Pionirski park, nakon boravka studenata koji za sebe kažu da samo žele da uče, ostala je "deponija". Za njima su radnici "Zelenila" kamionima odvozili smeće. Da napomenemo da Pionirski park uživa zaštitu spomenika prirode. Institucije i preduzeće zaduženo za održavanje i čuvanje parka na njegovo uništavanje – nisu reagovali.
Uništene zelene površine i izgaženo cveće. To su samo neke od slika, koje su studenti „koji žele da uče“, za sobom ostavili nakon što su masovno napustili Pionirski park, samo dan nakon velikog protesta u Beogradu 15. marta.
U javni park ograđen metalnim ogradama, nakon toga, ušetali su radnici „Zelenila“ sa kamionima za odvoženje smeća.
Pionirski park, sada poznatiji kao „Ćacilend“ je zaštićen spomenik prirode. Institucije i preduzeće zaduženo za održavanje i čuvanje parka na njegovo uništavanje – nisu reagovali.
Nakon što su Studenti 2.0 razvili 6. marta prve šatore u parku, njih su u narednim danima posetili mnogi lokalni SNS funkcioneri, veterani JSO, maskirani muškarci sa hladnim oružjem, statisti, ali i par univerzitetskih profesora.
Studenti u blokadi Biološkog fakulteta u Beogradu prvi su reagovali na narušen izgled parka.
Botaničar i saradnik na Biološkom fakultetu Predrag Lazarević objašnjava za portal N1 da Pionirski park, kao parkovska celina, ima zaštitu trećeg stepena i da je zaštićeno prirodno i kulturno dobro koje ima veliku kulturnu i istorijsku vrednost zajedno sa celom svojom okolinom.
Rešenjem o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra „Pionirski park“ (u daljem tekstu Rešenje) zaštićeno prirodno dobro poverava se na upravljanje, odnosno staranje JKP „Zelenilo Beograd“.
„Prirodno dobro „Pionirski park“ stavlja se pod zaštitu radi očuvanja prostorno-ambijentalnih, kulturno-istorijskih, botaničkih i bioekoloških karakteristika i očuvanja reprezentativnog identiteta gradskog centra, kao i održavanja i unapređenja stanja bioloških, estetskih i turističkih vrednosti Beograda.“ (Rešenje, član 1)
Tim rešenjem, kaže naš sagovornik, jasno je propisano šta u parku ne sme da se radi i koje su obaveze upravljača, odnosno „Zelenila“.
Šta je sve zabranjeno u Pionirskom parku
Rešenjem je utvrđeno da je u Pionirskom parku, kao zaštićenom prirodnom dobru zabranjeno (Član 4), između ostalog, sledeće:
Izvođenje aktivnosti koje ugrožavaju vegetaciju, a naročito: lomljenje grana, oštećivanje kore, kidanje lišća ili druge radnje koje narušavaju postojeće stanje drveća, odnosno koje mogu ugroziti njihovu vitalnost i biološki opstanak. Zabranjeno je odlaganje otpada, zatim postavljanje objekata ili predmeta koji mogu ugroziti ili umanjiti estetska svojstva zaštićenog prirodnog dobra. Zabranjeno je loženje vatre ili organizovanje i preduzimanje aktivnosti koje bi neposredno oštetile postojeće stanje zaštićenog prirodnog dobra i koje nisu u skladu sa namenom prostora (manifestacije i masovna okupljanja koja nisu u funkciji edukacije ili turističke prezentacije).
Nije dozvoljeno uništavanje travnjaka i sadnja bilo kakvog rastinja bez prethodno pribavljenih uslova organizacije za zaštitu prirode, potom zabranjena je upotreba hemijskih sredstava, osim onih koja se koriste za zaštitu biljaka, kao i raskopavanje ili izvođenje radova i obavljanje aktivnosti koje mogu ugroziti osnovnu funkciju parka.
U danima kada su u Pionirskom boravile osobe koje za sebe kažu da žele da uče, videli smo, da su sve zabrane prekršene, ocenjuje botaničar Lazarević.
