Održan protest "Hrabrost je ženskog roda": "Žene ne odustaju - do pobede!"

Nakon okupljanja u kampusu u 14 časova, oko 14.30 sati studenti i građani su krenuli u protestnu šetnju kejom sve do Trga Republike.

Kolonu su obezbeđivali bajkeri i saobraćajna policija. Pojedini vozači su trubili u znak podrške, dok su demonstranti prolazili praveći buku zviždaljkama. Na Trgu Rebulike su održani govori.

Studentkinja: Mnoge žene su tokom protesta osetile nasilje na sopstvenoj koži

Prvo se obratila studentkinja Filozofskog fakulteta Jovana Smiljanić, koja je nakon predstavljanja rekla da je poznata „pod titulom devojke koja je bačena na zid prilikom obeležavanja dvestote godišnjice Matice Srpske“.

„Ipak mislim da nije duhu ovog okupljanja niti današnjeg dana da se jedna žena definiše kroz nasilan čin jednog muškarca, niti bilo koji nasilan čin. Ni mene, ni bilo koju drugu učesnicu protesta koja je napadnuta ne opisuje samo reč žrtva. Naš slučaj, nažalost, nije prvi. Nije čak i prvi put da su žene napadnute baš na obeležavanju godišnjice Matice Srpske. Prošle godine su moje koleginice sa fakulteta sa tog događaja nasilno izbačene. Ako je tako na jednom prestižnom kulturnom događaju u instituciji koja bi trebala da simbolizuje i definiše reči kultura i tradicija, kako je tek na ulici“, naglasila je studentkinja.

Dodala je da su mnoge žene tokom protesta u prethodnom periodu osetile nasilje „na sopstvenoj koži“.

„Svako od nas ovde okupljenih susretao se sa nekim vidom sistemskog ili vansistemskog nasilja. To je ponekad bila prekomerna upotreba sile, ponekad je to bilo samo par šamara, ponekad su to bile pretnje silovanjem, ponekad su to bile druge rodno zasnovane uvrede od strane batinaša, koliko i od naših čuvara reda ili mira, ili onih koji se tako predstavljaju“, istakla je Jovana Smiljanić.

Konstatovala je da živimo u društvu u kom se od žena očekuje „da sve to prihvate“.

„Očekuje se od žena da ćute, da budu zahvalne što je ostalo samo na par šamara, što je ostalo samo na pretnjama. I ja sam dobijala dobronamerne savete. Ćuti, moglo je da bude gore, ili pitanje: a šta ćeš ti u prvom redu? Pa evo da odgovorim na to pitanje. Šta ćemo mi žene i devojke u prvom redu? Bile smo tu zato što je bilo praznog mesta i zato što je neko morao da stane tamo. Moje koleginice, moje prijateljice, moje saborkinje - od Subotice do Novog Pazara pa i šire - uvek su u prvim redovima. Ne zato što smo nepromišljene, ne zato što ne znamo šta nas može snaći, nego zato što moramo da smo tu, zato što treba i znamo zašto smo tu“, poručila je na protestu studentkinja Filozofakog fakulteta.

„Dostojanstvo i sloboda se osvajaju, nećemo ćutati, nećemo se povući“

Navela je da studentkinje žele suštinske promene.

„Mi ne želimo samo pad jednog trulog kriminalnog režima. Mi želimo i suštinsku promenu načina na koji se u ovom društvu gleda na žene u pobuni, u politici, ali i u svakodnevnom životu. Žene nisu statistika, nisu pozadina, nisu nečije žrtve. Mi smo studentkinje, radnice, ćerke, sestre koji imaju pravo na glas, na dostojanstvo i na mesto u prvim redovima. To što smo izabrali nenasilan način protesta, ne znači da ćemo ćutati, da ćemo se povući i svakako ne znači, da se nećemo braniti kada to bude bilo potrebno. Zato danas stojimo ovde, ne kao žrtve, već kao ljudi koji znaju da dostojanstvo i sloboda nikada nisu
poklonjeni, već se osvajaju“, kazala je studentkinja Jovana Smiljanić.

Profesorka: Ženska hrabrost i istrajnost je jedan od glavnih motora naše zajedničke borbe

Nakon nje se okupljenima obratila profesorka Filozofskog fakulteta Nataša Milićević i zahvalila se svima što ponovo zajedno obeležavaju 8. mart, Međunarodni dan žena.

