Od akcija na terenu do zakonskih rešenja: Kako sve vlast sabotira rad SBB i United Media?

Podsetimo, nakon završene javne rasprave o medijskim zakonima i tik pred njihovo usvajanje vlast je dodala odredbe po kojima su svi kablovski operatori obavezni da u svojoj ponudi imaju pored javnog servisa i programe privatnih televizija sa nacionalnim frekvencijama i da im plaćaju po ceni koju će određivati REM, bez mogućnosti da ih ukinu.
Takođe, predviđen je i obavezan raspored koji podrazumeva da prva dva mesta moraju biti rezervisana za kanale javnog servisa, a da na narednim pozicijama moraju biti nacionalne televizije Pink, Prva, B92 i Hepi.

Ove izmene unete su bez znanja članove Radne grupe koja je radila na zakonima, a nakon što su isplivale u javnost predstavnici novinarskih i medijskih udruženja su izrazili nezadovoljstvo.

Usvajanje zakona je odloženo, jer je Misija OEBS u Srbiji pozvala vladu na dodatne konsultacije koje bi trebalo da se održe u utorak 17. oktobra.

Zabrana reklame na RTS

Svega nekoliko dana ranije, SBB je saopštio još jedan primer narušavanja slobodnog tržišta u Srbiji. Naime, javni medijski servis RTS zabranio je objavu promotivnih spotova kompanije SBB. Pored kršenja zakona, takvim odlukama se nanosi šteta i samom RTS-u i svim građanima Srbije, zbog čega je SBB dopisom tražio i hitnu reakciju direktora i Upravnog odbora Javnog servisa, ali oni danima ne odgovaraju, navodi se u saopštenju SBB-a.
Reklama SBB-a emitovana je samo jednom, a onda je odjenom više nema u etru Javnog servisa.

„Koliko je nama poznato, reklama je ispoštovala sve zahteve zakonske, ne vidimo šta je problematično kada se govori o sadržaju oglasne poruke, jer je ona zasnovana na podacima, dakle verodostojna je, tako da ne znamo šta bi mogao da bude iz tog ugla problem“, objasnio je advokat Junajted grupe Miloš Stojković.

Pitanje u čemu je problem postavljeno je direktoru RTS-a Draganu Bujoševiću, Upravnom odboru Javnog servisa i Ministarstvu informisanja, ali za sada sve institucije koje plaćaju građani Srbije ćute.

Zabranjeni gradovi za SBB

U Srbiji i dalje postoji veliki broj gradova u kojima kablovski operator SBB ne može da ponudi svoje usluge građanima. Iz kompanije su više puta upozoravali da se svakodnevno suočavaju sa opstrukcijama i sprečavanjem SBB-a da ponudi svoje usluge, jer im se ne dozvoljava da širi svoju mrežu. Eđu, zabranjem gradovima i opštinama, kako navode, su Subotica, Smederevo, Ruma, Bor, Bečej…
„Dva najčešća načina kako možete ući u neki novi grad jeste da tražite pristupe takozvanoj kablovskoj kanalizaciji Telekoma Srbija koji je operator sa značajnom tržišnom snagom, po zakonu mora da vam omogući pristup, a drugi je da tražite klasične dozvole za izgradnju i na tja način izgradite mrežu i neophodnu infrastrukturu da biste došli do korisnika“, objasnio je nedavno avokat SBB Miloš Stojković.

On je dodao da su situacije različite.

„Na jednoj strani imate gradove gde proces nije odmakao od nule, nisu izdati ni lokacijski uslovi, na drugoj strani imate gradove gde ste dobili građevinsku dozvolu, a u narednom koraku niste mogli da pristupite kopanju jer je bilo ono čuveno ‘fali jedan papir’, pa se odugovlači, vreme prolazi, a u nekim gradovima dešava se da stoje zahtevi po nekoliko čak i godina. Mogu da kažem iz postupaka u kojima sam učestvovao kao advokat da zaista postoje veliki problemi u razvoju mreže“, ocenjuje advokat SBB.

Kampanja na terenu

U poslednjih godinu dana u zgradama opština u više gradova Srbije Telekom je postavljao svoje štandove na kojima je bilo ispisano "Raskid sa SBB-om? Moguće je!".

Osim u zgradama opštine, slična kampanja sa štandovima vodila se i u zgradi Glavne pošte u Beogradu, ali i ispred poslovnica SBB širom Srbije.

Veliki plakat na kojem piše "Raskid sa SBB-om? Moguće je!!!" pre manje od godinu dana pojavio se i na zgradi Sportskog centra Voždovac na Banjici, koji se nalazi pod upravom grada Beograda.

Korisnicima SBB su nuđene posebno pogodnosti ukoliko raskinu ugovor i potpišu novi sa Telekomom Srbija.

U istom periodu po beogradskim opštinama lepljeni su i plakati crvene boje kojima se korisnici „upoznaju“ sa svojim pravima i „zabludama“ i pozivaju da raskinu ugovore sa SBB-om. Iako plakati nisu potpisani, po sloganu „Raskid sa SBB-om? Moguće je“, moglo se zaključiti da je reč o MTS-u, odnosno Telekomu Srbija.

Takvi plakati nalazili su se uglavnom na zgradama koje nemaju kablovsku mrežu Telekoma.

„Besplatne“ reklame predsednika države

U kampanju protiv SBB više puta se uključivao i sam predsednik države Aleksandar Vučić. Osim negativne kampanje i targetiranja, predsednik je javno i savetovao građane da pređu na Supernovu.

Besplatna reklama od predsednika stizala je u trenucima kada su kanali Prva i B92 tražili od SBB naknadu od 38 miliona evra godišnje, što će im novim izmenama zakona ako se usvoje biti i omogućeno.
„I ovo prvi put u životu vidim, jer ja ne gledam ove televizije, imam Telekomov kablovski sistem Supernovu, što preporučujem i svim drugim građanima, a narod ima pravo da koristi šta hoće, pa ne mora ovakve gluposti da sluša“, kazao je jednom prilikom Vučić.

Predsednik Srbije pravdao se da je preporuku SBB korisnicima da pređu na usluge Supernova, kompanije Telekom Srbija, izgovorio kao građanin, a ne kao nosilac najviše državne funkcije i da na to ima pravo.

„Građanin Aleksandar Vučić mogao bi kada već govori na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u terminu predviđenom za predsednika Srbije, da se temeljno informiše o problemu koji je isključivo nastao zbog nerealnog zahteva vlasnika TV Prva i B92 za nastavak saradnje“, saopštila je ranije kompanija SBB.

SBB je isticao da se predsednik Srbije obavezao se da će poštovati Ustav i zakone Srbije, što znači i da ne bi smeo u javnim nastupima da favorizuje bilo koga, pa ni kompaniju u državnom vlasništvu.

Diskreditacija i targetiranja medija i novinara UM

Osim pokušaja sabotiranja kablovskog operatora, predsednik i ostali predstvanici vlasti svakodnevno diskredituju i targetiraju medije i novinari koji rade u okviru United Media, a koja kao i SBB posluje u okviru United Grupe.
Mediji kao što su N1, Nova i Danas često se kvalifikuju u govorima predsednika kao „izdajnički“, CIA, „Kuritjevi mediji“, „tajkunski“, dovode se u vezu sa pojedinim liderima opozicije…

Na pitanja novinara UM na javnim događajima odgovara se napadima, a kampanje protiv kritičkih medija i Dragana Šolaka vode se neretko i u provladinim tabloidima.

Zbog takve atmosfere u društvu, novinari United Media često su na meti pretnji na društvenim mrežama, onemogućava se im se rad na terenu, dok veliki broj zvaničnih institucija ignoriše njihova pitanja i molbe u kojima se traže određene informacije ili izjave državnih zvaničnika.

Povezani video: