Protiv direktora televizije N1 i glavnog urednika portala te televizije podneta je tužba sa zahtevom za obeštećenje od milion evra. Podnosilac tužbe je Telenor, sve agresivniji prema firmi United Media, preduzeću u čijem se vlasništvu nalazi nekoliko srpskih medija, među kojima i sama televizija N1, piše portal Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa.
U iščekivanju da se Komisija za zaštitu konkurencije izjasni o sporazumu između preduzeća za telekomunikacije Telenor, u vlasništvu investicionog fonda PPF, i privrednog društva Telekom Srbija, čiji je većinski vlasnik država – sporazumu koji predviđa davanje dozvole preduzeću Telenor za korišćenje optičke komunikacione infrastrukture i sadržaja koje proizvede Telekom – postoji rizik od toga da će se žestok sukob između Telenora i Telekoma sa jedne strane i preduzeća United Media sa druge premestiti u sudske odaje, piše OBC Transeuropa.
Povezana vest
Petog februara ove godine privredno društvo Telenor podnelo je tužbu Višem sudu u Beogradu protiv direktora televizijske stanice N1 Jugoslava Ćosića, glavnog urednika portala N1 Nikole Stojića i preduzeća Adria News LLC, optužujući ih za vođenje medijske kampanje protiv sporazuma između Telenora i Telekoma, i tražeći nadoknadu štete u iznosu od 113.235.628 dinara (oko milion evra).
U tužbi se tvrdi da su televizija i portal N1 objavili gomilu netačnih informacija o privrednom društvu Telenor, tačnije, u pogledu saradnje između Telenora i Telekoma, informacija koje bi, prema podnosiocu tužbe, činile sastavni deo klevetničke kampanje koja bi Telenoru nanela znatnu materijalnu štetu.
Privredno društvo Telenor je objavilo da je podnelo tužbu i protiv privrednog društva United Media B.V. sa sedištem u Holandiji, Srpske kablovske mreže LLC sa sedištem u Beogradu, preduzeća Adria News s.a.r.l u Luksemburgu i Adria News LLC u Beogradu, zbog nelojalne konkurencije, precizirajući da još uvek nije doneta odluka o iznosu obeštećenja koje namerava da zatraži.
Kako se došlo do milion evra
Jedan od možda najzanimljivijih aspekata celog događaja jeste upravo kako se došlo do milion evra nadoknade štete.
„Po našem mišljenju, tužba je konfuzna, nerazumljiva i nepotpuna. Pored toga, optužba je neosnovana. Smatramo da ne postoje preduslovi za traženje nadoknade štete jer tuženi nije izvršio nikakvu nezakonitu radnju. Samim tim, potpuno je apsurdno govoriti o iznosu obeštećenja. Podnosilac tužbe tvrdi da traženi iznos odgovara šteti koja proističe iz gubitka korisnika, šteti koja je naneta njegovom profesionalnom imidžu i bonitetu, kao i resursima koje će Telenor morati da uloži radi obnavljanja svog profesionalnog imidža i ugleda“, objašnjava za OBC Transeuropa Miloš Stojković, jedan od advokata televizije N1.
Stojković dodaje i da je, prilikom obračuna traženog iznosa obeštećenja, Telenor koristio neke potpuno neodgovarajuće kriterijume. Na primer, u tužbi se govori o zakonom predviđenim kaznama radi zaštite konkurencije što – kako navodi Stojković – nema nikakve veze sa dotičnom tužbom.
„Poštovali smo sve profesionalne standarde. Uz to, stalno smo upućivali pitanja i Telekomu i Telenoru u pogledu njihove saradnje i njihovih ciljeva. Tačno je da je i finansijer televizije N1 umešan u ovaj događaj, ali smo, kada smo odlučili da pratimo ovu priču, uzeli u obzir dve činjenice. Prvo, država je većinski vlasnik privrednog društva Telekom. Drugo, u nekim dokumentima koje je sastavio Telekom potvrđuje se da je cilj njegove saradnje sa Telenorom okončanje poslovanja SBB i United Group, što je scenario koji bi, ako se dogodi, onemogućio SBB i United Group da finansiraju medije čiji su vlasnici. To su dva pitanja od velikog javnog interesa“, objašnjava za OBCT direktor televizije N1 Jugoslav Ćosić.
Ćosić dodaje i da se sve informacije koje objavi N1, uključujući one objavljene na portalu televizije, zasnivaju na dokumentima čiju tačnost je potvrdio Telekom. Naglašavajući da njihove priče nisu bile fokusirane na privredno društvo Telenor, Ćosić objašnjava da Telenor i Telekom dele isti cilj okončanja poslovanja SBB i United Group, zbog čega, i ako Telenor jeste pretrpeo štetu, sigurno je nije pretrpeo zbog informacija objavljenih od strane N1, već kao rezultat svoje saradnje sa Telekomom.
U odgovoru na tužbu podnetu od strane Telenora protiv N1 može se pročitati da tužba ima mnogobrojne manjkavosti u formi i suštini, zbog čega bi trebalo da bude odbačena. Uz to se tvrdi da je tužba potpuno neosnovana.
Jedna od glavnih teza odbrane jeste da je saradnja između Telenora i Telekoma – čiji su ciljevi suprotni načelu slobodne konkurencije i rizikuju da proizvedu antikonkurentne posledice – tema od javnog interesa, i da javnost ima pravo da bude informisana. Odbrana tvrdi i da nema ničeg problematičnog u načinu na koji je N1 govorila o ovoj temi, pošto je poštovala sve moralne norme i profesionalna pravila, uključujući obavezu provere tačnosti informacija, sa dužnom pažnjom.
Privremena mera
Telenor je propratio obe podnete tužbe zahtevom za primenu privremene mere protiv N1, tražeći da se Jugoslavu Ćosiću i Nikoli Stojiću zabrani da, tokom celog perioda trajanja postupka, objave bilo kakvu informaciju ili komentar o najavljenom sporazumu između Telenora i Telekoma, pod pretnjom kazne od tri stotine hiljada dinara (oko 2.500 evra) za svaku objavljenu informaciju.
„U prvom postupku, Viši sud je odbacio zahtev Telenora za primenu privremene mere, smatrajući ga neosnovanim, a zatim je odbacio i žalbu na tu odluku, time potvrđujući neosnovanost zahteva za privremenu meru. Što se tiče drugog postupka, Telenor je podneo sličan zahtev za primenu privremene mere, i 8. marta ove godine Privredni sud je odbacio taj zahtev, smatrajući ga neosnovanim. Podnosilac tužbe ima pravo da podnese žalbu, ali u ovom trenutku ne znamo da li je Telenor iskoristio tu mogućnost“, objašnjava advokat Miloš Stojković.
Neki pravnici smatraju da se u ovom slučaju radi o takozvanoj strateškoj tužbi protiv informacija od javnog interesa, poznatijoj pod engleskim akronimom SLAPP (što zvuči slično kao „slap“ (na engleskom „šamar“), čiji je cilj da zastraši novinare i medije i da ih odvrati od bavljenja određenim temama.
Bez obzira na to da li se radi o tužbi SLAPP ili ne, jedna od strana će iz ovog postupka izaći potučena do nogu. Ostaje da se vidi da li će na gubitku biti preduzeća za telekomunikaciju ili novinari.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare