Od kuhinjskog prozora do proizvodnje za restorane: Put jedne porodice ka održivom uzgajanju hrane u "kućnim uslovima"

„Od kuhinje do prve profesionalne vertikalne farme, od eksperimenata na sopstvenom stolu do proizvoda koji danas nalaze put do domova širom Beograda sa planom da se proširimo širom zemlje – sve je krenulo iz naše porodice, uz podršku naših najbližih i komšija iz stambene zajednice“, objašnjava Milena za portal N1.

Ivan, Milenin suprug, počeo je da istražuje, pročava naučne radove i piše stručni rad na temu mirkobilja. Milena je donela odluku da napusti svoj posao i posveti se porodičnom brendu.

„Naša vizija je da mikrobilje postane novi kućni standard – kao što su frižider i šporet postali neizostavan deo svake kuhinje, verujemo da će u budućnosti i mala gajionica mikrobilja biti podjednako uobičajena, jer je to jednostavan, brz i efikasan način da svako domaćinstvo ima stalan izvor sveže i super-zdrave hrane“, dodaje.

Njihovo prvo „polje“ mikrobilja, bio je kuhinjski sto u stanu, a danas imaju potpuno opremeljen prostor za uzgoj i kapacitet da snabdevaju restorane, kafiće, firme.

„Počeli smo skromno u nekoliko malih plastičnih posuda, gde smo sejali semena brokolija, suncokreta, grašaka, rotkvica. Naš stan se vrlo brzo pretvorio u mini-farmu: činilo nam se da mirkobilje raste svuda, na kuhinjskim policama, pored prozora, na radnim stolovima“, priča Milena.

Ubrzo su proširili proizvodnju i zajedničku prostoriju stambene zajednice počeli su da koriste za uzgoj – mali ali funkcionalan. Njihov cilj od početka je bio – potpuna transparentnost porekla hrane, organski principi uzgoja i cirkularna, održiva ekonomija – što nije često slučaj sa današnjom prizvodnjom hrane.

„Kada kažemo da današnji način proizvodnje hrane nije održiv, mislimo na činjenicu da trenutni globalni prehrambeni sistem prekomerno troši prirodne resurse, zagađuje životnu sredinu i doprinosi klimatskim promenama, a pri tom često ne uspeva da obezbedi dovoljno kvalitetne hrane za sve ljude“, navodi ona.

Objašnjava da prevelika upotreba pesticida i veštačkih đubriva uništava plodnost zemljišta, zagađuje podzemne vode i smanjuje biodiverzitet, da gajenje istih biljaka na velikim površinama – iscrpljuje zemljište i čine ga ranjivijim na bolesti i štetočine, da čak trećina hrane koja se proizvede na globalnom nivou završi kao otpad, dok milioni ljudi i dalje gladuju, a da konvencionalna poljoprivreda troši ogromne količine vode, dok klimatske promene već ugrožavaju njenu dostupnost.

„Verujemo da je potrebno da se okrenemo održivijim, lokalnim rešenjima, kao što je mikrobilje, jer ono raste brzo, u kontrolisanim uslovima, bez hemikalija i ne zahteva veliku površinu niti mnogo vode – zapravo, troši do 95% manje vode nego klasična poljoprivreda“, navodi.

Takođe, može se gajiti u urbanim sredinama, čime se skraćuje lanac od proizvodnje do potrošača, smanjuju emisije CO2. Pored toga, podstiče ljude da preuzmu kontrolu nad svojom hranom i nauče kako da proizvode zdravu, svežu kod kuće.

"Jedna od najlepših stvari kod mikrobilja je što zaista nije potrebno mnogo da biste ga uspešno uzgajali – ni veliki prostor, ni skupa oprema, ni mnogo iskustva u gajenju biljaka. Baš zato i volimo da kažemo da je mikrobilje savršeno čak i za potpune početnike u kućnom uzgoju", objašnjava Jovanović.

Rezultat stiže vrlo brzo – već za sedam do 14 dana.

Ivan i Milena, pored uzgajanja mikrobilja, organizuju i radionice u domovima za stare, radionice za decu, ali i kompanije i timove.

„Deca na radionicama uče šta je mikrobilje, zašto je važno za zdravlje i kako se gaji od semena do tanjira. Svoja prva semena deca seju sama, zalivaju ih, uče kako da prepoznaju kada je mikrobilje spremno za berbu i na kraju ga degustiraju. Kroz celu radionicu trudimo se da deca shvate koliko je priroda neverovatna i koliko je važno da brinemo o njoj“, objašnjava.

Milena ističe da bi svet bio zdraviji, održiviji i srećniji kada bi svako domaćinstvo imalo svoj mali kutak za uzgoj mikrobilja.

"Jer mikrobilje nije samo hrana, već i način da se povežemo sa prirodom, razvijemo svest o kvalitetu hrane koju jedemo i preuzmemo deo odgovornosti za sopstveno zdravlje", ističe sagovornica portala N1.