New York Times: Projekat porodice Tramp izazvao ostavke i krivične prijave u Srbiji

Tokom prošle godine, porodica Tramp je širom sveta potpisivala nove ugovore za razvoj nekretnina, često u saradnji sa stranim vladama, što je izazvalo brojne etičke dileme.

Međutim, samo jedan od tih projekata doveo je do javno najavljene krivične istrage lokalnih zvaničnika. Istraga je usledila nakon što je hrabra grupa srpskih kulturnih zaštitnika stala na put svojoj vladi i, posredno, bliskim rođacima moćnog američkog predsednika, piše New York Times.

Zet predsednika Trampa, Džared Kušner, ima ugovor sa srpskom vladom o izgradnji hotela i stambenog kompleksa vrednog pola milijarde dolara u centru Beograda. Projekat uključuje i Tramp organizaciju, kojom upravljaju predsednikovi sinovi Erik i Donald Mlađi, jer će luksuzni hotel nositi Trampov brend.

U novembru, nedelju dana nakon što je Tramp ponovo izabran, srpska vlada je omogućila projekat tako što je ukinula kulturnu zaštitu za objekat – ruševinu poznatu kao simbol patnje Srba tokom sukoba 1999. godine. To je otvorilo put Trampovom projektu.

Desetine arhitekata i istoričara kulture iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture digli su glas, optužujući vladu za kršenje zakona. Nekoliko dana nakon odluke vlade, poslali su pismo u kojem su naveli da status nepokretnog kulturnog dobra može biti ukinut samo ako stručni tim zavoda to odobri. A oni nisu dali takvo odobrenje.

"Od početka smo znali da je reč o političkoj odluci", rekla je Estela Radonjić Živkov, bivša zamenica direktora zavoda. Rekla je da su obaveštajne službe vršile pritisak da ne osporava odluku vlade, što je jasan znak koliko su srpski lideri zainteresovani za projekat. Ipak, ona je to učinila.

Sada, sedam meseci kasnije, projekat porodice Tramp postao je skandal u Srbiji i jasan primer koliko je jedna strana vlada spremna da ide daleko kako bi unapredila finansijske interese porodice Tramp. Ovo podseća i na učestale zabrinutosti da su poslovi porodice sve teže odvojivi od zvaničnih odluka predsednika Trampa.

"Čak i izgled da se američka spoljna politika koristi za ličnu finansijsku korist predsednika je u suprotnosti sa onim kako smo oduvek shvatali javnu službu", rekao je Daniel A. Vajner, ekspert za vladu iz nevladine organizacije Brennan Center for Justice.

Ako strani lideri veruju da mogu uticati na Trampa tako što će napuniti džepove njegove porodice, Vajner upozorava da to može narušiti njihove vlastite odluke.

Srpski studenti, koji vode masovne proteste protiv predsednika Aleksandra Vučića, iskoristili su ovaj projekat kao primer korupcije njihove vlade. Krajem marta hiljade ljudi protestovalo je ispred Generalštaba.

Prošlog meseca, oni i drugi kritičari proslavili su iznenadnu pobedu.

Tužilac za organizovani kriminal u Srbiji podigao je optužnicu protiv Gorana Vasića, šefa Živkove i direktora kulturnog zavoda, zbog zloupotrebe službenog položaja. Tužilaštvo tvrdi da je Vasić priznao da je falsifikovao dokument da bi opravdao ukidanje zaštićenog statusa.

Niko ne zna koliko će istraga ići daleko. Međutim, javno je postavljeno pitanje da li je ministar finansija Siniša Mali vršio pritisak na službenike za kulturnu baštinu da podrže projekat ili daju ostavku. Mali ima veze sa Belom kućom preko Ričarda Grenela, Trampovog dugogodišnjeg saveznika i specijalnog izaslanika.

Mali nije želeo da komentariše projekat zbog tekuće istrage. Kompanija Affinity Partners, čiji je vlasnik Kušner, kaže da će ugovor biti preispitan. Vučić je umanjio značaj istrage, tvrdeći da "nije bilo nikakve falsifikacije".

Izuzetna lokacija

Porodični projekat Trampa predviđa izgradnju hotela i stambenih kula na atraktivnoj lokaciji preko puta zgrade Vlade Srbije u centru Beograda.

On bi zamenio ruševine Generalštaba, vojne zgrade koja je teško oštećena u NATO bombardovanju 1999. godine, a šest godina kasnije proglašena zaštićenim kulturnim dobrom.

Politički analitičar Vujo Ilić kaže da Vučić "ima politički interes da se ovaj projekat realizuje kako bi dobio bolji pristup Trampovoj administraciji".

Suočen sa smenom premijera u martu i pozivima na vanredne izbore, Vučić želi da pokaže da ima kredibilitet kod svetskih lidera, navodi Ilić. Tu su i drugi bilateralni problemi, uključujući američke tarife i podršku Srbiji za ulazak u EU.

Portparol Bele kuće Stiven Čang rekao je da "sve što predsednik Tramp radi, radi za dobrobit američkog naroda". Vučić nije odgovorio na zahtev za komentar, ali je prošle godine rekao da je "umro od smeha" na ideju da je koristio ovaj projekat za politički uticaj na Trampa.

U aprilu je Vučić otputovao na Floridu s ciljem da se sastane sa predsednikom, ali je uspeo da se vidi samo sa Rudolfom Đulijanijem, bivšim Trampovim advokatom koji je sada izgubio licencu. Državna televizija Srbije je saopštila da je Vučiću naglo pozlilo i da je morao da prekine putovanje.

Ipak, Vučić je ove godine istakao dve posete Trampovog najstarijeg sina. "Srdačan razgovor sa Donaldom Trampom mlađim o bilateralnim odnosima Srbije i SAD", rekao je Vučić nakon sastanka 11. marta.

Sledećeg meseca, objavio je fotografiju kako razgleda prase za pečenje koje će poslužiti na večeri sa Trampovim sinom. Sredinom 2024. je posetu Kušnera nazvao "inspirativnom".

"Za Vučića je zaista važno da istakne koliko je blizak sa Trampom za domaću publiku", rekao je Ilić.

"Sastanak sa porodicom Tramp je kao da se direktno sastaješ sa Trampom."

Još 2013. godine Donald Tramp je razmatrao lokaciju u Beogradu za hotel. Ideja se ponovo pojavila u njegovom prvom predsedničkom mandatu. Grenel, Trampov pregovarač za odnose Srbije i Kosova, podstakao je srpske lidere da razmotre razvoj lokacije uz američke investicije.

Posle Trampovog gubitka na izborima 2020, Grenel je pozvao Kušnera da preuzme projekat i bio je jedan od ranih posrednika. Grenel se sastao sa Vučićem 2022. i 2023. i objavio fotografije sa Maliem iz 2021.

Na jednoj slici, Grenel je imao ruku oko Malog uz natpis: "Uvek je dobro vreme sa Sinišom Malim u Beogradu." Video prikazuje njih dvojicu kako pevaju zajedno na glasnoj zabavi u prepunom beogradskom klubu. Grenel nije odgovorio na pozive za komentar.

Do maja 2024, srpska vlada je sklopila dogovor sa kompanijom povezanoj sa Kušnerom.

Dogovor je predviđao 99-godišnji besplatan zakup zemljišta, koji bi mogao da se pretvori u vlasništvo bez naknade, prema nacrtu ugovora koji je pregledao New York Times. Kao nadoknadu za zemljište, srpska vlada će dobiti 22 odsto profita od razvoja, prema izvorima upućenim u sporazum.

Srpski ministar javno je zahvalio Malom "na energiji i trudu koji je uložio u projekat".

Rani jutarnji poziv

Bilo je prepreka: Zavod za zaštitu spomenika kulture nije želeo da podrži projekat. Dubravka Đukanović, arhitekta i profesorka koja je vodila zavod, bila je protiv promene statusa lokacije.

U intervjuu je rekla da bi kompleks, koji je dizajnirao poznati srpski modernistički arhitekta, trebalo da se restaurira i koristi za javne svrhe.

U junu 2024, pozvana je na sastanak sa ministrom finansija Sinišom Malim. Olivera Vučković, direktorka paralelnog gradskog zavoda, takođe je pozvana, prema izvoru koji je želeo da ostane anoniman zbog bojazni za posao.

Mali je, prema rečima tog izvora, imao jasan zahtev - podržite projekat ili podnesite ostavku.

Đukanović je rekla da je odmah dala ostavku zbog tog sastanka, ali nije želela da daje dalje detalje zbog istrage. Vučković nije bila dostupna za komentar.

Situacija je bila napeta još šest meseci, do Trampove pobede na izborima. 14. novembra, srpska vlada je objavila da je ukinula zaštićeni status lokacije.

U zavodu za kulturu, Živkov je rekla da su odmah pripremili pismo u kojem su naveli da je vlada "grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu". U pismu se navodi da ako vlada može da krši sopstveni zakon u ovom slučaju, "bilo koja kulturna baština koja smeta investitoru ili predstavlja političku ili drugu prepreku može biti uklonjena na isti način".

Dok se spremala za posao u 7.30 ujutru 18. novembra, Živkov je dobila poziv od pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA), državne obaveštajne službe. Oni su je čekali u zavodu.

U dva naredna telefonska poziva, "snažno su joj savetovali" da odustane. Međutim, ona je bez ustezanja poslala pismo – potpisano od strane svih 50-ak stručnjaka zavoda – vladi i Ministarstvu kulture.

Organizacija Europa Nostra, vodeća nevladina organizacija za zaštitu kulturne baštine u Evropi, zauzela je isti stav, ističući da stotine stručnjaka i brojni drugi smatraju da sudbina lokacije "ne sme da zavisi od kratkoročnih političkih i/ili komercijalnih interesa, već od poštovanja vladavine prava".

Nije jasno da li je upravo to pismo izazvalo krivičnu istragu. Direktor zavoda je privremeno zadržan na ispitivanje, a sredinom maja optužen za zloupotrebu položaja. Još nije izašao pred sud.

Ijan Brek, glavni pravnik kompanije Affinity Partners, Kušnerove firme, odmah je po objavi vesti otputovao u Beograd, prema izvoru koji je želeo anonimnost zbog poverljivosti poslovanja. Srpski zvaničnici rekli su mu da je spor oko administrativne greške, ali Kušnerov tim i dalje procenjuje situaciju.

U međuvremenu, tužilaštvo nastavlja istragu. Živkov je rekla da je krajem maja bila na ispitivanju.

Prema tužilaštvu, još 34 osobe su na listi za saslušanje.