Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. U slučaju murala Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu je obrnuto. Naime, Opština Vračar saopštila je da su mural uklonile nadležne službe. Već kroz nekoliko sati rad nadležnih službi oprala je grupa mladića i lik na muralu je opet tu.
„Obaveštavamo javnost da je slikovni grafit na zgradi u ulici njegoševoj 38 i 38b uklonjen“, objavila je Opština Vračar na Istangramu.
Nije se osušila boja na ovoj objavi a ona je već postala zastarela. Kreč nije dočekao ni vreme ručka – grupa mladića ga je temeljno oprala i na fasadi zgrade opet se ukazao lik ratnog zločinca.
„Možemo da zaključimo dve stvari. Ili da Aleksandar Vučić, Aleksandar Vulin pa i Goran Vesić, koji je glavni u ovom gradu, ne vladaju ovim gradom, da su oni nemoćni, da nisu u stanju da kontrolišu šta se dešava u gradu, pa ni institucije da im nalože na vreme šta treba da rade i da uklanjanju te žvrljotine ili da mi jednostavno imamo neku parapolicijslku grupu koja pod okriljem države stavlja potpis ove vlasti“, kaže novinarka Antonela Riha.
Povezano:
Aktivistkinja Aida Ćorović navodi: „Kako god da gledamo je strašno i pogubno za sve nas. Dakle, da li zaista opština i država nemaju snage da se obračunaju sa pet, šest klinaca od 16, 17 godina? To je poraz za sve nas. I to mislim da je pored onoga, što jeste poruka u suštini da, mi, država stoji iza svega ovoga, a ako ne stoji, država priznaje potpuni kolaps i potpuni poraz“.
Istorija uklanjanja ovog murala obrnula je nekoliko krugova do sada.
Kada je gupa aktivista htela samostalno da ukloni rečeni omaž ratnom zločincu, policija je akciju zabranila i postavila se da zid čuva. Dve aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović su, revoltirane, mural gađale jajima, nakon čega su grubo privedene. Građani su izašli da protestuju, a drugi građani – zaštitnici lika, dela i nedela Ratka Mladića, da protestuiju protiv njihovog protesta.
Sledećeg dana kanta bele boje prekrila je crtež. I istog dana ju je grupa mladića temeljno oprala i postavila stražu. Potom je crna farba pljusnuta na mural. I ona je oprana, a mural docrtan. U međuvremnu je opština, kojoj su mural prijavili brojni građani, naredila stanarima zgrade da mural uklone. Oni nisu mogli da nađu firmu koja bi se posla prihvatila. Frabanje i pranje zida se ponovilo.
Pitanje murala osuđenom ratnom zločincu, kome ovo nije jedini zid sa kog gleda na prolaznike, je daleko više je od pitanja gradske estetike, kaže novinarka Antonela Riha. To je pitanje morala. „Kako je nekome heroj čovek koji je naredio ubijanje ratnih zarobljenika. To nisu neke dve vojske koje su se potukle u nekoj borbi. To je oko 8000 ljudi vezanih koji su klečali dok su ih drugi streljali. Kakvo je to herojstvo? To je ono što ja pitam“, kaže Riha.
Ratko Mladić pravosnažno je osuđen presudom Međunarodnog suda u Hagu na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti.
Komentari (38)
Vidi sve komentare