Novi dan: U Srbiji se 1. maj slavi, jer nam je to jedan od retkih slobodnih dana

Vesti 03. maj 202111:12 > 11:13 8 komentara

Psihološkinja i istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš i izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi upozorile su, povodom Međunarodnog praznika rada, da se u Srbiji radno vreme neprestano produžava i proširuje, te je u šali konstatovano da je uzrok našeg slavljenja za Prvi maj, to što je to jedan od retkih slobodnih dana za većinu zaposlenih u zemlji.

Bradaš je u Novom danu TV N1 konstatovala da se sa Prvim majem dešava nešto slično kao sa Međunarodnim danom žena – 8. martom, koji je takođe proistekao iz borbe za prava, a sveo se na proslave.

Podsetila je da su radnici pre više od 130 godina ustali za svoja prava, zahtevajući bolje uslove rada, i tzv. „tri osmice“ – osam sati rada, osam sati odmora, i osam sati razonode.

Povezane vesti:

„Sad kad pogledate podatke koliko ljudi rade danas i uporedite sa zemljama EU – zaposleni u Srbiji rade pet sati više od proseka zemalja EU“, istakla je Bradaš i dodala da više od polivine zaposlenih radi u atipičnim oblicima radnog vremena, odnosno smenski, noću i vikendima.

Jakobi se nadovezala šalom da je uzrok slavljenja Prvog maja u Srbiji to što je to jedan od retkih slobodnih dana za većinu zaposlenih u zemlji.

„Problem je u tome što se naše radno vreme neprestano produžava i proširuje, od kada smo počeli da radimo od kuće, rad je postao gotovo neprestan“, upozorila je.

Jakobi je ukazala i da je trenutno velika tema u Evropi tzv. pravo na isključenja, odnosno na to da nakon što je vaše radno vreme završeno, poslodavac više ne može da vam šalje imejlove ili da traži da još nešto uradite.

Istakla je da mnogi ljudi posao iz kancelarije nose kući, i nastavljaju da rade u svojim domovima, a taj rad nije kvantifikovan i zaposlenima ne donosi veću zaradu.

Žene naročito pogođene zbog rada od kuće

Gošće Novog dana navele su i da su u takvim okolnostima naročito pogođene zaposlene žene, koje istovremeno moraju da rade, ali i da vode računa o deci i obavljaju kućne poslove.

„Mi smo videli da veliki broj žena počinje da radi na poslu tek uveče, tek kada završi sve poslove kod kuće“, rekla je Jakobi.

Radu od kuće usprotivila se i Sarita Bradaš, upravo zato što, kako je objasnila, rad ima socijalnu funkciju, a zatim i zato što se odlaskom na posao jasno razdvajaju uloge roditelja i uloge radnice ili radnika.

Poručila je i da u regularnim uslovima treba sistemski raditi na usklađivanju privatnog i profesionalnog života, a to se trenutno ne dešava.

Zašto nema štrajkova i protesta?

Gošće Novog dana ocenile su i da se radnici u Srbiji retko odlučuju na štrajkove ili proteste zato što ne vide da će iz toga proisteći pozitivne posledice, zatim zato što osećaju socijalni pritisak, i to ne samo od poslodavca, već i od okružena – „dobro je da uopšte imaš posao“ – i konačno zato što nedostaje radničke solidarnosti.

U takvim okolnostima, važno je uloga sindikata, koji se, kako su podsetile, sve manje bave borbom za prava radnika i sve više se svode na učesnike u socijalnom dijalogu. Pritom su sindikalne organizacije uglavnom prisutne u javnom sektoru, dok u privatnom sektoru, naročito u srednjim i malim preduzećima, gotovo da ne postoje.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare