukom „žrtvuje“ Albance u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, „zarad dnevnopolitičkih interesa“.
„Ali pokušavaju da sebe zaštite na neki način. Za sada nema nikakvih rezultata da će Kosovo da ukine te mere. Ili prosto nemoguće je da se te mere ograniče da važe za Srbe, ne važe za Albance, onda bi to bila krajnje jedna diskriminacija“, smatra Nikola Lazić iz Bujanovačkih.
Za to vreme na severu Kosova je u toku kampanja protiv preregistracije vozila. Organizatori ove kampanje javnostni nepoznati. Ova kampanje se može posmatrati na dva načina, smatra Ana Marija Ivković, novinarka iz Kosovske Mitrovice.
„Kao jedan igrokaz za širu javnost, pre svega srpsku, kako bi se sakrile posledice dijaloga u kojem se jednostavno ne vodi briga o građanima. Ili kao protivljenje registraciji. Ako se radi o protivljenju preregistraciji, a ne tom igrokazu, onda se postavlja pitanje koja je zapravo alternativa za one koji odluče da zbog toga ne preregistruju svoje automobile“, kaže Ivković.
Smatra da je Beograd trebalo ranije da nasluti da će Priština nakon prošlogodišnje krize pokrenuti pitanje srpskih registarskih oznaka.
