Od potresa magnitude 2,0 u tabloidima se "trese Srbija", a šta kažu seizmolozi - koji je zemljotres jak?

Seizmološkinja Slavica Radovanović pojašnjava za N1 da ako ih ima veliki broj i ako su česti, onda oni imaju određeno značenje.
"A ako su oni 'rendom' raspoređeni u vremenu i prostoru, nigde se posebno ne koncentrišu, onda je to jedna uobičajena aktivnost. Znači, zemljotresimagnitude 2,0, kad ih ima 10 u nekom području gde je moguće dešavanje jakog zemljotresa, gde su rasedi aktivni, uvek sugeriše, samo je pitanje vremena, kad će se desiti taj jači zemljotres", navodi Radovanović.

Dodaje da se "na primer pre kraljevačkog zemljotresa, javilo nekih 20-30 zemljotresa oko Gružanskog jezera i tada smo alarmirali da je to neobična situacija". "Zemljotres se dogodio tek kroz godinu dana, u seizmološkom smislu to uopšte nije tek kroz godinu dana, nego je to već kroz godinu dana", dodaje.

"Tako da broj malih zemljotresa, ili njihovo potpuno odsustvo, ili njihov povećan broj, pokazuju da je u nekom segmentu teritorije povećana seizmička aktivnost. Ako pogledate, u poslednjih desetak godina, videćete - nije bilo magnitude 3,0 u Srbiji. A sad ih ima podosta. U nekom trenutku to će biti element koji je ukazivao da se i kod nas polagano sprema jači zemljotres. Na našoj teritoriji se dešavaju zemljotresi do magnitude 6,0. To nije nikakvo iznenađenje", ocenjuje Radovanović.

Govoreći o zemljotresima koji se dešavaju u poslednje vreme u Srbiji, kaže da oni mogu biti i posledica velike akumulacije energije u Vranči u Rumuniji.

"Dešava se kod pripreme velikog zemljotresa da u obodima tog prostora, u geotektonskom smislu prostora, ne političkom i administrativnom, gde se skuplja seizmička energija, da se u njemu dešava povećan broj zemljotresa. Pred crnogorski zemljotres, u Crnoj Gori uopšte nije bilo zemljotresa. Bila je tišina, a u Srbiji, BiH je seizmička aktivnost bila povećana, ali ne na nivou velikih, najjačih zemljotresa, nego upravo tako - 3,0 do 4,0 stepena, po celom tom obodu. I onda se dogodio predudar u Crnoj Gori 9. aprila i veliki broj malih zemljotresa koji su odskakali od onog regularnog toka koji bi trebalo da bude za takav zemljotres koji je imao 4,0 - 5,0 magnitudu. Taj broj slabijih zemljotresa je bio veći nego što se očekuje za takav zemljotres. I onda je neko rekao 'ništa, sve je gotovo. U subotu, 14. aprila je rekao da je sve gotovo, a 15. aprila je bio glavni zemljotres", podseća Radovanović.

Ističući da je to jedno osetljivo pitanje, priseća se i zemljotresa 2002. kod Gradišta, koji je bio magnitude 4,0 - 5,0 stepeni, "dugo nije bilo nikakvih zemljotresa, a onda sve 2,0, 3,0, 2,0 i onda se s vremenom povećavao njihov broj".

"Prvo su bili na tri-četiri meseca, pa na dva, i onda su počeli da se dešavaju u većem broju, i to je ukazivalo da je moguće da će se u neko dogledno vreme u tom prostoru dogoditi neki jači zemljotres koji neće biti veći nego što su kapaciteti tog prostora, i on se dogodio", ukazuje sagovornica portala N1.

Dakle, navodi ona, teško je odgovoriti sa "da" ili "ne" na pitanja u vezi sa zemljotresima.

"Tresla se" Srbija ili 10 kuća

"A da su naslovi grozni - grozni su. Uvek novine pišu o zemljotresima kad je potrebno ljude dovesti u stanje neke egzistencijalne zaplašenosti da ne bi razmišljali šta im se sve drugo dešava", zaključuje.

Na pitanje šta se može smatrati jakim zemljotresom, upravo zbog tih medijskih napisa da je neki deo Srbije pogodio "jak" zemljotres, magnitude 2,0 ili 3,0, i da se sve treslo, ona kaže da se "treslo jedno malo mesto negde u Srbiji i da 10 kuća osete zemljotres magnitude 2,0".

"Ono što se smatra jakim zemljotresom, to je ono što može da izazove štete na objektima. A to je neka magnituda, zavisi takođe u kom prostoru se dogodio, manje štete mogu da se pojave na magnitudama 4,5 stepeni Rihterove skale, naravno to zavisi od dubine. Tu počinju neke male štete u onim prostorima koji su podložni da sami po sebi uvećaju izvorno dejstvo zemljotresa. To bi bile neke doline reka, svuda gde je meko i rastresito tlo, tu će se zemljotres mnogo više osetiti", pojašnjava.

S druge strane, dodaje, bila su, na primer, dva zemljotresa magnitude 5,0 kod Ćuprije, ali bila je simbolična šteta, jer su bili dublji, a drugo, tu je stenovito tlo koje nije uvećavalo izvorno dejstvo zemljotresa.

"Dakle, da sam ja novinar, pisala bih - Srbija je osetila ili neko je osetio zemljotres, ali sve dok on ne bi bio magnitude 4,0 ili 5,0, uopšte ne bih rekla da je jak", zaključuje Radovanović.