Prva debata između Ričarda Niksona i Džona Kenedija je bila novina za američke glasače, one se od tada održavaju jer su veoma gledane, ali i zato što na taj način sve informacije o kandidatima dođu do svakog glasača. U ono vreme kandidati su ideološki bili mnogo sličniji, a u debati između Donalada Trampa i Kamale Haris stekao se utisak da smo videli dve potpuno različite Amerike, rekao je za N1 Vukašin Zorić iz Centra za američke studije.
„U debati je Trampova Amerika delovala kao neka apokaliptična zemlja koja samo čeka da implodira, dok je Kamala obećavala da se Amerika neće vratiti u Trampovo vreme i predstavljala se više kao kandidat budućnosti. Tako da se sticao utisak kao da gledamo dve različite Amerike“, rekao je u emisiji Dan uživo Vukašin Zorić iz Centra za američke studije.
Komentarišući facijalne ekspresije Kamale Haris i govor tela Donalda Trampa tokom kampanje, Zorić kaže da glasači sve to primećuju.
„Oba kandidata su bila odlično pripremljena za debatu. Svaka osoba koja glasa za Kamalu, pozdravila je njen prelazak u njegovu polovinu, rukovanje. Sa druge strane, oni koji su radikalni Trampovi glasači pozdravili su njegovo odbijanje i to što ne želi da uzvrati i kaže – ‘ja sam Donald Tramp’, jer navodno Kamala dolazi iz te korumpirane vašingtonske močvare koju on pokušava da porazi“, navodi Zorić.
Pročitajte još:
On kaže da je Trampova najslabija tačka ponovo bila njegov ego.
„Ipak Tramp je potpuno ubeđen da je pobedio. Sa druge strane su mnogi progasili pobedu Harisove, koja je pokazala mnogo manje mana. Oba kandidata su pokušavala da ne odgovore na neka pitanja i da nije bilo Trampovih ispada o tome da migranti u Ohaju jedu kučiće i mačiće, njegovih stavova po pitanju rase, mogli bi reći da je debata bila izjednačena“, objašnjava Zorić.
Vukašin Zorić iz Centra za američke studije navodi i da se Kamali Haris malo šta može zameriti.
„Ali treba biti jasno da se oni se ne bore za većinu glasova, već za glasove Amerikanaca u šest kolebljivih saveznih država i važna su ona pitanja koja su važna u tim državama. I nije nebitno što je debata bila baš u Filadefiji, najvećem gradu Pensilvanije i zbog toga se toliko pitanja vrtelo oko, na primer, zelene energije. U Severnoj Karolini i Džordžiji će se prelomiti izbori, i zato treba da gledamo šta će tamo biti“, objasnio je Zorić.
Kada je reč o spoljnoj politici, Zorić navodi:
„Harisova se, na neki način, izjasnila za nastavak Bajdenovog kursa, a to je podrška slobodarskoj Ukrajini. Međutim, mejnstrim u Americi je takav da se neće ništa čuti o delovanju Izraela, pa je Tramp ispao detinjast sa svojom apokaliptičnom prognozom da, ako Kamala bude predsednik, Izraela neće biti. Isto tako se vidi da Tramp želi da nastavi svoju spoljnopolitičku strategiju, tačnije zapravo improvizaciju. To znači dogovore sa lokalnim moćnicima širom sveta. Zato ostaje pitanje hoće li se Amerikaci opredeliti za birokratske diplomate ili improvizaciju u kojoj neće znati šta će se desiti ako se Tramp nađe sa nekim liderom iza zatvorenh vrata“, zaključio je Vukašin Zorić iz Centra za američke studije.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!