U Srbiji se nabavljaju paravani, a u regionu nove tehnologije na izborima: Kako to sprečava krađu glasova

Od svih zamerki na izborni proces, koje su poslednjih godina iznosili domaći i međunarodni posmatrači, opozicija i građani, vlast je rešila da se pozabavi pitanjem paravana zbog čega je RIK raspisao hitnu javnu nabavku za 30.000 komada za predstojeće izbore.

Predsednik Aleksandar Vučić je odgovarajući na kritike objasnio da je to preporuka ODHIR-a.

"Nama je bolje da to ne radimo, ali je ODIHR to tražio. Mi treba da izdvojimo sedam, osam miliona evra za to čudo zato što su oni tražili da ispunimo sve ODIHR-ove preporuke", rekao je Vučić 19. avgusta novinarima u Kuršumliji.

Kako je za N1 objasnio Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA, uvođenje paravana jeste jedna, ali ne i jedina preporuka ODHIR-a iz 2023. i 2024. godine, koja se odnosi na tajnost glasanja. Ostale preporuke tiču se edukacije birača o značaju tajnosti glasanja, prava birača i prevencije grupnog glasanja.

U preporuci iz 2024. godine navodi se i važnost ažuriranja podataka o prebivalištu, a godinu dana ranije državi je preporučeno da obezbedi adekvatne prostore za biračka mesta kako bi se sprečile gužve.

Od ostalih preporuka koje se tiču tajnosti glasanja, tu su i one koje se odnose na izmene zakonskih rešenja o glasanju van biračkog mesta.

“Ono što je moglo da se unapredi u pogledu organizacije i sprovođenja glasanja je dakle kampanja edukacije birača i to ne samo o njihovim pravima i načinu glasanja, već i tome kako prepoznati i šta uraditi kada se primete nepravilnosti, da se unaprede standardi i uslovi za prostorije u kojima su biračka mesta, kao i unapređenje procedure prijave za glasanje van biračkog mesta”, rekao je Dimitrijević za portal N1.

Govoreći o samim paravanima, koji se spominju u ODHIR-ovoj preporuci broj 28 iz 2024. godine, Dimitrijević je ranije u programu N1 rekao da njihova kupovina predstavlja maskiranje pravih problema u izbornom procesu. A to su, dodao je, pritisci na birače, nekažnjivost nasilja i medijska neravnopravnost.

Nove tehnologije na izborima u zemljama u regionu?

Poslednja u nizu država okruženju koja je uvela nove tehnologije u izborni proces je Bosna i Hercegovina, koja će ih na teritoriji cele zemlje primeniti na izborima planiranim za narednu godinu.

Kako je za portal N1 objasnio Dario Jovanović iz koalicije „Pod lupom“, to više nisu nove već proverene tehnologije, koje se već godinama koriste u mnogim evropskim zemljama.

Prva novina je uvođenje elektronskih uređaja za identifikaciju birača. Građani će na izbore dolaziti sa nekim od tri važeća dokumenta – ličnom kartom, vozačkom dozvolom ili pasošem. Njihovim skeniranjem na ekranu se prikazuju fotografija i drugi relevantni lični podaci koji se odnose na konkretnog birača. Sledeći korak je skeniranje otiska prsta onoga ko je došao na glasaje. Tada se na ekranu pojavljuje nova fotografija sa ličnim podacima. Ukoliko se ta dva dokumenta poklope, birač može da nastavi glasanje. Ovaj korak predstavlja autentifikaciju, odnosno potvrdu da je onaj ko je došao na biračko mesto zaista vlasnik lične karte koju je sa sobom poneo.

„Tada se štampa potvrda koju birač potpisuje“, dodao je Jovanović i objasnio da se na ovaj način sprečava duplo glasanje, glasanje umesto mrtvih koji su i dalje upisani u birački spisak i druge zloupotrebe identiteta, jer je sistem uvezan i isti birač ne može ponovo da glasa na nekom drugom biračkom mestu.

Sprečava se manipulacija s praznim listićima

Istovremeno, dupla automatizovana provera identiteta sprečava manipulaciju sa praznim biračkim listićima.

Jovanović je podsetio da je na prethodnim izborima bilo zabeleženo da je na jednom biračkom mestu bilo zloupotrebljeno 300 od 700 praznih listića, koji su naknadno popunjavani.

Druga novina je to što se popunjen listić više neće ručno ubacivati u glasačku kutiju, već će biti stavljen u skener koji je montiran na vrhu glasačke kutije. Aparat će glasački listić skenirati i evidentirati glas, a potom listić povući i ubaciti u kutiju. Fotografija svakog ubačenog listića čuva se na serveru, a na samom listiću se nalazi QR kod čijim se skeniranjem vidi fotografija koju je skener zabeležio prilikom ubacivanja u kutiju.

Sagovornik N1 objašnjava da se na ovaj način sprečava menjanje izborne volje posle zatvaranja izbornog mesta i brojanja glasova. To se ranije dešavalo tako što se nešto dopisivalo na listićima, čime su važeći listići pretvarani u nevažeće i na taj način se političkim protivnicima oduzimali glasovi i umanjivao izborni rezultat.

Aparat je u mogućnosti da sam obradi rezultate glasanja, a Dario Jovanović ističe da je tokom pilotiranja sistema utvrđeno da je prosečno potrebno 92,7 sekundi da se obradi jedno biračko mesto i dobiju rezultati glasanja. To znači da bi javnost skoro odmah po zatvaranju birališta mogla da zna rezultate izbora.

Ipak, glasovi će se i dalje brojati i ručno, a potom upoređivati rezultati do koje su došle izborne komisije sa onima iz skenera. Ukoliko dođe do odstupanja radiće se dodatna provera glasova.

Jovanović kaže da će na taj način biti nemoguće menjati izbornu volju tokom transporta biračkog materijala, odnosno unošenjem lažnih rezultata u zapisnike sa biračkih mesta. On podseća da je na prethodnim izborima bilo primera da su rezultati toliko čudni i upućuju na nepravilnosti, ali da Centralna izborna komisija nikada nije odobravala ponovno brojanje glasova jer je takozvani „test tačnosti“ bio dobar.

„Ovim smo rešili problem izbornog dana, jer bi samo idiot pokušao da sa ovakvim sistemom krade glasove. Međutim, nismo rešili probleme sistemske korupcije i zarobljene države, a to su pritisci na birače i pretnje otpuštanjem, davanjem socijalnih beneficija za obezbeđene sigurne glasove ili korupcija“, kazao je Jovanović.

Nove tehnologije uprkos državi: Tražili ih građani, podržao visoki predstavnik

Uvođenje novih tehnologija u izborni proces BiH došlo je na zahtev koalicije „Pod lupom“ i podršku tadašnjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita. Odnosno, kako Jovanović kaže, reforma je sprovedena uprkos, a ne zahvaljujući državi i politici.

On ističe da bez obzira na etničku ili entitetsku pripadnost, preko 83 odsto birača podržava ovakve novine jer su građani BiH u svim delovima zemlje prepoznali problem.

„Da nije bilo javnog konsenzusa i pritiska građana, ne bi imali ništa. To je skoro jedina reformska oblast u kojoj BiH beleži napredak“, rekao je Dario Jovanović.

On je istakao i veliki značaj međunarodne zajednice, koja je takođe uvidela problem i aktivirala Bonska ovlašćenja, a visoki predstavnik je izvršio pritisak na CIK da sprovede ove reforme. Preduslov su bile izmene izbornih zakona, koje je takođe nametnuo visoki predstavnik.

„Suštinski, ovo ne odgovara nijednoj opciji, osim onima koji su govorili da su pokradeni. Najveći protivnici bili su HDZ i SNSD Milorada Dodika. Drugi protivnici, kao što je HDZ 1990, pravdali su da se prvo mora rešiti hrvatsko pitanje u BiH“, kazao je sagovornik N1 i dodao da je kod drugih postojala podrška, ali pre svega deklarativna.

Sistem je isproban na 450 biračkih mesta na ranijim izborima, a u 98 odsto slučajeva sve je bilo u redu, dok su u dva odsto zabeleženi uglavnom tehnički problemi – da se skener zaglavi ili da članovi biračkog odbora ne znaju kako da ga pokrenu, mada je bilo i primera da mašina važeći listić proglasi za nevažeći.

Kako je zaustavljen „bugarski voz“?

„Bugarski voz“, odnosno unošenje unapred popunjenog glasačkog listića na biračko mesto, dok se prazan listić iznosi i napolju popunjava kako organizatoru ove izborne krađe odgovara, zaustavljen je u Bugarskoj primenom tehnoloških rešenja na samim biračkim mestima.

Poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) u Skupštini Srbije Jelena Milošević bila je član posmatračke misije Saveta Evrope na parlamentarnim izborima održanim 2. aprila 2023. godine u Bugarskoj. Kako je ispričala po povratku u Srbiju, mašina za glasanje iskorenila je „bugarski voz“ u zemlji u kojoj je nastao.

"Ova mašina je iskorenila čuveni 'bugarski voz' i slikanje listića. Funkcioniše tako što se ubaci kartica, izabere željena politička opcija i nakon toga se štampa listić, koji se potom ubacuje u glasačku kutiju. Mašina ima zaštitu displeja, pa paravan nije potreban i niko ne može znati kako je neko glasao. Na taj način je pritisak na birače i dokazivanje lojalnosti svedeno na minimum, gotovo iskorenjeno", kazala je tada Milošević.

Dodala je da je druga novina na izborima u Bugarskoj bila "snimanje i emitovanje uživo procesa brojanja glasova".

Crna Gora je takođe pokušala da zaustavi krađu glasova na sam dan izbora i to elektronskom identifikacijom birača. Na izborima 2023. godine uvedeni su elektronski čitači ličnih dokumenata.

Kako je tada objasnio Bojan Klačar iz Cesida, osnovna razlika u odnosu na glasanje u Srbiji su čitači ličnih isprava, kao i to što glasački listići sadrže i isečak koji se otcepljuje.

„Posledično tome postoji pečaćenje listića i to pečatom koji se namerno ošteti pre početka glasanja. Na taj način otklanja se mogućnost da dođe do kasnijih zloupotreba s glasačkim listićima, a pre svega da se ne dozvoli ‚bugarski voz‘“, istakao je Klačar svojevremeno.

Crnogorski sistem je, međutim, imao i manjkavosti jer elektronski čitači nisu bili povezani među sobom, pa je teorijski birač sa istim dokumentom mogao da se pojavi na više biračkih mesta, zbog čega su ih iz civilnog sektora zvali „velika lupa“.

Albanija: Mašine za glasanje i identifikacija čitanjem otiska prsta

Novine u proces glasanja Albanija je uvela 2021. godine, kada su uvedene mašine za glasanje i elektronska identifikacija birača očitavanjem biometrijskih podataka, odnosno otiska prsta. Svemu je prethodila izmena pravnog okvira kojim se reguliše glasanje, a koja je sprovedena 2020. godine.

Centalna izborna komisija Albanije je na biračka mesta rasporedila više od 5.500 uređaja na više od 3.300 biračkih mesta, a glasanje u Albaniji sada izgleda tako što se građani prilikom dolaska na biračko mesto identifikuju očitavanjem otiska prsta. Otisci prstiju sakupljeni tokom izbornog dana se čuvaju i međusobno upoređuju kako bi se utvrdilo da li je na nekom mestu došlo do duplog glasanja.

Posle identifikacije, birači u Albaniji glasaju putem mašina sa ekranima na dodir, na kojima biraju kandidate. Kada se proces glasanja na mašini završi, aparat štampa popunjeni glasački listić.

Stari problemi

Međutim, ni u slučaju Albanije nove tehnologije nisu uspele da reše neke stare probleme, što je primetio i ODHIR u svom izveštaju o parlamentarnim izborima održanim 2025. godine. Kako su naveli posmatrači ODHIR-a, na dan izbora izostajalo je poštovanje propisanih procedura, a zabeleženi su i slučajevi zastrašivanja birača i i uticaja na sam proces glasanja.

"Vidimo da je napredak i dalje potreban u razvoju šire političke kulture kako bi se ojačalo poverenje i obezbedilo da dobro upravljanje dopre do svih nivoa društva", naveo je u izveštaju Simon Bili, šef posmatračke misije. 

I u Albaniji je u kampanji zabeležena zloupotreba javnih resursa i funkcionerska kampanja, ukazao je ODHIR, dodajući da je podrivena nezavisnost i raznovrsnost medija i to netransparentnim finansiranjem i koncentracijom vlasništva. ODHIR zaključuje da je to dovelo do mešanja u uredničku nezavisnost i samocenzure kod novinara, kao i negativnog uticaja na količinu i kvalitet informacija koje su dostupne javnosti.