Aktivista Omladinskog centra CK13 iz Novog Sada Ozren Lazić i Igor Mitrović iz organizacije Adra upozorili su u Novom danu TV N1 da ljudi koji su u problemu beskućništva ne samo da su nevidljivi za građane, već i za državu. "Nakon toga je mnogo lako, da na nekom ko je nalik predmetu sa strane, da neko iskali svoj bes na njemu", istakao je Mitrović, osvrćući se na ubistrvo novosadskog uličnog muzičara Kristijana Kostića Blekija.
Mitrović je rekao da su ljudi u problemu beskućništva nevidljivi pre svega za državu, pa za običnog čoveka. „Kada bismo ih učinili vidljivijim, takva bi se reakcija predupredila“, kazao je on.
Kao primer je naveo izdvanje ličnih dokumenata beskućnicima, koje je zakonski moguće, ali koje ume da potraje i po godionu dana, zbog čega mnogi ljudi odustaje iako im je lična karta preduslov za ostvarivanje mnogih drugih prava.
„Ako nemaju dokumenta faktički su nevidljivi, ne mogu da pristupi socijalnoj zaštiti, lečenju. Mi pomognemo korisniku da ode u policijsku stanicu i podnese zahtev za ličnu kartu. Ko nema registrovano prebivalište, naloži se Centru za cocijalni rad da prijave osobu na toj adresi. Neretko se dešava da patrola ode na teren, ustanovi da osoba nije u parku u kom je rekla da boravi, i odbije zahtev“, kazao je Mitrović ističući da se u druguostepenom postupku u 100 odsto slučajeva takva odluka obori i naloži se izdavanje lične karte, ali da sve to predugo traje.
Mitrović je rekao da je istina i da se u mnogo uređenijim zemljama, problemi ljudi u problemu beskućništva ne mogu rešavati bez civilnog društva, građana i poslovnog sektora, ali da su tamo uloge okrenute, jer je država predvodnik dok ovde „manji igrač pokušava da sanira uloge većih igrača“.
Istakao je da država npr. skoro da ne pominje beskućništvo u nacrtu strategije stanovanja, što pokazuje da jedan deo nadležnih uopšte ni ne vidi da je to problem.
Ozren Lazić je podsetio da Ustav Srbije ne prepoznaje pravo na stanovanje kao jedno od elementarnih prava, iako hiljade ljudi već živi na ulici, a veliki broj njih je u opasnosti od beskućništva.
„Beskućništvo ne znači samo nemati krov nad glavom, već živeti bez vode, struje, u skučenim prostorima, u sitauaciji da nismo sigurni da ćemo sa svojim primanjim moći da održimo ono što imamo“, objasnio je on.
Lazić je upozorio da se često stvara slika kako su osobe bez krova nad glavom same krive za svoju socijalno-ekonomsku sizuaciju, iako je reč o sistemskom problemu koji, kako je rekao, sistemski treba i rešavati.
Slučaj ubistva uličnog svirača u Novom Sadu je, kako je naveo, primer vidljivog nasilja, ali postoji, kako je dodao, i sistemsko nasilje koje mnogo tiše, suptilnije i podrazumeva da ljude kojima je potrebna pomoć i koji odu u Centar za socijalni rad da dobiju uputstva šta bi trebalo da urade, nema ko da sprovede kroz sistem, zbog čega mnogi odustanu.
Pored toga, ljudi koji su u problemu beskućništva su svakodnevno izloženi stigmatizaciji, žive mnogo kraće i češće bivaju izloženi nasilju.
Gosti Novog dana su istakli i da treba raditi na tome da ljudi koji su u problemu beskućništva postanu aktivni članovi zajednice, jer dok se pomoć samo svodi na zadovoljavanje elementarnih potreba, ti ljudi se dodatno pasiviziraju i postaju objekti sistema koji ih na neki način proizvodi takvim.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare