Novinarka BIRN o Šapiću: Javni funkcioneri moraju da odgovaraju na pitanja svih medija, da istrpe kritiku

Ona dodaje da, nažalost, ponašanje poput Šapićevog prolazi u ovom društvu, te postoje podobni i nepodobni mediji, kojima se uskraćuju informacije od javnog značaja.
A kada se radi o formiranju vlasti u Beogradu, na pitanje koliko je zaista odlučujuća uloga Aleksandra Jerkovića iz pokreta "Mi - Glas iz naroda" koji je navodno spreman na koaliciju sa SNS, Maksić kaže da se čini da se njegova pozicija tako predstavlja javnosti, i da očigledno postoje neki dogovori te koalicije i SNS.

"Oni su jedna mala stranka, prilično nedorasla situaciji s obzirom kako vode ove postizborne pregovore, ljudi koji su se našli u poziciji koja nije dorasla njihovoj političkoj snazi", ocenjuje.

Ističe, međutim, da je za građane najvažnije da dobiju informaciju da li se desila izborna krađa, "čekamo to od institucija, ali one su se izgleda tu uspavale".

Upitana šta će biti ako Ustavni sud ne odgovori na zahtev za poništavanje izbora koji su predali političari iz koalicije Srbija protiv nasilja ili ako proceni da izborne krađe nije bilo, ona kaže da ne zna šta će opozicija da odluči.

"Iza Ustavnog suda postoje drugi mehanizmi, videli smo da se to pitanje internacionalizuje", ocenjuje Maksić.

A koliki će biti uticaj rezolucije Evropskog parlamenta, koji treba 8. februara da raspravlja o izborima u Srbiji, ona primećuje da se naša vladajuća garnitura "nije nešto potresala na njihove izveštaje".

Dodaje da je, međutim, važno da se skrene pažnja "na te neke faktore koji imaju uticaja na domaću politiku".

"Naša i pozicija i opozicija itekako osluškuju šta dolazi iz Evrope", smatra ona.

Invazija na privatnost

Osvrnula se i na izveštaj BIRN "Invazija na privatnost", koji se bavio izveštavanjem medija i njihovim kršenjem privatnosti pojedinaca.
Izveštaj je pokazao da što mediji imaju veću produkciju, učestalije krše pravo na privatnost, i to najviše čine tabloidi.

Navodi da su našli u proseku dva gruba prekršaja na dan u odnosu na pravo na privatnost.

Kaže i da ima puno izveštaja u kojima se obelodanjuju lični podaci, naročito kada se radi o nesrećama, samoubistvima, porodičnom nasilju, potrazi za nestalim licima, kao i da se privatni podaci nalaze već u naslovu.

Kao primer navodi kada se u naslovu objavi nečije ime i prezime u pomenutom kontekstu, a u kršenja privatnosti spada i objavljivanje podataka o zdravstvenom stanju, mestu gde živi neka osoba, "a zapravo ti podaci nisu važni za izveštaje".

Međutim, nekada jesu važni, dodaje Maksić, navodeći slučajeve nestalih osoba, kada može biti korisno izneti lične podatke, a mediji mogu da budu korisni i u rasvetljavanju nekih situacija na koje društvo može da reaguje, poput poslednjih slučajeva akušerskog nasilja.

Ukazuje da je, ipak, važno da se ne pretera i da se nađe dobra mera.

Podseća i da su često na udaru medija maloletnici, naročito posle majskih masovnih ubistava u OŠ Vladislav Ribnikar i Duboni i Malom Orašju.

"To zna da bude praksa i inače, naravno da su masovna ubistva potpuno izvrnula medijsku scenu i način na koji izveštavaju. Maloletnici jesu nezaštićeni u tom tabloidnom izveštavanju. Imamo vrlo loš trend da one grupe u našem društvu koje treba da uživaju veći stepen zaštite - da su oni najviše na udaru", navodi ona.

Što se tiče sudskih postupaka oštećenih, kaže da ih podnose pojedinci, da najčešće dobiju te procese, ali da oni veoma dugo traju i materijalna naknada je mala, pa se postavlja pitanje čemu sve to.

BIRN se bavio i javnim nabavkama opreme za nadzor, i tu je detektovana 61 problematična nabavka, a najproblematičnija je oprema za prepoznavanje lica.

Za nabavku takve opreme i dalje ne postoji zakon koji će regulisati njeno korišćenje, te se koristi ta "siva zona".

Ističe da su vrlo retki slučajevi kada bezbednost može da zađe u privatnost i da je za to neophodna odluka suda.

"Ti slučajevi su tako retki da ne opravdavaju ovako masivnu nabavku sistema koji mogu da veoma zadiru u privatnost", ocenjuje.

Dodaje da u vremenu u kom živimo, "gde su naši privatni podaci svuda, granicu privatnosti treba da branimo, ne živimo u društvu koje je toliko nebezbedno, treba malo više da nas ubede da je kršenje naše privatnosti neophodno za održavanje naše bezbednosti".