Od Kumanovskog sporazuma prošlo 26 godina: Mir ili kapitulacija

Sporazum je usledio nakon 11 nedelja vazdušnih udara i petodnevnih pregovora. Potpisali su ga predstavnici tadašnje SRJ i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR), konkretno generali VJ i MUP-a Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović, te britanski general Majkl Džekson u ime NATO-a, podseća KoSSev u analitičkom osvrtu na ovaj istorijski datum.

Dan kasnije, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, koja i danas predstavlja međunarodnu pravnu osnovu u vezi sa kosovskim pitanjem. Dva dana potom, 12. juna 1999, prve ruske trupe ušle su na aerodrom u Prištini, kao deo međunarodnog kontingenta, nakon premeštanja iz baze u Ugljeviku (BiH).

Istog dana pristigle su i britanske trupe. Pokušaj kontrole nad prištinskim aerodromom Slatina između NATO-a i ruskih snaga izazvao je incident koji je razrešen tek mesecima kasnije, kada je do sredine oktobra 1999. kontrolu preuzeo NATO. Ruski kontingent KFOR-a povučen je sa Kosova 2003. godine.

Može li se govoriti o kapitulaciji?

Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević obratio se građanima čestitkom povodom mira, iako i danas u javnosti postoji rašireno tumačenje da je reč o kapitulaciji – makar i „nepotpunoj“.

Zvaničnici, naročito iz bezbednosnih struktura, godinama su osporavali takvu formulaciju, ističući da nisu predati ni teritorija ni oružane snage neprijateljskoj strani. Tako je i nekadašnji general policije Obrad Stevanović, potpisnik sporazuma, svojevremeno za RTS izjavio da se ne može govoriti o kapitulaciji.

Za kosovske Albance, ovaj datum označava „oslobođenje Kosova“, dok su Srbi, naročito oni sa Kosova, jun i naredne mesece doživeli kao egzodus, praćen brojnim etnički motivisanim zločinima, proterivanjem i napuštanjem pokrajine.

Sporazumom je predviđeno povlačenje celokupnog vojnog i bezbednosnog aparata SRJ i Srbije, uključujući oružane snage, vazduhoplovstvo, pograničnu i specijalnu policiju, obaveštajne službe i sve druge formacije koje komandant KFOR-a odredi. Predviđen je i moguć povratak vojnog osoblja Srbije i SRJ, uz odobrenje KFOR-a – odredba koja nikada nije ispunjena i retko se spominje u kosovskoj i zapadnoj javnosti.

Sporazumom su definisane i bezbednosne zone – vazdušna (25 km od granice Kosova ka unutrašnjosti SRJ) i kopnena (5 km širine, ukupno 382 km dužine). Vazdušna zona ukinuta je 2015, dok je gornji vazdušni prostor otvoren za civilni saobraćaj 2014.

Saradnja bivših neprijatelja

Današnja saradnja Vojske Srbije i KFOR-a odvija se na dva nivoa – glavni (između komandanata KFOR-a i Generalštaba VS) i niži (lokalni i koordinacioni). Redovni sastanci Zajedničke komisije služe razmeni informacija o bezbednosti u kopnenoj i vazdušnoj zoni, kao i reagovanju na incidente.

Srbija je članica Parlamentarne skupštine NATO-a, dok se Kosovo prošle godine, u pridruženom svojstvu, priključilo ovom telu tačno na godišnjicu početka NATO intervencije 1999.

Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost. Broj država koje su ga priznale je sporan, ali se procenjuje na oko 100. Samo u ovoj godini, Kosovo je priznato od strane još dve zemlje – Sudan i Kenija.

Kosovske bezbednosne snage se kroz zakonske izmene, u desetogodišnjem periodu (2016 – 2026) transformišu u „Vojsku Kosova“, bez promene imena, ali uz podršku pojedinačnih zemalja NATO – SAD, Turske, Velike Britanije, Nemačke, Italije, Albanije, Hrvatske, itd. Pred istek decenijske transformacije, ova saradnja je sve intenzivnija i šira.

Ali ne samo to, KBS je od nedavno i deo vojnog sporazuma, koji je potpisan u martu ove godine sa Hrvatskom i Albanijom.

Iako je Kosovu prošle godine bilo uskraćeno učešće na jednoj od najvećih zajedničkih vežbi, tada usled sankcija koje je EU uvela Prištini, zbog akcija na Severu Kosova, ipak je KBS ove godine bio domaćin „Defender Europe 2025“ – najveće međunarodne vojne vežbe, na predlog SAD-a. Vežba se završila danas, a u njoj je učestvovalo oko 25.000 vojnika, među njima i 1.000 pripadnika KBS.

A na 26. godišnjicu potpisivanja Kumanovskog sporazuma, počinje nova u kojoj učestvuju KFOR, EULEX i Kosovska policija – „Zlatna sablja 2025“.

Nove krize i bezbednosni izazovi

Krajem 2022. srpski predsednik ponovo je aktuelizovao pitanje povratka vojske na Kosovo, upućujući pismo KFOR-u. Na Badnje veče 2023. na Merdaru je uručen odgovor, koji nikada nije javno objavljen. Predsednik je tada govorio o negativnom ishodu.

Više eksperata ove poteze srpskih vlasti ocenilo je kao politički marketing za domaću javnost. Ove zahteve pratilo je nekoliko drugih poteza vlasti, u čijem je središtu bilo podizanje vojnih i policijskih snaga ka i oko administrativne linije u isto vreme dok je na Severu Kosova generisana nova kriza.

Tokom 2023. usledili su incidenti. U maju u Zvečanu, došlo je do sukoba između Srba i vojnika KFOR-a, pri čemu je povređeno 93 pripadnika snaga NATO-a. Kako je KFOR saopštio – najbrojnije ranjavanje Alijanse od 1999. godine.

Septembra iste godine dogodio se oružani sukob u selu Banjska. U razmeni vatre između naoružanih Srba i kosovske policije poginula su četiri lica, a zaplenjeno je oružje vrednosti oko pet miliona evra. Komandant grupe, Milan Radoičić, kasnije je preuzeo odgovornost. Događaj je izazvao osude i označen kao politički bezbednosni udarac za interese Srbije i Srba na Kosovu.

NATO danas insistira na procesuiranju odgovornih.

Srbija je neposredno nakon septembra 2023. povukla dodatne trupe i više bezbednosne trupe nije pomerala.

Novi incident – diverzija na kanalu Ibar-Lepenac dogodio se na Severu u novembru 2024. godine, u Donjim Varagama, što je prouzrokovalo višednevnu obustavu vodosnabdevanja pijaćom vodom širom Kosova.

Kosovski zvaničnici su za napad optužili srpski državni aparat i neposredno Aleksandra Vučića i Milana Radoičića kao navodne organizatore, što su Beograd i Vučić oštro demantovali, a međunarodna zajednica pozvala na detaljnu istragu pre optuživanja.

Za razliku od Banjske, NATO je i dalje znatno uzdržaniji u upiranju prstom, a Banjsku i Ibar Lepenac vide kao dva odvojena incidenta.

„Jasno smo stavili do znanja da je od ključnog značaja utvrditi činjenice i privesti odgovorne pravdi. Obezbeđivanje odgovornosti je od ključnog značaja, a Kosovska policija vodi istragu. Dok se utvrđuju činjenice, važno je uzdržati se od zapaljive retorike i postupaka koji bi mogli da povećaju tenzije, jer bi to bilo štetno po bezbednost i stabilnost na Kosovu i u regionu“, kazao je komandant KFOR-a, general Enriko Barduani nakon divezije na ovom kanalu

Mirovni i politički

Sporazumi su se kroz proteklih 26 godina, koje su potpisivali i usaglašavali Beograd i Priština kretali od bezbednosnih i mirovnih ka političkim i tehničkim.

Od Rezolucije SBUN 1244, preko Ahtisarijevog (koji srpska strana nije prihvatila), Briselskog sporazuma, Vašingtonskog, do najnovijeg Evropskog sporazuma o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, a sve se otvorenije najavljuju i težnje ka tzv. konačnom sporazumu o normalizaciji.

Uprkos tome, implementacija ključnih tačaka (posebno ZSO) i dalje je izvor zastoja.

Iako se smatra da je zajednička karakteristika svih sporazuma – mali napredak, mnogo zastoja i različita tumačenja obaveza dve strane, utisak uprkos svemu je da se poslednji sporazum sprovodi kontiunirano.

U prilog tome govori činjenica da su kosovske vlasti na severu, ali i u većinski srpskim opštinama južno od Ibra, za protekle dve godine – zatvorile gotovo sve srpske institucije, uključujući i one koje pružaju socijalne usluge.