Od "pašnjaka na Vračaru" do ambasadora: Šta je preporučilo Šutanovca za to mesto

„To je dosta dobar, solidan izbor“, ocenila je za N1 Latinović, komentarišući imenovanje Šutanovca za ambasadora u SAD.

Ona objašnjava da se za ambasadore u SAD, Rusiji i Kini, pored stručne strane traži i odgovarajući politički siže.

„S obzirom na to da je bio ministar odbrane i istaknut u Demokratskoj stranci, ima i profesionalne elemente koji ga preporučuju za posao. E sad, zašto je izbor pao na njega, kao nekada istaknutog člana DS, odnosno ‚bivših žutih‘, to je pitanje za njih. To govori o odsustvu odgovarajućeg kadra u SNS“, objasnila je Latinović.

Veruje da je sama ličnost Šutanovca nešto može da ulije uveravanje kada je u pitanju buduća faza odnosa SAD i Srbije, kao i najavljeni strateški dijalog između dve zemlje.
„Dijalog će umnogome zavisiti od ličnosti koje će učestvovati. Ambasador može da bude glavna poluga toga i da vodi pregovore na glavnom nivou“, dodala je.

I dok samo imenovanje nije iznenađenje, ono što bivšu ambasadorku iznenađuje je da se ime Šutanovca pominje u javnosti pre dobijanja agremana, što je postalo praksa u Srbiji suprotno diplomatskim pravilima.

„To je pojava koja odudara od diplomatske prakse. Prema pravilima, objavljivanje imena pre završetka procedure predstavlja minus. Zašto se to radi je pitanje za Vladu“, napomenula je sagovornica N1.

Dodaje da ovakva pojava ne odgovara zemlji koja ima diplomatsku tradiciju i nije dobra za imidž države. Govori da postoji neki „kvar“, rekla je Latinović.

Kada je u pitanju imenovanje budućeg ambasadora u SAD, koje je Vlada usvojila na sednici 16. januara, Latinović ukazuje na još jednu stvar. Iako je javnost dugo pretpostavljala ko će naslediti Marka Đurića u Vašingtonu, Latinović pita zašto se s predlogom toliko kasnilo. Ona ukazuje da će to za posledicu imati da na inauguraciji Donalda Trampa 20. januara, gde će biti predstavljeni i novi ambasadori, Srbiju predstavljati otpravnik poslova ambasade.

S druge strane, o Šutanovčevom agremanu odlučivaće nova Trampova administracija, a to možda i jeste bio cilj Vlade Srbije.

"Mogu da kažu 'imamo ambasadora kome je saglasnost dala Trampova administracija', ali nemate reprezentativnost na inauguraciji", ukazala je sagovornica N1.

Procedura za izbor ambasadora

Prema Zakonu o spoljnim poslovima Republike Srbije, na inicijativu ministra spoljnih poslova Vlada utvrđuje predlog o postavljenju šefa stalne diplomatske misije - ambasadora o čijem postavljenju, po dobijanju agremana države prijema, odlučuje predsednik Republike ukazom.

Ukaz o postavljenju šefa stalne diplomatske misije - ambasadora objavljuje se u "Službenom glasniku".

Ministar inostranih poslova Đurić ranije je izjavio da će do inauguracije Donalda Trampa, Beograd poslati američkoj strani ime novog ambasadora Srbije u Vašingtonu.

"Onda to treba da prođe procedure koje traju od par nedelja do par meseci, ali vrlo brzo ćemo imati opunomoćenog ambasadora", najavio je ranije Đurić.

"Pašnjaci na Vračaru", topljenje tenkova...

Šutanovac je rođen 24. jula 1968. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Šestu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, odsek hidroenergetike.

Specijalizovao se u oblasti bezbednosti, završio specijalne kurseve u SAD, a ima i diplomu američko-nemačkog Maršal centra za bezbednosne studije u Garmiš-Partenkirhenu.

Bio je ministar odbrane u Vladi Srbije u dva mandata (2007-2008) i (2008-2012). Takođe, bio je i na mestu specijalnog savetnika Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova (2000) i pomoćnika Saveznog ministra unutrašnjih poslova (2001).

U više navrata je biran za poslanika u Skupštini Srbije, a bio je i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine.

U septembru 2016. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke čiji je član postao 1997. godine. Posle beogradskih izbora u martu 2018. godine, podneo je ostavku na tu funkciju, a 2020. godine izbrisan je iz članstva DS.

U martu 2019. godine osnovao je nevladinu organizaciju Savet za strateške politike.

Aktuelna vlast je dugo optuživala Šutanovca da je „topio tenkove“ dok je bio na čelu Ministarstva odbrane, da bi kasnije te optužbe bile pripisane Zdravku Ponošu, načelniku Generalštaba u periodu od 2006. do 2008. godine.

Šutanovac je ove optužbe više puta demantovao, a u tekstu za nedeljnik „Vreme“ iz 2019. godine naveo je da takve tvrdnje izazivaju “podsmeh svakog profesionalnog pripadnika VS”, dodajući da se od 2015. godine na javnim tenderima Ministarstva odbrane očigledno prodaju “vaskrsli istopljeni tenkovi T-55 i to ni više ni manje nego 282 komada”.

Javnost će zapamtiti Šutanovca i po „pašnjaku na Vračaru“, odnosno parceli u Skerlićevoj ulici na kojoj je, prema pisanju medija, sa suprugom i još devet investitora gradio zgradu od 3.500 kvadrata. Naime, deo parcele na kojoj se gradila zgrada vodio se kao „pašnjak prve klase“, što su naprednjaci jedva dočekali i dugo koristili u svojoj kampanji protiv opozicije i Demokratske stranke posebno.

Protiv Šutanovca se vodio i sudski postupak zbog afere „Pašnjak“, odnosno jer Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio deo stana koji je sa suprugom kupio na Vračaru. Pravosnažno je oslobođen optužbi u avgustu 2017.