"Novogodišnji voz" u Novom Sadu: Jednima je cinična distopija, gradonačelnik kaže da izaziva osmehe i dobru energiju

U gradu koji već godinu dana nema funkcionalnu železničku stanicu, na centralnom trgu stoji - voz.

Vesela novogodišnja dekoracija koja bi drugde bila samo ukras, u Novom Sadu se pretvorila u podsetnik na tragediju i stradanje 16 ljudi.

Za neke i dalje praznična slika, za druge pak simbol neosetljivosti.

N1: "Šta mislite o novogodišnjoj dekoraciji?"

"Fantastična je."

N1: "A šta mislite o voziću koji je postavljen?"

"Nisam ga ni videla… ovaj? Jako je interesantno i lepo."

"Da vozi koga? (u prolazu, ironično)"

"Za ovo što se izdešavalo u Novom Sadu, mislim da nije primereno."

"O voziću… sad ga vidim prvi put, nisam ga ni zagledao, ne znam šta da kažem, idem svojim poslom."

Kulturološkinja ovu postavku smatra provokacijom.

"Pomislila sam da je ovo jedna vrsta cinične distopije. Dakle, da nas po ko zna koji put suočava sa činjenicom da nažalost po ko zna koji put živimo u režimu koji uporno neguje tu raspolućenu stvarnost. Ta vrsta nepromišljanja šta će to da izvede i kakvu asocijaciju će da izvede u jednom gradu koji je imao tešku traumu je u najmanju ruku uvredljivo", kaže kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đukić.

Da takva simbolika nije bila namera novogodišnjeg vozića, tvrde organizatori manifestacije.

Kažu da dekoracija nema nikakvu tematsku niti namernu vezu sa tragedijom železničke stanice, te da se izvinjavaju svima kojima je izazvala neprijatnost ili podsetila na gubitke.

"Njegova ideja je jednostavna: da, makar na kratko, podseti ljude na radost, igru, porodicu i detinje oduševljenje u vreme praznika. Ni u jednom trenutku, ni u jednoj fazi pripreme, nije postojao koncept koji bi ga povezivao sa železnicom, infrastrukturom ili bilo kakvim događajem koji je zadesio grad", navodi Ninamedia.

Poveznicu nije video ni gradonačelnik.

U prazničnom saopštenju Žarko Mićin piše da je centar grada "preplavljen osmesima i dobrom energijom", da novootvorena podzemna garaža radi punim kapacitetom i da je ovo mesto gde su svi mogu da osećaju pripadnost.

"To je manir te autokratske raspolućenosti u smislu podele realnosti u kojoj je jedna grupa građana srećna a druga nije. Ta druga grupa ne da nije srećna, već se u svom gradu suočava sa političkim pritiscima, sa pravnim pritiscima, masovnim privođenjima", kaže Aleksandra Bosnić Đukić.

Godina koju Novosađani ispraćaju ostaće zasigurno upamćena po represiji nad pobunjenim građanima.