Predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić izjavio je da postoje institucionalni pomaci u zaštiti bezbednosti novinara i bolja komunikacija novinara i nadležnih, ali da i dalje najveći broj slučajeva ostaju u evidenciji nepoznatih izvršilaca.

Na predstavljanju godišnjeg izveštaja NUNS-a o slobodi medija i bezbednosti novinara u Srbiji, Đurić je kazao da postoji efikasnost u reakcijk nadležnih na pretnje novinarima ali da se postupci se zaustavljaju u fazi prikupljanja podataka.

Dodao je da shvatanje ugrožavanja sigurnosti nije onakvo kakvo su medijski radnici očekivali i da praksa „ne daje mogućnosti da se to promeni“.

Đurić je naveo da postoji bolje razumevanje institucija o novinarskom poslu, ali da i dalje ne postoji dovoljno razumevanje od strane policije.

On je napomenuo da i dalje postoje nerešene slučajevi u postupku unutrašnje kontrole, vezano za prebijanje i napade na novinare tokom demonstracija u julu 2020. godine

„Uprkos napretku koji postoji u komunikaciji, pokretanju slučajeva i dalje najveći broj slučajeva ostaju u evidenciji nepoznatih izvršilaca ili se odbacuju jer nije moguće dokazati ugrožavanje sigurnosti“, rekao je on na skupu „Cena istine – Bezbednost novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu“.

Napomenuo je da će izveštaj NUNS-a u celini uskoro biti dostupan.

Govoreći o delu izveštaja koji govori o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Đurić kaže da ta institucija ne obavlja samostalno svoju funkciju i da ne sprovodi zakone, kao i da selektivno i diskriminatorski stavlja određene emitere u povlašćeni položaj.

Naveo je i da nedostaje kontrola u nenamenskom trošenju sredstava putem konkursa jer se, kako je kazao, ne analiziraju potrebe.

Na skupu je prikazan i polučasovni film „Cena istine“, o novinarima koji su izloženi pretnjama i reakciji nadležnih institucija.