„Svet se na ovaj dan podseća da borba za ženska prava koja traje više od jednog veka, traje i dalje. No, duge i teške borbe su nešto, što žene najbolje znaju. Zato i ne čudi što je ženska hrabrost i istrajnost jedan od glavnih motora naše zajedničke borbe za pravnu državu i odgovornost koja traje već 16 meseci. Ali beg od odgovornosti, ove odmetnute, bahate vlasti, traje mnogo duže od 16 meseci. Sada je samo u završnoj, paničnoj fazi. I jedino što im ostaje su nasilje, diskriminacija i progon. A u korenu svakog takvog nasilničkog ponašanja je potisnuta spoznaja da ne zaslužuješ svoje mesto u društvu, da ne zaslužuješ poziciju moći“, konstatovala je profesorka Filozofskog fakulteta.

„Jelena Kleut prognana sa fakulteta, ali nije jedina na univerzitetu koja trpi nasilje gorih od sebe“

Podsetila je da su pre manje od mesec dana ministar prosvete, poverenik za zaštitu ravnoprarvnosti i gradonačelnik Novog Sada u novosadskom Studentskom kulturnom centru razgovarali o diskriminaciji, a da javnosti nije bilo dozvoljeno da prisutstvuje javnom događaju.

„Naravno da se plaše. Plaše se neprekidno. Poziv na odgovornost ih vreba odasvud. Moja izuzetna koleginica Jelena Kleut nedavno je prognana sa univerziteta u jednom neverovatnom paranormalnom procesu. Za nju prilikom izbora u zvanje nije bilo zakona ni pravila, jer moćne i bahate režimske kukavice ne mogu da borave na istom univerzitetu sa jednom ženom koja postavlja neprijatna pitanja i govori istinu. Jedino to je bio njen problem, što je neposlušna žena“, napomenula je Nataša Milićević.

Dodala je da Kleut nije jedina na univerzitetu „koja kontinuirano trpi besmisleno nasilje gorih od sebe, zato što želi zakonitost i pravičnost.“

„Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, na primer, ispituju se trenutno granice razuma i izdržljivosti, jer kukavice ne mogu da podnesu da ta institucija dobije demokratski i po zakonu izabranu dekanku“, rekla je profesorka Filozofskog fakulteta.

Istakla je da „ućutkivanje nikad nije bilo popularnije“ nego što je sada na univerzitetu.

„Kada su članovi i članice Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta, mog fakulteta, pokušali da postave pitanje odgovornosti dekana za brutalnu povredu autonomije univerziteta i narušavanje ugleda institucije koju bi trebalo da štiti, a ne da napada policijom, ta je tema zabranjena. Nije stigla na dnevni red. Umesto rasprave i glasanja o predlogu razrešenja dekana, dobili smo neki tekst od 20 strana neistina i loše povezanih misli. Odgovor na navodno - za njih nepostojeću temu - u kojem se blate isključivo moje koleginice, neposlušne žene koje neće da ćute“, poručila je Milićević.

„Studenti i profesori stalna meta kampanja blaćenja“

Osvrnula se na to da svaka vlast mora biti smenjiva.

„Mora da se usvoji, da onaj ko te bira ima pravo, a često i moralnu i građansku obavezu da te smeni. Nema više Bogom dane moći. Samo zato što govorimo jednostavne istine i umemo da postavljamo pitanja studenti i mi (profesori) postali smo stalne mete neverovatnih kampanja blaćenja, zloupotreba svih institucija i žrtve svih vrsta nasilja“, smatra profesorka Filozofskog fakulteta.

Istakla je da su za „ovaj režim i njegove korumpirane podanike loša vest“ da su pravda i bezbednije društvo postali „za sve jasno vidljiv i dostižan cilj“.

„Studentska neverovatna, požrtvovana borba je utrla put do tog cilja, a ono što je naročito danas važno pomenuti: žene su odavno naučile da ne odustaju. To je naše najače oružje. Pogledajte samo moje istrajne hrabre koleginice koje će se izboriti za slobodan univerzitet.

Nakon govora završen je protest u Novom Sadu pod sloganom „Hrbarost je ženskog roda“. Studenti su pozvali garđane da u što većem broju podrže poljoprivrednike u njihovoj borbi, i da – ako su u mogućnosti - odu u Bogatić na njihovu blokadu.