Održana izložba „Najnormalniji ljudi na svetu“, posvećena aktivistima STAV i PSG

Njih dvanaestoro se terete za krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja, na osnovu, kako tvrde njihovi advokati, nelegalno prisluškivanih razgovora, čiji su delovi pušteni u tabloidnim prorežimskim medijima pred veliki protest, koji je održan u Beogradu 15. marta.

Njih šestoro je od 14. marta provelo više od sedam meseci prvo u zatvorskom, a potom u kućnom pritvoru, a šestoro se i dalje nalazi van zemlje u izgnanstvu.

Izložba „Najnormalniji ljudi na svetu“ je multimedijalnog karaktera. Svedočanstva dvanaestoro aktivista su snimljena na 12 vinil ploča, svaka sadrži priču jednog aktiviste, koje su preko četiri gramofona sa slušalicama tokom tri sata mogli da preslušaju posetioci.

Na jednoj velikoj ceradi se nalazila fotografija kordona policije, a na drugoj je fotografija policajca u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Na razglasu su puštani zvuci koji su snimljeni na protestima.

Autori izložbe su Jovana Vujić, Vojin Ivkov i Boris Kojčinović, a tehničku podršku je pružio Maskim Rutović.

„Ova izložba je zapravo opomena svima nama, podsjećanje na dvanaestoro ljudi koji su se mnogo dali za ovu borbu u kojoj mi istrajavamo već godinu dana. Ovo je prikaz umetničkog načina približavanja njih kao ljudi, osoba koji su živeli u ovom gradu, funkcionisali, borili se, bili sa nama na ulici, i onda je u jednom trenutku neko odlučio da im to oduzme. Izložba 'Najnormalniji ljudi na svetu' nastala je kao odgovor na to, kako su ti ljudi predstavljeni u prorežimskim medijima, koji su im lepili različite etikete, da smetnu fokus sa njihove suštine, kako bi ih lakše odstranili, targetirali i predstavili kao pretnju, opasnost“, poručio je na otvaranju jedan od autora izložbe Boris Kojčinović.

Dodao je da je fokus izložbe bio na rehumanizaciji dvanaestoro aktivista. Podsetio je, da su 14. marta tabloidni mediji presudili aktivistima pre bilo kog pravnog organa.

Jedna od autorki izložbe Jovana Vujić je za portal N1 ocenila da, je u Srbiji u poslednje vreme na delu „stravična dehumanizacija“.

„Posebno što se tiče ovih aktivista, jer su oni negde bili ogledni primer toga, proglašeni su teroristima, optuženi su za pokušaj nasilnog rušenja ustavnog poredka i bilo mi je važno da ih predstavim kao ljude. I onda mi je pao napamet taj Prustov upitnik. On je zapravo kao neka vrsta spomenara, dakle, pitanja su vrlo lična, ljudska. Naprimer, kako zamišljate savršenu sreću, koja je vaša najistaknutija osobina, šta je vaš najveći uspeh u životu i tako dalje. Na većinu tih pitanja bi svaki čovek na ovoj planeti odgovorio manje-više isto ili slično, u zavisnosti od nekih društvenih i ekonomskih okolnosti. I bilo mi je važno da se vidi, da su oni živa bića, kao svi mi, i da naučimo ili pokušamo da prepoznamo to jedni kod drugih, jer inače mislim da nam nema spasa“, rekla je za N1 Vujić.

Vojin Ivkov je kao kustos uobličio ovu izložbu.

„Imali smo malo vremena, pre suđenja smo hteli da završimo izložbu, da bi se čuo njihov glas. Druga dva autora su mi rekla o čemu bi želeli da rade izložbu, da imaju audio snimke ljudi, njih dvanestoro, od kojih su neki bili u pritvoru, a neki su morali da pobegnu iz zemlje. Ja sam osmislio koncept izložbe, da se ton prebaci na vinil, da bude što taktilnije. Nisam nikada radio ovako nešto, sve je ovo bilo malo gerilski rađeno i meni je drago što je uopšte uspelo. Za kratko vreme smo uspeli da prenesemo njihove lične priče na vinil, da ljudi mogu da ih osete, da ih čuju. Na dve cirade se nalaze moje fotografije sa ovogodišnjih protesta. Bilo mi je bitno da nađem kordon policije koji je u anfasu, koji gleda licem u lice. I da imamo jednog pojedinačnog, da ljudima bude malo neprijatno, da moraju da prođu kroz kordon policije“, objasnio je za N1 Ivkov.

Ispričao je kako je uradio dizajn ploča i njihovog omota.

„Tražili smo od njih dvanaestoro da nam pošalju njihove fotografije, koje su njima bile bitne u određenom trenutku, iz pritvora, ili iz drugih zemalja gde su otišli. Te fotografije sam stavio na omote i na ploče. Spoljni zvuk koji je puštan, su isečci tona, koje sam snimao u zadnjih 4-5 godina na protestima u Srbiji“, naveo je za N1 Vojin Ivkov.

Kako kaže, u realizaciji izložbe su im pomogli i pojedini Novosađani, neki su ustupili gramofone, dok su drugi smanjili cenu štampe i izrade ploča.

Dinić: Dehumanizacija u zatvoru

Student, aktivista grupe STAV Lazar Dinić, jedan od dvanaest protagonista izložbe ispričao je za portal N1 kako je doživeo proces.

„Nisam znao šta da očekujem od svega ovoga. Kada su mi rekli koji je tip izložbe, kako treba odgovoriti na ta pitanja, nakon čega će oni to rezati na ploču, na vinilno izdanje, onda sam se stvarno iznenadio jer, pre svega volim ploče, imam veliki broj ploča kući i sad ću dobiti i sebe na vinilnom izdanju, tako da mi je to baš super. Što se tiče pitanja, većina tih stvari je nešto o čemu ne razmišljamo uopšte. Tipa, čega se najviše plašimo? Valjda nisam imao vremena da odgovorim sam sebi na to pitanje ovih godinu i po dana i jače. Pitanja poput, omiljenih muških i ženskih imena. Moramo sam poprilično da razmišljam o odgovoru. Biće zabavno i zanimljivo što ćemo moći to da pustimo za koju godinu, deceniju, i da vidimo u kakvom smo stanju bili“, izjavio je za N1 Dinić.

Aktivista STAV-a se osvrnuo i na dehumanizaciju, koju je osetio na svojoj koži.

„Prvog trenutka baš u pritvoru, na Klisi, kada shvatiš da si upao u taj ceo sistem gde više nije bitno da li si aktivista, student, opozicioni političar, da li si, na kraju krajeva prtvorenik koji je nešto drugo radio. Taj prvi osećaj dehumanizacije u zatvoru na Klisi je međutim ubrzo nestao, zato što su ljudi iz ćelije bili zaista dobri prema meni, i svi su imali taj ton ljudskosti i svi su jedni drugima pomagali. Na dan kada sam pušten, jedan od pritvorenika mi je poklonio svoj duks, jedan jedini koji može, zato što sam ja njemu možda pomagao na neki način, i onda vidiš da ta ljudskost postoji tamo. Pogotovo sam osetio ljudskost kada smo izašli napolje, kada smo pušteni iz kućnog pritvora, jer sam video da su reakcije ljudi svuda dobre, i da smo možda i više dobrodošli na nekim mestima, nego što smo to ranije bili“, ispričao je Dinić.

Aktivistkinja PSG-a, profesorka sociologije Marija Vasić, koja je provela više od sedam meseci u pritvoru, tokom kojeg je štrajkovala i žeđu i glađu, vidno se potresla nakon što je preslušala ispovesti svojih saboraca.

„Nisam uopšte pretpostavljala da mogu ovako da se emotivno rastočim. Jedno je kada vi znate o čemu se radi, a drugo je kada čujete sve te glasove. Ovo stvarno izgleda kao da smo prognani iz celog društva. Kada sam čula glasove ljudi koji ne mogu da se vrate više u zemlju, naše glasove, naše intimne poruke. Jako mi je ovo teško palo kad sam čula glasove mojih saboraca i onih koji su ovde, i onih koji nisu više ovde i njihove odgovore“, kaže za N1 Vasić.

Objašnjava kako je doživela izveštavanje tabloida.

„Mi smo maltene naučili da živimo sa time. Od prvog dana našeg aktivizma, naročito od marta meseca, smo izloženi medijskom linču, do te mere, da smo svi imali bojazan da izađemo na ulicu. Pre nego što smo bili uhapšeni, dobili smo toliko poruka na razne načine i preko medija i preko društvenih mreža, preteće poruke, govora mržnje. I dan-danas veoma često razmišljam kada idem ulicom, kada idem na posao, da li će neko prići da me uvredi ili će neko prići da me zagrli, jer može da se desi i jedno i drugo. Na svu sreću, do sada nisam doživala, da me neko napadne na ulici, uglavnom svi ljudi prilaze i podržavaju nas. Ali je zaista jedna velika anksioznost oko nas, jer smo potpuno obeleženi, mi i naše porodice mesecima se vrtimo na prorežimskim medijima, sa potpuno otkrivenim identitetima i potpuno lažnim optužbama za terorizam, koji zapravo nije ni u samoj optužnici i to stvara jednu atmosferu mržnje kojoj smo konstantno izloženi.

Vasić o suđenju: Od ovog pravosuđa možete sve da očekujete

Marija Vasić se osvrnula i na suđenje, koje počinje u ponedeljak.

Odbornik Pokreta slobodnih građana u Skupštini Novog Sada Mladen Cvijetić zahvalio se svima, koji su učesvovali u organizaciji izložbe „Najnormalniji ljudi na svetu“ na kojoj je on jedan od protagonista.

„To jako znači ljudima poput nas, koji su tokom poslednjih osam meseci prošli ono, što niko ne bi trebalo da prođe. Što se tiče samog suđenja, i ja i moji saborci se osećamo rasterećeno, nemamo čega da se brinemo, očekujemo da se možda to i završi već u ponedeljak, da dignu ruke od toga, zato što ovo sve već predugo traje. Njima to ne ide u korist, ne ide im u korist zato što nemaju nikakve dokaze, nizašta ne mogu da nas osude, samo će proces što više da se odugovlači i državni resursi će se uzalud koristiti. To je poenta čitave ove priče, kao što se uzalud koriste od samog početka ovog montiranog političkog procesa“.

Cvijetić ističe da je objavljivanje njihovog razgovora na Informeru imao za cilj da od njih naprave „rušitelje ustavnog poretka“.

„Da nas huliganizuju, da samim tim unište sve ono što smo mi do sada radili, ja i moji saborci, a to je da smo se politički i aktivistički borili protiv ove vlasti, i da sve to predstave kao neki rušiteljski plan i cilj. Želeli su da nas dehumanizuju totalno, da nam oduzmu čitavu našu borbu i našu energiju, sve ono što smo uložili proteklih godina da pobedimo ovu, mogu da kažem, skrnavu vlast Srpske napredne stranke“, izjavio je za N1 Mladen Cvijetić.

Ispovest aktiviste Pokreta slobodnih građana Srđana Đurića se takođe našla na jednoj od 12 ploča. On je takođe izrazio veliku zahvalnost svima, koji su se prethodnih meseci borili za njih i za njihovu slobodu.

„Suština našeg pritvora i čitavog postupka je ništa drugo, nego politički progon. Tako da ovo je jedna jako lepa i jako emotivna stvar. Kroz ta pitanja zapravo prikazujemo našu suštinu i ono što mi zapravo jesmo, a mi smo samo obični ljudi koji žele pravdu za sve ove

nedaće koje su nas dogodile, a koje su eskalirale na neki način ubistvom 16 ljudi“, ocenio je za N1 Đurić.

Iako u ponedeljak počinje suđenje, aktivista PSG-a kaže da ne razmišlja preterano o njemu.

„Znam da mi nikakvo delo protiv ustavnog poredka nismo pripremali, jer ovde ustavnog poredka ni nema, on je srušen padom nadstrešice, ubistvom Olivera Ivanovića, Vladimira Cvijana, sa pogibijom ljudi u staračkom domu, rudarima u rudniku Soko, tako da ovde ustavnog poredka nema, a mi zapravo ništa nismo ni pripremali u tom nekom smislu“, zaključio je aktivista Pokreta slobodnih građana Srđan Đurić.

U ponedeljak je zakazano suđenje za svih dvanaestoro optuženih aktivista. Aktivisti Marija Vasić, Lado Jovović, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Davor Stefanović i student Lazar Dinić nalaze se u Srbiji, dok se studenti Mila Pajić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić i Jovan Dražić, kao i o aktivisti Doroteja Antić i Dejan Bagarić nalaze u izgnanstvu i njima će se suditi u odsustvu.