„Mogli smo da vidimo da su neke table ekserima zakucavane u drveće, otpad, uništen travnjak gde su postavljani šatori i palete. Zabranjeno je loženje vatre, a oni su imali otvorene gorionike“, navodi naš sagovornik.
U parku su postavljeni i mobilni toaleti, takođe na zelenim površinama.
Šta je „Zelenilo“ trebalo da uradi
Kao javno preduzeće kome je povereno čuvanje i upravljenje parkom, „Zelenilo“, smatra botaničar, moralo je da nadzire i sačuva prostor, kao i da ovaj slučaj prijavi policiji, inspekcijama i Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
„Rešenjem je utvrđeno da u slučaju nastanka promena koje zaštićeno dobro mogu uništiti, oštetiti i narušiti njegova bitna svojstva potrebno je bez odlaganja obavesti organizacije zaštite prirode i nadležni inspekcijski organ. Znači morali su da, iako je neko ogradio i zabranio pristup, bez odlaganja obaveste pomenute institucije“, navodi Lazarević.
U međuvremenu, nakon što su privremeni stanovnici Pionirskog organizovano otišli iz parka, a slike koje su ostale iz njih obišle sve društvene mreže, Studenti 2.0 objavili su video u kojem navode je „park njihova druga kuća“ i da su „odlučili da posade cveće i ulepšaju ga na neki način i da mu se oduže“.
U to ime, sa ašovima u rukama, posadili su cveće, kako bi, navode, „upotpunili floru i faunu“.
Botaničar kaže da je sadnja bilo čega, bez prethodne dozvole, na zaštićenom području, strogo zabranjena.
„Zelenilo je obavezano da sadi, da održava, da čuva, da pravi plan i program koji šalje opet ovim institucijama. Znači on ništa skoro ne može sam da radi. Sve se to nadzire. I on je dužan da to unapređuje, čuva i prijavljuje ovakve slučajeve“, ističe naš sagovornik.
Iz Zelenila, na upit N1, niko nije odgovorio.
Iz Zavoda za zaštitu prirode – bez odgovora
Lazarević kaže da s obzirom na to da je uništavanje parka trajalo danima, Zavod za zaštitu prirode i Ministarstvo za zaštitu životne sredine morali su da reaguju, bez obzira na to da li ih je o tome prethodno obavestilo „Zelenilo“.
To se, međutim, nije dogodilo.
Botaničar navodi da su glavna pitanja za Ministarstvo i Zavod da li su dobili zahteve za uslove, da li su ih izdali, a ako nisu da li su poslali redovnu ili vandrednu inspekciju, službeni nadzor i šta je nadzor zaključio. Ako nije, zašto nije.
Portal N1 iz Zavoda nije uspeo da dobije odgovore na ova pitanja.
„Oni moraju da znaju šta im je posao i bez toga da im građani citiraju sad razne akte, stavke, zakone i tako dalje. To je njihov posao i oni to znaju odlično. Ne traje ovo dan, dva, pa da su zatečeni. Oni nemaju stvarno opravdanje. Da je to recimo bilo negde, ne znam, u nekoj šumi, da su kopali, pa da nisu znali. Ovo je bilo vrlo jasno i očigledno“, ističe.
Kada su moguće organizovane posete u područjima koja su zaštićena?
Organizovane posete zaštićenim područjima moguća su, kaže naš sagovornik, ali pod uslovom da je ispunjena određena procedura.
„Oni bi morali da jave upravljaču, onda upravljač ima obavezu da kontaktira Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode da dobiju uslove. Trebalo bi da objasne da se planira neka manifestacija, kako god je nazvao, đaci koje hoće da uče. Zatim, koliko će biti učesnika, šta bi radili i tako dalje. Oni moraju da dobiju specijalne uslove od Zavoda za zaštitu prirode da li to uopšte može da se održi, a u ovom slučaju ne bi moglo jer je sve ovo što oni čine je zabranjeno. Ili bi im rekli – možete do 50 ljudi ali da budu na stazama“, objašanjava.
Zabranje su, Rešenjem, manifestacije i masovna okupljanja koja nisu u funkciji edukacije ili turističke prezentacije (Član 4).
To bi, zaključuje, bila procedura, a inspekcijski nadzor bi to trebalo da kontroliše.
Pročitajte i:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare